Vlada protiv Karića i obrnuto
Kljukana dinastija
Na prvi pogled, čini se da je država konačno rešila da otvori sukob sa Bogoljubom Karićem, detaljno istraži njegovo poslovanje i kazni ga za nezakonite akcije o kojima se već godinama priča. Malo pažljiviji posmatrači, međutim, vrlo lako mogu da zapaze brojne "sitnice" koje pokazuju da je Karić i dalje nekome potreban i da je oduzimanje licence Mobtelu samo "prijateljsko upozorenje" onih kojima se ne sviđa njegovo prikupljanje poslanika u Skupštini Srbije. S druge strane, ima i onih koji smatraju da Vlada može da bira između totalnog rata s Karićem ili neumitnog pada
Svi koji to ranije nisu znali, na samom kraju 2005. konačno su se uverili: 1. da se ovdašnji ministri od ostalog sveta razlikuju po tome što im je za odlazak do obližnjeg kioska/uključivanje radija ili TV-a neophodno bar devet meseci, 2. da je kupovina republičkih poslanika jedina zaista zabranjena stvar u Srbiji i 3. da je u životu prolazno sve, sem Bogoljuba Karića.
Samo takvi zaključci mogli su se izvući iz onoga što se na ovdašnjoj javnoj sceni događalo od 29. decembra 2005, tj. od onog trenutka kada je Vlada slavodobitno obznanila kako je Mobtelu oduzela licencu za obavljanje telekomunikacionih usluga jer je "ta kompanija nanela štetu državi potpisivanjem ugovora sa firmom Mobikos sa Kosova".
NO, NO, BOGOLJUBE: Stvar je na prvi pogled delovala zaista impresivno. Pošto su otkrili da je u decembru 2003. Mobtel bez saglasnosti Vlade ustupio licencu Mobikosu, da je to Srbiji "osim finansijske, nanelo i bezbednosnu štetu", da je vlasnik Mobikosa Ekrem Luka zahvaljujući tome inkasirao silne milione evra… nadležni su postigli "jednoglasnu saglasnost" da Mobtelu oduzmu licencu, da kompaniju izbrišu iz registra i da se plaćanja Mobtelu usmere na poseban podračun u trezoru Ministarstva finansija. Odlučni da pravdu sprovedu do kraja, nadležni su ostali pri svome čak i pošto su obavešteni o mogućnosti da Austrija tuži Srbiju zbog oduzimanja imovine, odnosno činjenice da je Mobtel delom u vlasništvu konzorcijuma austrijskih biznismena. "Ukoliko su Austrijanci najavili tužbu, ona može biti samo protiv onoga sa kim su sklopili ugovor. Ako su ga uopšte sklopili, sklopili su ga sa Karićem. Naravno da vlada nema ništa protiv da oni tuže Karića, jer je očito da su kupili mačku u džaku", tada je neupućenima objasnio ministar finansija Mlađan Dinkić. Nisu se nadležni pokolebali ni kad je direktor Agencije za telekomunikacije Jovan Radunović upozorio na činjenicu da Vlada uopšte nije ovlašćena za oduzimanje licence, odnosno da je za tu delatnost jedina odgovorna upravo Agencija (koja, kako je Radunović istakao, nije bila obaveštena o Vladinim potezima). Posle oduzimanja licence, najavljeno je saslušanje svih dosadašnjih direktora Mobtela, donedavni direktor Patrik Harpur čak je osvanuo na poternici i u tri krivične prijave, podnete su prijave protiv N.N. lica u Mobtelu, objašnjeno je da policija "pročešljava papire", a na spisku krivaca se 9. januara našao i jedan sudija.
Sve bi, dakle, bilo u najboljem redu da nije nekoliko "sitnica". Kao prvo, tajming. Ono o čemu nadležni ovih dana do iznemoglosti govore kao o svom spektakularnom otkriću bilo je odavno poznato onima koji čak i ovlaš prate ovdašnje medije. Prvi glasovi o ugovoru Bogoljuba Karića sa "kontroverznim biznismenom Ekremom Lukom" procurili su u domaće medije već u januaru 2004, priča je zatim povremeno pominjana tokom čitave te godine, a "Vreme" je 3. marta 2005. prvo objavilo i transkript dotičnog ugovora (i to na naslovnoj strani). U tom trenutku, "Vreme" je imalo potpuno pozdanu informaciju da se ugovor može naći u redakcijama još dva beogradska dnevnika, kao i u najvažnijim državnim kancelarijama – prema proverenim izvorima, ugovor je još početkom 2005. stigao na "analizu" u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala.
