U poslednje tri godine, zapadna sudanska provincija Darfur postala je sinonim za etničke sukobe, izbeglice, progone, za – humanitarnu katastrofu. Zbog teških bombardovanja koje izvode trupe lojalne vladi Sudana, svakodnevnih ubistava, pljački, silovanja, otmica, više od dva miliona ljudi bilo je prinuđeno da napusti svoje domove. Oko 200.000 njih utočište je našlo u susednom Čadu, gde se zbog sličnih akcija tamošnjih milicija osećaju još gore nego u Darfuru. Više od 650.000 duša zavisi od pomoći humanitarnih organizacija, koja zbog stalnog ometanja od strane provladine paravojne islamističke "džandžavid" milicije često ne stiže do njih. Uoči početka kišne sezone, kada je i inače teško dostaviti pomoć, UNHCR je objavio smanjenje budžeta za Sudan gotovo za polovinu. Glad je, dakle, već godinama stalna pretnja, a prema izveštajima humanitarnih organizacija ropstvo je postalo uobičajena pojava.

Uprkos tome, međunarodna zajednica dugo se nije ozbiljno zabavila problemom Darfura. Meseci su bili potrebni da se raspravi da li je na tom području počinjen genocid, ili je reč samo o etničkom čišćenju. Naravno, to nije utvrđeno, ali je dragoceno vreme izgubljeno. Ipak, od početka 2006. Ujedinjene nacije pokazuju mnogo veći interes za ovaj problem. Polovinom januara Savet bezbednosti doneo je odluku da se u Darfur pošalju mirovne trupe. Prošlog petka, Afrička unija, koja je do sada bila posrednik, odlučila je da od 30. septembra ustupi mandat UN-u, što je još jedan važan korak, iako se vlada Sudana tome žestoko protivi.

POBUNA ZA POBUNOM: Sudan ima dugu istoriju građanskih ratova. Prošle godine okončan je rat između severa i juga zemlje koji je trajao 21 godinu i odneo dva miliona života. Vlada u Kartumu i vođe SPLA, pokreta otpora sa juga, dogovorile su se o pravednijoj raspodeli prihoda od nafte, koja je otkrivena na jugu. Uz to, dogovoreno je da za šest godina jug na referendumu odluči da li će i dalje ostati provincija u okviru Sudana ili će formirati nezavisnu državu.

U njegovoj senci rasplamsao se sukob u Darfuru, provinciji na zapadu zemlje, gde je za tri godine poginulo između 180.000 i 300.000 ljudi, dok je više od dva miliona raseljeno. Pobunjenički pokreti iz Darfura traže veće učešće u upravljanju zemljom, ali konflikt ima i lokalne korene, između stanovništva arapskog porekla i lokalnih plemena, zbog zemlje. Sukob se rasplamsao 2003. nakon što su organizacije lokalnog pokreta otpora SLA i JEM napale vladine zgrade u nekoliko gradova u Darfuru. Vlada je odgovorila slanjem "džandžavid" milicije, paravojne organizacije, čiji su pripadnici optuženi za najstrašnije zločine nad stanovništvom lokalnih plemena pretežno animističke vere, za mnogobrojna ubistva, silovanja, raseljavanja i zlostavljanja. Iako je sudanska vlada uvek negirala svoju povezanost sa "džandžavid" milicijom, do sada nikoga nije uspela da ubedi u to.

Konačno, na istoku zemlje, u provincijama Crveno more i Kasala, već desetak godina tinja sukob sa centralnim vlastima. Gerilska organizacija iz ovih oblasti Istočni front Sudana suspendovala je mirovne pregovore sa vladom, predviđene za februar. Pre nekoliko dana uhapšeno je pet pripadnika ove organizacije, tako da je opasnost od većih sukoba svakim danom sve izvesnija. Iako u senci rata između severa i juga zemlje i humanitarne katastrofe u Darfuru, za vladu u Kartumu Istočni Sudan je od ogromne važnosti, jer preko ove teritorije prolaze naftovodi do strateške luke Port Sudan, u a provincijama se nalazi i nekoliko velikih rudnika zlata. Dosadašnja vladina strategija bila je da brutalnom silom sruši svaki otpor centralnim vlastima, zbog straha da i ostale "nelojalne" provincije ne slede jug zemlje i oružanom borbom dobiju veću autonomiju ili nezavisnost. Naravno, vlada u Kartumu ne spada u one pod kojima se stanovništvo, naročito neislamsko, lepo oseća. Optužbe zbog nasilne islamizacije i stalne represije su sve češće na istoku zemlje. O ostalim delovima Sudana da i ne govorimo.

