Afera Mobtel obogaćena je novim detaljima, istragama, poternicama i privođenjima. Za razliku od protekle sedmice (kada je glavno pitanje bilo zašto Vlada nije ranije odlučila da se obračuna s Karićem), najveća misterija postao je mogući epilog. U igri je za sada mnogo suvislih i manje suvislih teorija, ali se retko ko usuđuje da javno prognozira šta će se tačno dogoditi s Bogoljubom Karićem i njegovom dinastijom. Ono što je izvesno jeste da su na samom početku stradali "epizodisti", odnosno javnosti manje poznati akteri afere Mobtel, dok je Bogoljub Karić za sada izgubio jedino strpljenje i, čini se, taktiku.

STRADALNICI – PRINUDNI: Dugo najavljivana akcija hapšenja počela je 15. januara, a u 48-časovnom pritvoru najpre su završili Branislav Anđelić, Dušan Đorđević i Tatjana Rakas, koji su se nalazili na mestu prinudnih upravnika u Mobtelu i koji su osumnjičeni da su počinili "teška krivična dela privrednog kriminala". Iako se pritom ne navodi eksplicitno kakva su dela u pitanju, imena ovih troje ljudi često se pominju u izveštaju poreske kontrole u Mobtelu za 2003. i 2004. godinu. Najverovatnije je, međutim, da je u pitanju stavka koja se odnosi na sumnjiv otkup stanova u Mobtelu – isti "detalj" zbog koga su 16. januara protiv bivšeg generalnog direktora Mobtela Sretena Karića i bivšeg izvršnog direktora Olge Žilović podnete krivične prijave. U izveštaju poreske kontrole navodi se "da je na osnovu Pravilnika o rešavanju stambenih potreba zaposlenih koji rade na radnim mestima od značaja za poslovanje Mobtela iz juna 2002, koji je doneo generalni direktor Mobtela uz saglasnost privremenog organa Branislava Anđelića i Odluke generalnog direktora o licima koja obavljaju poslove od značaja za Mobtel, donet takođe juna 2002. godine uz saglasnost rukovodioca privremenog organa, ovim zaposlenim licima dato u zakup 79 stanova". Sve je to bilo u redu, dok je u igri bio samo zakup. Ali, izveštaj dalje kaže: "U 2003. godini, na osnovu pojedinačnih zahteva zaposlenih, zaključeni su ugovori o otkupu stanova (svi uz saglasnost rukovodioca privremenog organa Dušana Đorđevića) u ukupnoj vrednosti od 60.523.790 dinara, a čija je knjigovodstvena vrednost iznosila 880.902.952 dinara, tako da je po ovom osnovu Mobtel iskazao rashode – kapitalni gubitak u iznosu od 820.379.162 dinara. Navedena vrednost odnosi se na 77 stanova (od toga 6 stanova zaposlenim licima iz porodice Karić), dok za 2 stana koja se otkupljuju na rate, Mobtel nije iskazao rashode – kapitalni gubitak u iznosu od 18.170.655 dinara." U prevodu na razumljiv jezik, to zapravo znači da je zaposlenje u Mobtelu značilo otkup stana po prosečnoj ceni od desetak hiljada evra, umesto prosečnih tržišnih 135.000. Na bagatelnu cenu plaćen je i bagatelan porez, pa se brat Sreten i Olga Žilović sada sumnjiče za utaju poreza od više od 2,8 miliona evra.

Po svemu sudeći, sve se ipak neće završiti samo na stanovima. Što se tiče Sretena Karića, on se sve češće pominje u kontekstu kiparskih ofšor kompanija preko kojih je dinastija odlivala sredstva iz državne (tj. Mobtelove) kase, ali će mu, kao generalnom direktoru, sasvim sigurno biti stavljeni na teret i razni drugi marifetluci kojima se Mobtel bavio. S druge strane, gresi Anđelića, Đorđevića i Tatjane Rakas nesumnjivo su manji, ali nikako nezanimljivi. Primera radi, u izveštaju poreske kontrole navodi se da je tokom 2003. "rukovodiocu privremenog organa" Dušanu Đorđeviću isplaćen ukupan neto iznos od 1.720.000 dinara (ili približno 20.000 evra) i to u šest mesečnih isplata od po 180.000 dinara i dve mesečne isplate od po 320.000. Zbog toga, neko će morati da odgovori ko je zapravo dužan da plaća članove "privremenog organa", da li je to plaćanje zaista moralo da bude toliko koliko je bilo i na šta se u stvari odnosilo. Isto će tako neko morati da ispriča šta je tačno uradila Tatjana Rakas kada joj je AD "Evropa osiguranje" uplatilo 500.000 dinara (približno 6000 evra) za obavljanje "konsultantskih usluga u oblasti osiguranja u periodu od 1. 11. do 31. 12. 2003", odnosno u periodu od dva meseca. Inače, ista ta Tatjana Rakas navodi se kao osoba koja se saglasila s odlukom generalnog direktora da se CD-ovi Danice i Danijele Karić (duet D&D) poklanjaju budućim korisnicima Mobtelove GSM mreže, na osnovu čega su im isplaćeni i astronomski honorari.