Još konkretnije: svaki segment državnog vrha mogao je da sa istim argumentima reaguje bar devet meseci pre nego što je reagovao. I to ne na osnovu tvrdnji medija, već na osnovu papira koji su im se nalazili na stolovima. Ukoliko se to ima u vidu, izjave pojedinih ministara o tome kad su i kako došli do ugovora, zaista se mogu smatrati sramotnim (gde je to "sramotno" samo eufemizam). Naime, 29. decembra, na konferenciji za novinare u Vladi, objašnjeno je kako su ugovor "dobili od UNMIK-a ovih dana", usledila su objašnjenja o tome da je verodostojnost ugovora "tek sad" utvrđena, ministar policije Dragan Jočić obznanio je da je "MUP već duže dobijao informacije o postojanju zloupotreba u poslovanju Mobtela", a briljirao je ministar privrede Predrag Bubalo izjavom da "nigde u dokumentaciji ovaj ugovor sa naše strane u Srbiji ne postoji". Dakle, da bi nešto postojalo, nije dovoljan ugovor s pečatom, potpisima i delovodnim brojem, nije dovoljno da ga poseduje UPBOK – neophodno je da to nešto bude zavedeno "u dokumentaciji".
Pitanje koje logično sledi iz svega ovoga, a od kojeg ministri imaju alergijske reakcije, jeste: Zašto baš sad? Odgovor koji se isto tako logično nameće, a koji takođe izaziva nemir u ministarskim srcima, glasi: naravno, zbog poslanika. Iako je sporni ugovor sa firmom Mobikos odavno poznat, iako je i pticama na grani bilo jasno da Bogoljub K. nije mogao da zgrne onoliko bogatstvo tek tako, nadležni su mesecima (i godinama) ćutali. Ćutali su na ugovor sa Lukom, ćutali su na brojne marifetluke s odlivanjem novca iz Mobtela, donedavno su ćutali i na neisplaćene dividende državi. Nije im mnogo smetao Bogoljub K. čak ni kad je pazario jednog prilično nemuštog radikala i kad je najavio da će mu se pridružiti još nekoliko sličnih. No, kad je poslaničko jato Pokreta snaga Srbije kvantitativno i kvalitativno osnažilo, ili je bar najavljeno da se osnažuje, neko se konačno dosetio da se Vlada klima i odlučeno je da se nešto učini. U tom smislu, ugovor s Lukom nekako je bio i najlogičniji izbor pošto je u pitanju stvar u kojoj se Karić zaista okliznuo: arbitraža u Cirihu se odužila, priče o osnivanju Mobtela i Karićevom realnom ulogu postale isuviše komplikovane za dokazivanje, izveštaji o odlivanju novca iz Mobtela previše razvlačeni po medijima. Za razliku od svega toga, zamršenog i nejasnog, ugovor s Mobikosom je čak i za laike očigledno kršenje zakona Republike Srbije iza kojeg nesumnjivo stoji upravo Bogoljub K. No, tu dolazimo do sledeće "sitnice". One koja pokazuje da ideja možda ipak nije bila uništenje Karića, već malo agresivnije "prijateljsko upozorenje" da se ne meša gde mu nije mesto.
PROPUŠTENE ŠANSE: Formalno-pravno, oduzimanjem licence baš u decembru 2005. nije kažnjen Bogoljub Karić. On će se možda naći pred sudom kao neka vrsta odgovornog lica, ako stvar ikada dođe pred sud. Za sada, opet formalno-pravno, Karić s čitavim slučajem nema nikakve veze jer u Mobtelu zvanično ne poseduje više ništa. Naime, isti ti ministri koji se u ovom trenutku diče svojom pravdoljubivošću bili su "mrtvi hladni" kad je isti taj Bogoljub K. tamo nekim Rusima, a zatim i tamo nekim Austrijancima prodao svoj deo u Mobtelu. Iako je vlasništvo nad tom kompanijom i u tom trenutku bilo krajnje problematično, iako su već znali za ugovor s Lukom, premijer i nadležni ministri su u martu 2005. čak primili predstavnike ruske Alfa grupe kao navodne kupce BK Trejda – sastanak je organizovan po hitnom postupku, navodnoj prodaji pružio je svojevrsni legitimitet, a tom prilikom nekako se zaboravilo na činjenicu da ljudi koji su primljeni na najvišem nivou u Rusiji važe za isto toliko "kontroverzne biznismene" koliko je to u Srbiji i na Kosovu Ekrem Luka. Kad se, samo dva meseca kasnije, ispostavilo da od posla s Rusima nema ništa i da novi kupci dolaze iz Austrije, Alfa grupa i bruka Vlade Srbije više nisu pominjane. Da su samo pročitali ugovor o osnivanju Mobtela, da su tom problemu posvetili bar sat svog dragocenog vremena, nadležnim ministrima ne bi se moglo dogoditi da ih 13. maja 2005. opet iznenadi vest o prodaji Karićevog udela u Mobtelu – ovoga puta konzorcijumu austrijskih biznismena predvođenih Martinom Šlafom.