DOMINO–EFEKAT: Većina analitičara smatra da bi sukobi velikih razmera u Sudanu mogli destabilizovati ceo region, jer od devet zemalja sa kojima se Sudan graniči, bar četiri su veoma nestabilne. Istočni Sudan graniči se sa Eritrejom, gde je doskora besneo rat, jug zemlje sa Ugandom, a Darfur sa Čadom, gde takođe ima etničkih napetosti, a česta su i puškaranja sa sudanskim snagama na poroznoj granici između ove dve zemlje.

Sukobi u Sudanu dugo su bili van liste prioriteta međunarodne zajednice. Džon Prendergast, iz Međunarodne krizne grupe, smatra da "međunarodna zajednica kasni sa intervencijom najmanje godinu dana, a cena u ljudskim žrtvama svakodnevno se uvećava". Generalni sekretar UN-a Kofi Anan je do sada više puta izjavio da je sukob u Sudanu "najtragičniji sukob u svetu u ovom trenutku".

Islamistička vlada, koja upravlja zemljom od 1989, pružila je utočište Al kaidi i Osami bin Ladenu, zbog čega se od 1993. nalazi na američkoj listi zemalja koje podržavaju terorizam, a od 1997. i pod ekonomskim sankcijama SAD. To je i glavni razlog što sudansku naftu za sada uglavnom eksploatišu kompanije iz Kine, Rusije i Katara, što se ispostavilo kao veoma važno prilikom nekoliko pokušaja da se Sudanu uvedu sankcije Saveta bezbednosti UN-a zbog kršenja ljudskih prava.

Suočena sa optužbama za genocid, i pod velikim međunarodnim pritiskom, vlada u Kartumu bila je primorana da prihvati mirovnu misiju Afričke unije, koja je u Sudan došla krajem 2004, da nadgleda krhko primirje između vladinih snaga i pokreta otpora. Međutim, mirovne snage nisu bile u stanju da zaustave sukobe, tako da su se zlostavljanja, ubistva i progoni nastavili nesmanjenim tempom.

Uz mirovnu misiju, Afrička unija je i posrednik u pregovorima između organizacija pokreta otpora u Darfuru i sudanske vlade. Ipak, posle sedam neuspešnih rundi, ova organizacija počela je da gubi autoritet, kako na terenu tako i za zelenim stolom. U takvoj situaciji, na inicijativu SAD, SB UN-a doneo je početkom februara odluku o slanju mirovne misije u Darfur, umesto snaga Afričke unije (AU). Nakon propale poslednje runde pregovora, Afrička unija odlučila je u petak da od septembra prepusti mirovnu misiju Ujedinjenim nacijama. Trupe Ujedinjenih nacija trebalo bi da budu brojnije (pominje se broj od 20.000 vojnika), bolje opremljene, i sa većim ovlašćenjima od sadašnjih mirovnih snaga.

Dolasku mirovnog kontingenta UN-a žestoko se protivi Vlada Sudana. Nekoliko dana uoči prošlonedeljnog zasedanja AU, u Kartumu su održavani protesti zbog dolaska trupa UN-a, koje su nazivane "kolonizatorskim", "paravanom SAD i Izraela u njihovom pokušaju da se domognu sudanske nafte", dok je vlada eventualan dolazak mirotvoraca označila kao mešanje u unutrašnje stvari Sudana. Janu Pronku, glavnom predstavniku UN-a u Sudanu, i Kameronu Hjumu, otpravniku poslova američke ambasade, preti se smrću, a najavljuje se i džihad protiv stranih trupa. Vlada Sudana zapretila je i da će se povući iz mirovnih pregovora ukoliko Afrička unija ustupi mandat UN-u u Darfuru. Međutim, na jugu zemlje već se nalazi oko 10.000 plavih šlemova koji nadgledaju mirovni sporazum sa Jugom, a vozila sa oznakom UN-a mogu se svakodnevno videti u Kartumu. Takođe, u svakom izbegličkom kampu nalazi se bar po jedan Amerikanac, bez obzira na pretnje.