Mnogo zanimljivije od svega toga ipak će biti ukoliko se neko konačno doseti da objasni najčudniju stavku izveštaja poreske kontrole u kojoj se pominju imena Anđelića i Rakasove, a naspram koje ostali delovi tog izveštaja, tako dragi domaćim medijima, izgledaju kao dečija igra (vidi okvir "Ekstraprofit"!)

STRADALNICI – MEDIJSKI: Posle prinudnih upravnika i nekoliko onih protiv kojih su podnete krivične prijave, u aferi Mobtel stradao je i BK Telekom. Najpre je 11. januara objavljena informacija da je kao vlasnik ove televizije "iznenada počeo da se pominje Blagoje Dimitrijević", za koga je potom utvrđeno da je zet Milanke Karić. Kako je izvestio RTV B92, Dimitrijević je navodno postao većinski vlasnik BK Telekoma u julu 2005, kada kupuje "udeo od ‘Evropa osiguranja’ u likvidaciji, za više od 900.000 evra i time svoje vlasništvo povećava na 58,46 odsto". Ista medijska kuća takođe je objavila da je odluku da firma pod stečajem može da proda deo BK TV-a, između ostalih potpisala i sudija Žanka Radić – ista ona protiv koje je već podneta krivična prijava zbog protivzakonite promene imena preduzeća BK Trejd. Takođe, objavljeno je da je odluku o preuzimanju 17,8 odsto BK Telekoma u ime Dimitrijevića potpisala advokat Vera Čabarkapa, koja je inače advokat više Karićevih firmi. Čitava stvar kasnije je samo donekle objašnjena: Dimitrijeviću, koji poseduje 40,56 odsto kompanije BK Telekom, zapravo nije pošlo za rukom da na svoje ime prenese dodatnih 17,8 odsto. Agencija za privredne registre odbacila je prijavu o prenosu vlasništva jer "advokat Vera Čabarkapa nije imala punomoćje da u Dimitrijevićevo ime potpisuje ugovor". Zvanično, vlasnička struktura ostaje kakva je i bila 2000: kompanija "Braća Karić" ima 5,94 odsto udela u osnivačkom kapitalu, Dimitrijević 40,65, Astra banka 35,6 i Evropa osiguranje 17,8, s tim što su Astra banka i "Evropa osiguranje" trenutno u stečaju, pa država kontroliše njihov paket akcija.

Najlogičnije objašnjenje ove situacije jeste ono po kojem su Karići hteli da prodaju televiziju sami sebi, kako bi izbegli da ona ostane u državnim, odnosno u rukama kompanija koje su u stečaju. Navodno, oni su time nameravali da obezbede uslove koji bi im omogućili konkurisanje za nacionalnu frekvenciju (što ne bi mogli ukoliko bi većinski vlasnik bila država), ali još uvek nije izvesno da li je frekvencija bila pravi razlog za pokušaj da se Dimitrijević proglasi većinskim vlasnikom. Ipak, pojavom famoznog Dimitrijevića konačno je rešena višemesečna misterija o tome ko je i da li je uopšte kupio BK Telekom: očigledno je, naime, da je tu televiziju bar pokušao da kupi neko iz porodičnog klana Bogoljuba Karića i da više nema govora ni o stranim kupcima (u koje se onoliko klela Bojana Lekić), ni o misterioznim domaćim kandidatima za kupovinu.