Naime, još u martu, prilikom navodne prodaje BK Trejda Alfa grupi, postavilo se pitanje šta je zapravo Karić prodao. Pored toga što je udeo BK Trejda u Mobtelu i u tom trenutku bio predmet međunarodne arbitraže u Cirihu, već i tada je bilo jasno da prilikom prodaje nije poštovan ugovor o osnivanju Mobtela. Naime, iako su ministri tada uzgred napominjali kako se "mora videti da li se ugovorom o osnivanju Mobtela predviđa određena zaštita obe strane, odnosno da li je predviđeno da se PTT Srbija pita za svaku eventualnu transakciju koja bi mogla da ugrozi njene interese u Mobtelu" (M. Dinkić, 7. mart 2005), bilo je jasno da nikakva samoinicijativna prodaja udela u Mobtelu ne dolazi u obzir. U pomenutom ugovoru, koji su 15. aprila 1994. potpisali Bogoljub Karić (u ime kompanije Sistem "Braća Karić – BK TRADE" sa sedištem u Moskvi) i Milorad Jakšić (u ime Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija), postoje bar dve tačke koje se tiču promene suvlasnika. Stav 2 tačke 2.11 jasno propisuje da Karići mogu "preneti bilo koji deo svog udela u vlasništvu preduzeća ili isti u celini, jednom ili nekolicini pravosledbenika, bilo stranih ili domaćih", ali samo "po pismenom obaveštenju predatom PTT-u i uz saglasnost PTT-a". Pored toga, u stavu 2 člana 8 navodi se da će "u slučaju da bilo koja strana primi ponudu za otkup njenog udela od strane trećeg lica, druga strana imati pravo preče kupovine sa rokom od 60 dana". I Karić i njegovi kupci verovatno su računali na činjenicu da za prodaju BK Trejda zaista nije potrebna saglasnost PTT-a (ugovor se bavi udelom u Mobtelu, a ne firmom koja je vlasnik tog udela), ali je sve to ipak bilo dovoljno za kakvu-takvu reakciju nadležnih. Kad se svemu ovome još doda činjenica da se u tekstu i potpisu ugovora o osnivanju Mobtela pojavljuju tri različita naziva firme poznate kao BK Trejd, od kojih samo jedan postoji u nekakvom sudskom registru (videti okvir), materijala za istragu i stopiranje Karićevog posla bilo je na pretek.
Pitanje zašto tada niko nije reagovao i dalje je tema čaršijskih priča i nagađanja, ali se najverovatnijom čini teza da je Bogoljub K. tada nekome bio potreban. Kad se bude otkrilo kome i zašto, verovatno će se otkriti i mnoge druge tajne ovog upornog lovca na rupe u zakonima i ugovorima, ovog maga "igre na više tabli", ovog nikad prevaziđenog mahera sposobnog da debelim buđelarom zamaže oči i zaveže ruke svakom ko mu se u određenom trentku čini pogodnim za tu akciju. U ovom trenutku, međutim, indikativno je da je Karić otputovao iz zemlje samo nekoliko dana pre skandala sa oduzimanjem licence. Naime, mogućnost da mu je neko na vreme dojavio da bi mogao "malo da se skloni" daleko je bliža zdravom razumu od varijante u kojoj se on slučajno zadesio daleko od rodne grude baš u trenutku kad mu se radi o glavi (tj. novčaniku). Imajući u vidu da su za odluku o oduzimanju licence znali samo malobrojni, jasno je da veze Bogoljuba K. sa vrhom ovdašnje vlasti i dalje rade kao sat. A to, opet, ukazuje da će svi oni koji su se 29. decembra 2005. ponadali kako će Karić uskoro biti propisno kažnjen, i ovoga puta biti razočarani. Karićev odlazak iz zemlje, činjenica da je Vlada reagovala na sporni ugovor devet meseci posle njegovog objavljivanja i sedam meseci posle prodaje BK Trejda kao nosioca udela u Mobtelu, kao i činjenica da je taj ugovor samo kap u moru onoga za šta je Karić odavno trebalo da odgovara, nekima su jasan pokazatelj da će se Bogoljub K., kao mnogo puta do sada, glatko izvući. Naravno, ima i teorija koje kažu da Vladi ne preostaje ništa drugo nego da uništi Karića, jer je u suprotnom neće ni biti: kupovinom sve većeg broja poslanika, on joj je definitivno uzdrmao ionako slabe temelje. Prava istina možda je ipak između ove dve krajnosti, odnosno u varijanti u kojoj Karić prestaje da kupuje poslanike, a Vlada prestaje da ga goni.
