Predsednik Srbije Boris Tadić je u utorak 14. februara na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija upozorio na to da je oštrica progona i diskriminacije na Kosovu najčešće uperena protiv Srba, da ogromne nepravde koje su počinjene posle 1999. nisu ispravljene, da je 60 odsto Srba proterano sa Kosova i Metohije, da oni žive kao raseljena lica u Srbiji, da su svi gradovi u Pokrajini osim severne Mitrovice 1999. etnički očišćeni od Srba, da je multietničko Kosovo teško zamislivo bez Srba u Prištini, Prizrenu ili Peći.

Oni Srbi koji su uprkos svemu ostali na Kosovu i Metohiji, žive delom na samom severu, a delom južno od Ibra u većim ili manjim enklavama gde su izloženi pritiscima i diskriminaciji, nemaju slobodu kretanja ni zaposlenje.

Vlast u Pokrajini se prema njima ponaša diskriminatorski kad je reč o električnoj energiji, sprečava ih da normalno komuniciraju sa svetom, onemogućava im pristup mobilnoj i fiksnoj mreži beogradskog Telekoma, sprečava ih da prate program srpskih televizija sa severa Kosova.

Tadić je svoj iskaz potkrepio i navodima iz izveštaja generalnog sekretara UN-a, koji se odnosi na drugu polovinu prošle godine i u kome se kaže da, uprkos pozitivnim rezultatima, ispunjenje standarda kasni ili stagnira.

Po Tadićevoj oceni, razumljivo je što Srbija i Crna Gora uključujući i Srbe u Pokrajini gleda na pregovarački proces dvojako, sa zabrinutošću i s nadom. Nada se da će nepodnošljivo stanje biti zamenjeno trajnijim, stabilnijim i pravednijim rešenjem, ali u isti mah strahuje da pregovori mogu biti minirani nametanjem nezavisnosti Kosova i Metohije, potezom koji nema nikakvo uporište u međunarodnom pravu i koji bi destabilizovao prilike na Balkanu.

Tadić upozorava da je i u samoj Kontakt grupi upozoreno da se pitanju Kosova ne sme prići mimo opštih principa međunarodnog prava, jer bi se tako stvorio opasan presedan ne samo na Balkanu već i u drugim delovima sveta.

Pravna i politička načela na kojima počiva međunarodni poredak ne mogu važiti samo za jedne, a previđati se u slučaju drugih.

Pre srpskog predsednika, redovan kvartalni izveštaj o stanju na Kosovu i radu UNMIK-a podneo je Seren Jesen Petersen – prebacivao je odgovornost na Beograd, tvrdio da će se Srbi manje plašiti ako pristupe kosovskim institucijama, i sl. – a kao posmatrač prvi put je prisustvovao i premijer Kosova Bajram Kosumi.

Predsednik Tadić je pozdravio to što u Petersenovoj delegaciji vidi i legitimnog predstavnika albanskog naroda s Kosova i Metohije, uz upozorenje da bi to prisustvo moglo da bude protumačeno i kao prejudiciranje budućeg statusa. Posmatrati Kosovo kao jedinstven slučaj je politički opasno, jer bi destabilizovalo prilike na Balkanu i obnovilo sukobe iz prošlosti, konstatuje Tadić, dodavši da u regionu jedino Albanija podržava težnje za nezavisnošću svojih sunarodnika na Kosovu. Ako bi se kosovskim Albancima priznalo pravo na nezavisnost, zašto je ne bi dobile i političke grupe u drugim državama? To bi bilo ohrabrenje za secesionističke pokrete drugde u svetu.

Tadić skreće pažnju da su negativne posledice simpatija sa kojima se gleda na nezavisnost Kosova vidljive i danas. Kaže da je demokratskoj Srbiji strano to što se sve češće traži da Srbi prihvate nezavisnost Kosova i Metohije da bi im se priznale slobode. Kaže da oko toga ne može biti trgovine jer oni imaju prirodno pravo na sigurnost, zaštitu identiteta i slobodu veroispovesti.