Kako bilo, 16. januara policija je ušla u prostorije BK TV-a i proveravala ugovore koje je ta kuća imala s Mobtelom, a istog dana isključen je i predajnik BK TV-a na palati "Beograd" – navodno zbog neizmirenih obaveza koje BK TV ima prema Studiju B. Sutradan, objavljena je nezvanična informacija o blokadi računa te kuće, potom je ta informacija demantovana, a u trenutku pisanja ovog teksta (utorak 17. januar, uveče) još nije izvesno šta će se dogoditi s medijskim delom Karićeve imperije. Za sada, advokat Bogoljuba Karića tvrdi da je "sledeći korak najverovatnije oduzimanje dozvole za rad", Bojana Lekić žali se na "atmosferu koja je stvorena" i objašnjava da se protiv BK TV-a "vodi medijska hajka", a sve je veći broj novinara te redakcije koji gledaju šta će i gde će dalje. Direktorka i glavna urednica, već pomenuta Bojana Lekić, još se nije izjasnila (šta će i gde će dalje), ali je njena pozicija ipak prilično intrigantna. Podsećanja radi, direktorka i urednica je 2. decembra obznanila kako je BK TV kupila "jaka medijska kuća koju vode Grci u saradnji sa takođe moćnim Englezima" i da će 5. decembra biti objavljeno i konkretno ime kupca. Pošto se to nije dogodilo, ostala je uglavnom bez komentara, a situacija se ponovila i pošto je u medijima objavljeno da je novi kupac Aleksandar Lupšić, jedan od osnivača i nekadašnji vlasnik dnevnika "Blic": kraljica TV intervjua i novinarka koja je do tada imala odgovor na sve, tada je samo kratko prokomentarisala da su joj "drugi čitali Lupšićeve izjave". Posle informacije o Dimitrijeviću takođe se nije oglašavala, pa sada ostaje logično pitanje o tome koliko direktorka i urednica zapravo zna, odnosno da li je moguće da je Bogljub K. uspeo da nadmudri i u neznanju ostavi čak i nju.

STRADALNICI – FINANSIJSKI: Uprkos činjenici da događaji u ovoj priči bukvalno sustižu jedan drugi, dugoročno najvažniji verovatno je odluka Vlade Srbije od 12. januara da PTT-u odobri otkup potraživanja od dva najveća poverioca Mobtela: Hipo Alpe Adria banke i Rajfajzen banke. Pošto je Mobtel tim bankama na ime kredita dugovao ukupno 91,3 miliona evra, one su na ovaj način obezbedile povraćaj svojih sredstava, a JP PTT postao najveći poverilac Mobtela, vlasnik založnih prava nad opremom te kompanije (procenjenoj na oko 270 miliona evra) i praktično njen većinski vlasnik. Kako će na sve to da reaguje konzorcijum predvođen Martinom Šlafom, koji je nameravao da kupovinom BK Trejda u maju 2005. dobije većinski paket Mobtela, za sada nije poznato. Naime, sve do 17. januara uveče očekivalo se da će se taj problem nekako rešiti "na vrhu", odnosno u razgovorima austrijskog vicekancelara i ministra za infrastrukturu Huberta Gorbaha s predstavnicima Vlade Srbije. No, kad je iz Vlade pristiglo saopštenje o tom sastanku, postalo je potpuno jasno da će i taj segment priče o Mobtelu biti problematičan bar još neko vreme. Među gomilom opštih mesta koja se tu navode, među već zamornim ocenama o dobroj saradnji i izrazima obostranih želja za nastavak dotične saradnje, kao jedina konkretna stvar ističe se predlog Vojislava Koštunice za "formiranje mešovite radne grupe čiji će zadatak biti pronalaženje rešenja za novonastalu situaciju", koji je Gorbah prihvatio. Zaista konkretno, nema šta…

O problemu koji će nastati na liniji Beograd–Beč možda najbolje govori izjava ministra Milana Parivodića povodom najave pomenutog sastanka. Ne znajući, dakle, šta će "konkretno" biti odlučeno, on je objasnio: "Mi smo u kontaktu i obe strane saglasne su da treba spustiti loptu, da treba doći do razumnog rešenja koje je ekonomski celishodno i za državu i da interesi autstrijskih investitora ne budu oštećeni". Pitanje je, međutim, da li je makar i teoretski moguće rešenje koje je "ekonomski celishodno" i za Srbiju i za Šlafov konzorcijum, odnosno rešenje koje obezbeđuje "i jare i pare". Pitanje zapravo postaje prava misterija, imajući u vidu da je od Velimira Ilića stigla teza o tome da će "PTT ove godine dobiti 90 miliona evra od privatizacije Mobtela", da je Vlada 12. januara usvojila "informaciju o potrebi ubrzavanja postupka za izdavanje licence novom operateru", kao i da se sve češće javno pominju kupci zainteresovani za Mobtel. Ukratko, nije jasno o kakvoj "ekonomskoj celishodnosti" Parivodić govori, kad sve ukazuje na činjenicu da je sudbina Mobtela već određena.

STRADALNICI – POLITIČKI: Posebno mesto u sad već izuzetno razuđenoj storiji o Mobtelu ipak pripada čoveku od koga je sve počelo i njegovim medijskim nastupima. Uvek sposoban da iznenadi, Bogoljub K. ni ovaj put nije izneverio očekivanja. Posle putešestvija po još neutvrđenoj trasi (pominju se sve moguće i nemoguće zemlje u kojima je navodno bio tokom poslednjih dvadesetak dana, od Australije do Indije), Bogoljub je, dakle, odlučio da se pojavi u takođe neutvrđenom broju medija i da tu objasni o čemu je zapravo reč.