PREPRIČANO, ISPRIČANO: Pored svega navedenog, na ovakav zaključak upućuje i nešto što bi se moglo nazvati "pomeranjem fokusa" u periodu od 29. decembra do trenutka pisanja ovog teksta (utorak, 10. januar). Na samom početku, nadležni su svu pažnju usmerili na ugovor s Mobikosom, odnosno na ustupanje licence "trećem licu" bez znanja i saglasnosti PTT-a kao suvlasnika Mobtela. Već sutradan, akcenat je stavljen na tezu da je Karić "posredno pomagao šiptarske teroriste" (M. Aligrudić, 30. decembar), a odmah zatim i na sumanutu konstrukciju o tome da je "Ekrem Luka moga da dođe do poverljivih informacija o bezbednosti građana i da prisluškuje sve komunikacije na mreži 063, na čitavoj teritoriji Srbije" (D. Jočić). Posle toga, lavina je krenula, a nadležni ministri i mediji koji su radili tokom novogodišnjih praznika prosto su se utrkivali u tome ko će nabrojati više Karićevih nekretnina, kompanija i sumnjivih poslovnih partnera. Deset dana posle oduzimanja licence, došlo se do toga da se ugovor s Mobikosom više i ne pominje – iako je on zapravo uticao na otvaranje teme, iako predstavlja najočiglednije kršenje zakona ove zemlje, ugovor je jednostavno izgubio "utakmicu" s prebrojavanjem kvadratnih metara stambenog prostora i ostalim, javnosti znatno zanimljivijim, detaljima. No, čak i to ne bi predstavljalo nikakav problem da čitava ta priča nije već hiljadu puta ispričana i da se već hiljadu puta nije pokazalo kako od nje nema neke veće vajde.
U tom smislu, indikativno je da se opet prepričava i do iznemoglosti prepisuje čuveni izveštaj poreske kontrole iz 2003. i 2004. Podsećanja radi, to je onaj papir koji pokazuje koliko je Mobtel platio za snimanje CD-a Krovovi i oblaci (odnosno koliki su bili honorari Karićevog raspevanog podmlatka), koliko je Mobtel platio za štampanje Kosovsko–metohijskog kuvara autorke Marjane Karić, koliko je Mobtel platio na ime zakupa vozila od Karićevih firmi Femili turist i Astra simit itd. (videti okvir). Pomenuti dokument "Vreme" je objavilo 10. marta 2005, posle toga pojavljivao se u bezbroj verzija, a kako je u pitanju nalaz zvaničnog državnog organa, jasno je da je postojao i u nadležnim institucijama. Iliti, što bi rekao ministar Bubalo, "u dokumentaciji".
Da su zaista hteli da urade nešto po pitanju Karića, da su zaista hteli da ga "lupe po prstima", da im je cilj zaista bio da mu stanu na put, isti ti nadležni mogli su da reaguju, da još jednom detaljno ispitaju Karićevo poslovanje i učine ono što im zakon nalaže. To se tada nije dogodilo, a detalji iz nalaza poreske kontrole ponovo se prepričavaju iako ih već i vrapci znaju napamet. Naravno, moglo bi se reći kako je baš sad zgodan trenutak za prepričavanje, jer je baš sad Karić konačno na meti, ali je činjenica da se hiperprodukcijom tekstova o onome što je odavno poznato nekako gubi iz vida ono od čega je čitava priča zapravo počela. Ili, pojednostavljeno, sve počinje isuviše da liči na već viđene afere koje malo uzburkaju javnost, a zatim nestanu kao da ih nikada nije ni bilo.
U međuvremenu, ostalo je nekoliko bitnih nedoumica u vezi s ugovorom Mobtela i Mobikosa. Pre svega, pitanje oduzimanja licence – za tu delatnost nadležna je Agencija za telekomunikacije, pa ostaje nejasno zbog čega je Vlada Srbije samoinicijativno povukla potez za koji uopšte nije zadužena. Osim toga, ostaje nejasno na koga je mislio predstavnik PTT-a najavljujući krivične prijave protiv predstavnika tog preduzeća koji su radili u korist Karića, odnosno na štetu PTT-a: imena tih ljudi još nisu objavljena, a bilo bi ih krajnje zanimljivo čuti. Nije do kraja razjašnjeno ni pitanje novca koji je okrenut zahvaljujući ugovoru. Naime, prema fakturi od 30. januara 2004, Mobikos je Mobtelu trebalo da uplati 835.869 evra, a 24. februara uplaćeno je 365.134 evra. Na sednici Upravnog odbora Mobtela 25. februara 2005. odlučeno je da se potraživanje od Mobikosa "ispostavi na teret vanrednih rashoda", odnosno da se manjak od skoro 471.000 evra jednostavno otpiše. Pošto još nije utvrđeno koliko je trajao Karićev ortakluk s Lukom, tek bi trebalo da se utvrdi koliko je ovakvih "otpisa duga" uopšte bilo i kako je zaista izgledala podela kosovskog tržišta i profita. Sve te nedoumice mogle bi biti bar donekle rasvetljene ukoliko Bogoljub K. konačno odluči da se vrati u zemlju i ukoliko proceni da bi trebalo da se izjašnjava po tom pitanju. Kad će se to dogoditi, za sada je nepoznato. Njegov brat Dragomir čvrsto je obećao da se Bogoljub vraća "jer nema čega da se boji", ali je prilično verovatno da ćemo na to bar još malo čekati. U pitanju je ipak ozbiljan igrač. Dovoljno ozbiljan da shvati kako u Srbiji svako čudo traje tri dana, a da se posle toga čitava stvar "zaboravlja". Ili nestaje iz "dokumentacije".