Predsednik Tadić podsetio je na Beogradski plan decentralizacije objavljen pre mesec dana, konstatujući da će od načina na koji se prema tom predlogu bude odredila albanska strana zavisiti budući pregovori.

Tadić u nekoliko tačaka brani taj plan: politički kompromis koji nudi Beograd omogućuje da se poslednji veliki konflikt sa prostora bivše Jugoslavije reši sporazumnim putem bez promene granica i političke destabilizacije koju ona donosi. Albanci dobijaju veoma široku autonomiju koja će ih u većini pitanja učiniti nezavisnim u odnosu na Beograd, pod uslovom da oni istu takvu autonomiju prihvate za srpski entitet u Pokrajini.

Tadić kaže da bi rešenje bilo međunarodno garantovano, a posle 20 godina ponovo bi se našlo za pregovaračkim stolom.

BEČ: Prvi pregovori delegacija Beograda i Prištine o decentralizaciji Kosova treba da počnu 20. februara u Beču i trajaće dan i po. Početku pregovora prisustvovaće i posmatrači SAD, Evropske unije i NATO-a.

Srpsku delegaciju činiće savetnici premijera i predsednika Srbije Slobodan Samardžić i Leon Kojen, te politički predstavnici Srba sa Kosova Marko Jakšić, Milorad Todorović i Goran Bogdanović.

Razgovori o decentralizaciji trebalo je da počnu 25. januara, ali je susret odložen zbog smrti kosovskog predsednika Ibrahima Rugove 21. januara. U međuvremenu, Kosovo je dobilo novog predsednika, Fatmira Sejdijua. Predsednik Tadić je u međuvremenu čestitao na izboru novog predsednika Kosova i Sejdijua pozvao na direktne razgovore o rešavanju konkretnih životnih problema građana Kosova i Metohije.

Početku tih pregovora prethodila je bura izazvana izjavom Džona Sojersa, političkog direktora u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, da se Kontakt grupa opredelila za nezavisnost Kosova.

U toku prošlonedeljnih protesta Udruženja prognanih sa Kosova i kosovskih Srba po enklavama, Srpska radikalna stranka počela je da prikuplja poslaničke potpise radi sazivanja vanredne sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, ali joj za to nedostaje nekoliko poslaničkih potpisa.

Ta sednica će ipak biti sazvana kad se završi prva runda pregovora u Beču, ali će se raspravljati o izveštaju pregovarača – tako bar proizlazi iz izjave zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, koji se krajem prošle nedelje sastao sa srpskim premijerom Koštunicom.

RETORIKA: Nikolić je, međutim, u prošli petak izjavio i da se sa premijerom Koštunicom dogovorio da u slučaju nametanja nezavisnosti Kosova Skupština Srbije proglasi da je srpska južna pokrajina okupirana.

Radikali se ponašaju kao da im je donošenje takve rezolucije stavljeno u izgled, a Koštunica se nije izjašnjavao o tome, očigledno i zato da ne bi previše dramatizovao atmosferu ili produbio unutrašnje podele pred početak pregovora i da se ne bi stekao utisak da Srbija želi da napusti pregovarački sto.

Izjava Sande Rašković-Ivić, šefice Koordinacionog tima za Kosovo, da Beograd treba da razmisli o svom učešću u pregovorima u slučaju da je tačno da je Kontakt grupa unapred presudila u korist nezavisnosti Kosova, nije ponavljana, a i kritikovana je od strane pojedinih građanskih političara.

U nekim komentarima varirana je teza da je Sojersova izjava možda i plasirana s ciljem da se potkopa Kontakt grupa, da se Srbija isprovocira na prekidanje pregovora i da se tako isposluje prednost albanske strane, koja, po toj dijagnozi, zapravo ne želi pregovore već nezavisnost na tanjiru.

Prošlog novembra proglašenje okupacije u svojoj poslanici tražio je i Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve, a sada je takav zahtev podržao vladika raško-prizrenski Artemije.