Ali, umesto nekih konkretnih podataka, umesto konkretnih (kontra)optužbi, umesto bilo čega što bi bar nagovestilo njegovu nevinost, predsednik Pokreta snaga Srbije pokazao je jedino da mu je svega dosta i da više ne zna šta bi zapravo ispričao. Obožavaocima njegovog lika i dela to možda ne izgleda tako, ali je svakom ko je naviknut da ga posmatra hladne glave bilo zaista razočaravajuće da čuje ono što je Bogoljub K. obznanio u više TV i novinskih intervjua.

Sve je počelo intervjuom za list "Danas" 10. januara, u kome nije rekao ništa. Nastavilo se intervjuom za sarajevsku televiziju OBN 12. januara, u kome je izgovorio mnogo zaista neverovatnih teza: da ga, "da je dao pet miliona dolara", niko ne bi dirao; da je za njega pripremljen "isti scenario kao za Đinđića"; da su članovi PSS-a "kao vojnici"; da je "nama u PSS-u 5. oktobar za nedelju dana" itd. (Prava zvezda u ovom slučaju bio je voditelj koji je naterao Karića da mu obeća kako će mu "opet biti gost kad postane premijer", konstatovao kako "vi to dobro pričate, gospodine Kariću", da bi zaključio pričom o tome da je "srpska vlada kao posada podmornice: moral im je na visokom nivou, a tonu sve dublje".) Sad već zahuktali Bogoljub K. potom je dao intervju agenciji Fonet, u kome je čitavu stvar s Mobtelom objasnio kao način Vlade Srbije da zataška aferu u Narodnoj banci, da bi 16. januara osvanuo i u "Kuriru", gde je poručio: "Dolazim, pa nek me hapse." Konačno, zaista je i došao. Pred nekoliko hiljada pristalica, 17. januara održao je miting na Trgu Republike, zatražio raspisivanje izbora na svim nivoima i ponovio sve ono što je već nekoliko puta ispričao.

U međuvremenu, predstavnici PSS-a odustali su od taktike kontraoptužbi koja se pokazala kao neefikasna (optužba da je i Telekom imao ugovore s albanskim preduzećima – vidi "Vreme" br. 784) i nastavili da ističu svoj izgleda jedini "argument": tezu da se Kariću priprema isto što se pripremalo Zoranu Đinđiću i da se aferom Mobtel čuvaju navodno korumpirani članovi G17 plus. Pošto je sličnu priču izneo i Karićev advokat Zdenko Tomanović (to je ona osoba koja je garantovala da će se Mira Marković pojaviti u sudu u septembru 2005), ostaje zaista nejasno čime Karić zapravo namerava da se brani kad konačno bude bio pozvan na "informativni razgovor". Pozivanje na Đinđića tu sigurno neće proći, baš kao ni bilo šta od onoga što je izgovorio u poslednjih nekoliko dana. Šta se, dakle, događa s Bogoljubom K.? Da li je ostao bez prave taktike, računajući na zaboravnost Vlade i mogućnost da se afera Mobtel zaboravi čim PSS prestane da pazari republičke poslanike? Ili stvarno misli da je dovoljno moćan da organizuje novi 5. oktobar? Prva varijanta nekako je razumljiva (sva dosadašnja iskustva pokazuju da Koštuničina vlada zaista ima kratko pamćenje), dok druga zaista "ne drži vodu" (Karić je suviše inteligentan da bi baš toliko precenio svoj politički uticaj). Čak ni treća varijanta – ona u kojoj se raspisuju vanredni izbori – ne omogućava Kariću da ovu aferu rasplete u svoju korist. Naime, ukoliko bi nekim čudom Karić ubedljivo pobedio na tim izborima, to ne bi značilo da će on automatski biti aboliran od svega onoga što mu se za sada stavlja na dušu, da će na sve što je do sada urađeno biti jednostavno stavljena tačka i da će čitava stvar posle toga biti vraćena u pređašnje stanje. Priča o Mobtelu otišla je toliko daleko da povratak na staro nije moguć čak i ukoliko bi se na mestu premijera našao lično Bogoljub.

U ovom trenutku, javnost je podeljena na one koji predviđaju skori slom Karićeve imperije i na one koji očekuju neki novi politički dil koji će Bogoljubu K. omogućiti da traje još godinama. Šta god da se desi, uzbuđenja neće manjkati. San o Srbiji kao dosadnoj zemlji jedan je od onih koji se ovdašnjim smrtnicima još dugo neće ostvariti.