Hronologija slučaja
29. decembar
– Vlada Srbije saopštila da je Mobtelu oduzela licencu za obavljanje telekomunikacionih usluga jer je "ta kompanija nanela štetu državi potpisivanjem ugovora sa firmom Mobikos
– Mobtel je izbrisan iz registra, a odlučeno je da njegove poslove privremeno obavlja Telekom
– Dragomir Karić izjavio da se Bogoljub Karić nalazi u Australiji "u okviru odavno isplaniranih putovanja"
30. decembar
– austrijski vicekancelar i ministar za infrastrukturu Hubert Gorbah uputio Vladi Srbije protestno pismo navodeći da je "oduzimanje licence isto što i oduzimanje imovine" i da "postupak srpske vlade predstavlja ogromno kršenje austrijskih privrednih i investicionih interesa što će uticati na buduće investicije austrijskih preduzeća u Srbiji" (javnost će o ovom pismu biti obaveštena nekoliko dana kasnije)
– predstavnici austrijskog konzorcijuma najavili da će u roku od 30 dana podneti žalbu na odluku o oduzimanju licence
– izvori "Kurira" iz "vrha srpske vlade" tvrde da će Bogoljub Karić biti uhapšen po povratku u zemlju
– Bogoljub Karić obećao da se vraća "odmah posle novogodišnjih praznika" i istakao da mu je žao što su "Vojislav Koštunica i njegovi koalicioni partneri izgubili razum"
– Ekrem Luka najavio da će tužiti "sve ministre u Vladi Srbije" koji su ga "oklevetali"
2. januar
– zbog neodazivanja pozivu na informativni razgovor, raspisana poternica za Patrikom Harpurom, donedavnim direktorom Mobtela i potpisnikom ugovora s Mobikosom
3. januar
– novosadsko tužilaštvo pokrenulo zahtev za sprovođenje istrage protiv Bogoljuba Karića zbog sumnje u pokušaj davanja mita republičkom poslaniku DSS-a Miki Vlaoviću
4. januar
– direktor Agencije za telekomunikacije Jovan Radunović izjavio da Vlada nije ovlašćena da oduzima licence, a da Agencija s tim potezom nije ni bila upoznata
– predstavnik PTT-a Željko Ivanji najavio da će "tokom nedelje" PTT Trgovinskom sudu podneti zahtev za "donošenje privremene mere kojom bi bilo sprečeno štetno delovanje poslovodstva Mobtela"
– JP PTT procenilo da je dnevni prihod Mobtela na Kosovu približno tri miliona dinara, od čega Mobikos uzima 70 odsto
– JP PTT podnelo krivičnu prijavu protiv N.N. lica zbog zloupotrebe službenog položaja, odnosno zbog toga što su ti "nepoznati počinioci" oštetili PTT za "najmanje 700 miliona evra"
5. januar
– specijalni tim MUP-a za privredni kriminal "ušao u Mobtel i počeo istragu o poslovanju te kompanije
– JP PTT Srbije podnelo krivičnu prijavu protiv Patrika Harpura "zbog osnovane sumnje da je oštetio PTT kao suvlasnika Mobtela za blizu 33 miliona dinara, koliko je kosovski Mobikos ostao dužan Mobtelu po ugovoru o ustupanju licence"
– advokati Bogoljuba Karića negirali da je Mobtel oštetio državu i naveli da država toj kompaniji i njenim osnivačima duguje "više od milijardu evra"
– austrijski konzorcijum zahtevao vraćanje oko 250 miliona evra koje su "uplatili prodavcu" i najavio tužbu protiv Srbije
6. januar
– Koštuničin spoljnopolitički savetnik Vladeta Janković izjavio da je na sastanku 13. maja 2005. austrijskim investitorima saopšteno da je vlasnička struktura Mobtela sporna, da Vlada smatra da je vlasnik najmanje 58 odsto kapitala i da Mobtel nije plaćao dividende državi
– beogradski "Blic" objavio da postoji spisak sudija koje je Karić potplaćivao
– regulatorno telekomunikaciono telo Kosova počelo da isključuje predajnike Mobtela, ali je objašnjeno kako to nema nikakve veze sa "sporom u Beogradu"
7. januar
– Željko Ivanji demantovao da su predstavnici PTT-a u UO-u Mobtela glasali za otpis duga Mobikosu; on je istovremeno istakao da postoje "osnovane sumnje" da su u zloupotrebe u Mobtelu bile umešane i osobe iz PTT-a
9. januar
– pred međunarodnom arbitražom u Cirihu počeo završni deo postupka kojim se utvrđuje ko je većinski vlasnik u kompaniji Mobtel – izneti su novi dokazi koji navodno pokazuju da je udeo BK Trejda najviše 30 odsto i da ovo preduzeće godinama nije imalo uknjižen osnivački ulog u Mobtelu
– MUP Srbije podneo krivičnu prijavu protiv sudije Žanke Radić zbog osnovane sumnje da je protivzakonito donela rešenje o ispravci rešenja o registraciji firme Braća Karić BK Trejd
– saopšteno da postoje tri krivične prijave protiv Patrika Harpura
– na teritoriji centralnog Kosova isključena mreža Mobtela
10. januar
– Interpol iz Nikozije obavestio MUP Srbije da se vodi istraga protiv Sretena i Slavice Karić, koji su vlasnici nekoliko off shore firmi na Kipru
– u intervjuu za "Danas" Bogoljub Karić nije ni pomenuo kad se i da li se vraća u zemlju
– predstavnici PSS-a saopštili da se Karić nalazi na Kosovu
Korak dalje
Kako to već u Srbiji biva, prva konkretna akcija na optužbe i ovoga puta bile su – kontraoptužbe. Objašnjavajući kako je normalno da srpske kompanije sarađuju s kosovskim, predstavnici Pokreta snaga Srbije prikazali su 10. januara ugovor Telekoma Srbija sa firmom Gama elektroniks i jednim kosovskim preduzećem o izgradnji radio-relejnih sistema na Kosovu. Istom prilikom, objašnjeno je da "nijedan od tih ugovora ne predstavlja čin veleizdaje", ali je Telekomov ugovor iz 2004. ipak ocenjen kao "korak dalje" u saradnji s Kosovom nego što je to slučaj s Mobtelovim spornim ugovorom.