REZOLUCIJE: U novembru prošle godine srpska skupština je u tački 3. Rezolucije o Kosovu nešto biranijim rečima konstatovala da će svako nametnuto rešenje proglasiti nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim. Inače, naši parlamenti su u poslednje dve i po godine o Kosovu doneli četiri rezolucije, dve deklaracije i jednu odluku u kojima se insistira na državnoj celovitosti i nepovredivosti granica. To su rezolucije Skupštine Srbije i Crne Gore od 1. septembra 2003. i 2. aprila 2004, rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije od 26. marta 2004. i 4. maja 2001, deklaracije o Kosovu i Metohiji Narodne skupštine Republike Srbije od 27. avgusta 2003. i 31. maja 2001, kao i Odluke o utvrđivanju Plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji od 29. aprila 2004. godine.

U nekim medijima je otvorena rasprava o tome da li iz proglašenja okupacije proizlaze i angažovanje vojske i ponovni ulazak u ratno stanje. Sam Nikolić je posle takvih reakcija pokušao da ublaži utisak, pa je rekao da bi Srbija branila Kosovo diplomatskim sredstvima, a u prvoj izjavi je govorio o borbi svim sredstvima.

Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković je u jednoj izjavi naglasio da uvek treba izbegavati ovakvu terminologiju iz prošlosti koja je Srbiju samo terala u izolaciju i poraze, a da su zahtevi o proglašenju Kosova za okupiranu teritoriju besmisleni jer bi taj okupator mogao da bude samo Savet bezbednosti UN-a i policijska i vojna sila UN-a i EU-a na Kosovu.

Nekoliko stranaka je napadalo Nikolićevu izjavu, a nekoliko je pitalo da li Koštunica misli ono što Nikolić govori. Šef poslaničkog kluba Demokratske Stranke Srbije Miloš Aligrudić je objašnjavao da je zapravo reč o uobičajenoj "bombastičnoj" retorici radikala u službi političkog marketinga. Iz DSS-a su kasnije poručili (Andrija Mladenović) da Vlada ne može da odstupa od rešenja koje je usvojila Skupština Srbije, koja jedina može i da izmeni svoje stavove o Kosovu.

Posle dva dana ćutanja, Vlada Srbije je saopštila da je Kosovo u Srbiji i da će tako i ostati, a da Vlada neće učestvovati u raspravi o tome kojim će se terminom krstiti otimanje dela teritorije Srbije, čime se stvara klima da je Kosovo izgubljeno.

Realno gledano, posle četiri skupštinske rezolucije o Kosovu u kojima se kaže da Srbija neće pristati na komadanje sopstvene teritorije, pojačavanje retorike zapravo slabi verodostojnost usvojenih državnih dokumenata, jer liči na pretnju iz prazne puške (i s vojnog i s civilnog vrha se odbacuje pomisao da se ponovo uđe u ratne konfrontacije). Nema nijedne zemlje koja bi podržala pojačavanje konfrontacije na Balkanu. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Nikolajevič Aleksijev je usred te verbalne krize poručio (i poruku možda namenio medijima koji objavljuju naslove "Pomagaj Baćuška!", a možda i radikalima koji su naglašeno zahvaljivali predsedniku Putinu zbog podrške principima međunarodnog prava u vezi sa rešavanjem kosovskometohijske krize) da nema osnova da zbog eventualnih različitih stavova Rusija u ovoj fazi ulazi u sukob sa partnerima u međunarodnoj zajednici.

U više izjava iz Evropske unije traženo je smirivanje, bilo kroz izražavanje zabrinutosti zbog radikalske izjave, bilo kroz uveravanja da rešenje statusa Kosova ne sme da bude nametnuto, već da mora da se nađe među zainteresovanim stranama. Evropski komesar za proširenje Oli Ren, koji 15. februara dolazi u Beograd radi procene da li će biti nastavljeni pregovori o pridruživanju, poručio je da Beograd i Priština treba da budu konstruktivni i da zauzmu realne pregovaračke pozicije i da ne ugroze evropsku perspektivu celog zapadnog Balkana.