Istog dana, Telekom je reagovao demantijem ovakvih navoda ocenjujući ih kao "netačne i potpuno proizvoljne". U saopštenju tog preduzeća, koje prenosi Tanjug, navodi se da Telekom nije potpisao nikakav ugovor ni sa jednim preduzećem s područja Kosova ni po kojem osnovu.
Šta je zapravo bila namera PSS-a ostaje nejasno. Jer, čak i da Telekom ima nekakav ugovor (a nema, kako u tom preduzeću tvrde), to zaista nije ni u kakvoj vezi s činjenicom da je ugovor Mobtela s Ekremom Lukom potpisan bez saglasnosti države.
Kako se ti zoveš
Dugogodišnja misterija naziva preduzeća BK Trejd verovatno će konačno biti razrešena. Naime, 9. januara podneta je krivična prijava protiv sudije Žanke Radić, koja je navodno promenila registrovani naziv BK Trejda i time postupila suprotno Zakonu o registraciji privrednih subjekata. MUP je tom prilikom saopštio da ovaj postupak sudije Radić "može uticati na proces koji se vodi pred Arbitražnim većem u Cirihu i to u korist BK Trejda, a na štetu PTT Srbija".
O čemu je zapravo reč? Reč je o tome da niko ne zna pravi naziv BK Trejda. U uvodnom delu ugovora o osnivanju Mobtela iz 1994. kao osnivač se navodi Sistem "Braća Karić – BK TRADE" sa sedištem u Moskvi, ulica Lobačevskog 66A. Na pečatu kojim je ugovor overen stoji sledeći naziv: "A/O БК ТРЕИД" "BK TRADE" Inc. Konačno, na poslednjoj, dvadesetoj strani ugovora, potpisnik Bogoljub Karić naveden je kao P.O. generalnog direktora "Braća Karić – BK TRADE". Osim što nije jasno koji je naziv pravi, nije jasno ni zašto samo prvi naziv postoji u nekakvom registru – u pitanju je moskovski registar u kome se navodi da je to akcionarsko društvo. Tvrdeći da je sve to dovoljno za osporavanje osnivačkog ugovora, eksperti za Mobtel godinama su upozoravali na ovaj "detalj".
Komentarišuću vest o krivičnoj prijavi protiv sudije Radić, član nekadašnje komisije za utvrđivanje vlasništva u Mobtelu Tihomir Živanović izjavio je: "Iz svega proizlazi da su Mobtel osnovali nepostojeća firma Sistem Braća Karić BK Trejd i JP PTT Srbija. Kada je na kraju pod mojim pritiskom PTT tražio od BK Trejda da pravno dokaže da je BK Trejd pravni sledbenik Sistema Braća Karić BK Trejd, 19. septembra, na zahtev Mobtela, 11 godina posle osnivanja, Žanka Radić izvršila je izmenu i u četiri rešenja napisala da je osnivač BK Trejd iz Moskve, a ne Sistem Braća Karić BK Trejd iz Moskve".
Ustupanje neimenovanog
Ugovor koji su 8. decembra 2003. potpisali predstavnici Mobtela i Mobikosa i koji je zaveden pod brojem 12088/03 dugo je bio tema govorkanja, nagađanja i demantija – to je, uostalom, i danas. Uprkos tome, dve stvari su potpuno jasne. Kao prvo, jasno je da je u pitanju bilo zaista ustupanje licence: u prvoj tački ugovora navodi se da je Mobtel "ustupio Mobikosu pravo eksploatacije kapaciteta i infrastrukturne GSM mreže Mobtela na teritoriji Kosova i pravo pružanja usluga GSM mreže javnih mobilnih telekomunikacija Mobtela na toj teritoriji". Iako se nigde eksplicitno ne pominje "ustupanje licence", preostalih 16 članova ugovora jasno pokazuju o čemu je reč ("Vreme" broj 739).
Osim toga, jasno je da JP PTT kao suvlasnik Mobtela o čitavoj toj stvari nije bilo obavešteno, iako je to obaveza propisana Sporazumom o korišćenju licence, koji su 29. jula 1988. potpisali Sreten Karić i tadašnji ministar Dragan Todorović. U prvoj nezvaničnoj reakciji, jedan čelnik Mobtela je za "Vreme" izjavio da "takav ugovor nije bilo moguće potpisati bez znanja rukovodstva PTT-a i Upravnog odbora", ali ta teza nije opstala u zvaničnom odgovoru Mobtela na pitanja "Vremena": u odgovoru pres službe Mobtela zapravo nije bilo odgovora ni na jedno postavljeno pitanje, a najavljena je jedino tužba protiv "svih medija, pa i nedeljnika ‘Vreme’, koji su bili deo kampanje protiv Bogoljuba Karića i kompanija BK Grupe". S druge strane, upućeni izvori tada su naveli da se u trenutku potpisivanja ugovora na čelu PTT-a nalazio vršilac dužnosti direktora, da je preduzeće bilo u "potpunom haosu" i da su za ugovor s Mobikosom saznali "pre dvadeset dana". U prilog toj tezi govori i dopis u kojem generalni direktor PTT-a traži od direktora Mobtela i UO-a te kompanije da mu pošalju svu dokumentaciju u vezi sa slučajem Mobikos. Dopis je poslat 3. marta 2005. i u njemu se jasno navodi da je JP PTT iz "sredstava javnog informisanja (nedeljnik ‘Vreme’ broj 739 od 3. marta 2005)" informisano o potpisivanju ugovora s firmom Ekrema Luke.
Skupe adrese
Jedan od retkih do sada nepoznatih detalja kojima se ovih dana zasipa javnost, jesu sve beogradske adrese porodice Karić. Naime, sve do početka 2006. o tačnom broju nekretnina koje oni poseduju samo se nagađalo, da bi 5. januara bio objavljen spisak svih nekretnina, sa adresama i tačnom kvadraturom. Zahvaljujući tom spisku, utvrđeno je da Karići samo u Beogradu poseduju 12 kuća, 34 stana, 13 placeva i tri garaže ukupne površine 37.645,654 metara kvadratnih. Ovaj podatak zgodan je za razna matematička poigravanja, koja, recimo, pokazuju da svakom članu uže porodice (uključujući i one tek rođene) pripada približno 900 kvadrata. Samo u Beogradu!
Takođe, ako imamo u vidu da se sve nekretnine nalaze na elitnim lokacijama, na kojima se cene kreću od 2000 evra naviše, kao i da na koristan stambeni prostor "otpada" nešto više od 15.000 kvadrata, okvirna računica pokazuje da ova imovina vredi ne manje od 60 miliona evra. Pored toga, zanimljiv je i spisak vlasnika. Naime, kad se pogleda ko šta poseduje, ispada da je sam Bogoljub zapravo – beskućnik. Na njegovo ime ne vodi se nijedna nekretnina, dok njegova supruga Milanka poseduje samo stan površine 34,45 kvadrata. S druge strane, Elena Karić kao sveža snajka (pritom prilično neomiljena, kako se ranije tvrdilo), poseduje kuću od 356 i plac od 1300 kvadrata – sve na Dedinju, naravno.
Stanari skupih adresa
Pošto su Karići familija koja ima mnogo dece, ponekad je teško odrediti koliko zapravo članova ima ova dinastija. Ipak, prema poslednjem brojanju (a greške su moguće), bilo je ih je bar četrdesetoro.
Janićije i Danica Karić, pored Bogoljuba imaju još tri sina i jednu ćerku: Sretena, Dragomira, Zorana i Oliveru. Bogoljub i njegova supruga Milanka imaju četvoro dece. Sreten iz prvog braka ima sina Gorana, a iz drugog, sa Slavicom, još troje dece – pritom, Goran je u braku sa Ivanom Mišković dobio dvoje dece, pa su tu i unučići. Dragomir i Hafa Karić imaju četvoro dece i sedmoro unučadi. Zoran i Marjana takođe imaju četvoro dece, ali za sada samo jedno unuče. Konačno, Olivera Nedeljković ima troje dece. Svi odrasli članovi porodice angažovani su u preduzećima BK Grupe, podmladak je školovan isključivo na elitnim svetskim univerzitetima, a malo je onih kojima je stalno prebivalište u Beogradu.
Odlivanja i prelivanja
Mnogo je puta prepričano, ali običaj nalaže da se ipak ponovi kako je poreska kontrola utvrdila da su tokom 2003. i 2004. iz Mobtelovih fondova enormnim sumama finansirane aktivnosti brojnih preduzeća BK Grupe. Utvrđeno je, na primer, da je kviz "Želite li da postanete milioner" sponzorisan sa 162 miliona dinara, serija Jelena sa 210 miliona, fudbalski klub Zemun sa deset miliona, Karić fondacija sa 14 miliona. Navedeno je takođe da je za iznajmljivanje vozila od preduzeća Femili turist Mobtel tokom 2003. i 2004. platio više od 209 miliona dinara, da je u sezoni 2002–2004 autorkama CD-a Krovovi i oblaci Danijeli i Danici Karić isplaćeno 172.800.000 dinara, kao i da je za kupovinu 998 primeraka Kosovsko–metohijskog kuvara Marjane Karić Mobtel platio 12 miliona dinara. Među brojnim krajnje zanimljivim stavkama, posebno se izdvaja i nalaz da je "u 2003. na ime zakupa poslovnog prostora u Prizrenskoj ulici br. 3" Mobtel platio 45 miliona dinara – ništa čudno, izuzev činjenice da je toliku kiriju pokupilo takođe Karićevo preduzeće Postmeks i da poslovni prostor "u Prizrenskoj br. 3" još nije ni izgrađen.
Ono što nadležni ovih dana do iznemoglosti ponavljaju, a što se takođe pominje u pomenutom izveštaju poreske kontrole (što je, dakle, bilo odranije poznato) jesu primanja Bogoljuba Karića i članova njegove porodice. Tako se, recimo, navodi da je Karić tokom 2003. inkasirao oko 2,6 miliona evra samo u Mobtelu, da su Zoran i Dragomir Karić samo na ime članstva u Nadzornom odboru Astra simita tokom 2003. i 2004. zaradili po 1.700.000 evra, kao i da neto zarada Sretena Karića u Mobtelu iznosi 1.340.000 evra. Cifre su, naravno, mogle da zapanje jedino one koji tokom 2005. nisu čitali novine.
Misterija Arendena
Jedan od većih problema u vezi s Mobtelom jeste i to što se zapravo ne zna ko je trenutni suvlasnik JP PTT-a u toj kompaniji. Zvanično, u pitanju je konzorcijum austrijskih biznismena Martina Šlafa, Herberta Korta i Jozefa Tausa, ali ugovor o kupoprodaji niko u Vladi još nije video. U petak 6. januara "Politika" je objavila da je zapravo reč o kiparskoj firmi Arendena, čiji su vlasnici gorepomenuti biznismeni. Ovu tezu potvrđuju i izvori "Vremena", ali o toj firmi u ovom trenutku nemoguće je saznati nešto više. Ukoliko je informacija o kiparskom kupcu tačna, otvara se logično pitanje o razlozima zbog kojih je na oduzimanje licence Mobtelu reagovala austrijska vlada – u slučaju da je BK Trejd zaista kupila Arendena ispostavilo bi se da evenutalni spor može da se vodi samo između jedne moskovske (BK Trejd) i jedne kiparske firme (Arendena).
Šlaf, ponovo
Bez obzira na upozorenje austrijske vlade da će oduzimanje licence Mobtelu uticati na dalje poslovanje preduzeća iz te zemlje u Srbiji, čini se da za buduću saradnju ipak nema prepreka. Naime, 10. januara 2006. objavljeno je da se u centru Beograda uskoro otvara "kazino međunarodnog renomea". Ugovor sa austrijskom firmom Grand kazino trebalo bi da bude potpisan krajem januara – firma je deo kompanije Kazina Austrija, baš kao i Jeriko kazino, gde je Martin Šlaf većinski akcionar. Inače, izraelska policija sumnjiči Šlafa da je bio jedan od glavnih aktera u podmićivanju premijera Arijela Šarona kako bi uticao na ponovno otvaranje privremeno zatvorenog kazina u Jerihonu.
Prema nalazima nemačkog novinara Andreasa Forstera, Šlaf je bogatstvo napravio tokom osamdesetih, kao saradnik istočnonemačkog Štazija zadužen za krijumčarenje visokih tehnologija. Pod pseudonimom Landgraf, on je za samo tri godine navodno inkasirao približno 400 miliona dolara. Zbog rizičnosti akcija, Štazi je Šlafu isplaćivao 40 odsto ukupne vrednosti prokrijumčarene tehnologije, a kako su isplate obavljane preko švajcarskih banaka, na taj iznos nije plaćen ni porez. Forster još tvrdi da je posle 1989. Šlaf okupio svoje bivše kolege iz Štazija, obilato ih kreditirao i omogućio im formiranje brojnih kompanija. Zbog svega toga, on je bio predmet istrage u Nemačkoj, a protiv njega su vođene i dve civilne parnice u Francuskoj i Lihtenštajnu. Naravno, pošto su optužbe bile bazirane na izjavama anonimnih svedoka, ono za šta je optuživan nikada nije dokazano.
Kako bilo, čini se da za ovdašnje vlasti to nije predstavljalo problem ni u maju 2005. kada je navodno kupio BK Trejd, a ni u januaru 2006. kada se sprema da (makar posredno) otvori kazino u Beogradu.
