Prvo, malo je onih kojima dopuštam da veruju da Koraksa vole više nego što ga ja volim.

Drugo, nema onih koji mogu autentičnije od mene da svedoče o kvalitetu Koraksovog rada.

Treće, ja i on smo se posvađali i ja mu se izvinjavam. Žalim zbog nervozne i prenagljene reakcije, kada sam u žaru diskusije na njegovo pitanje da li ja hoću da on prestane da crta za "Vreme", rekao: "Hoću."

Četvrto, on i ja bismo se verovatno već pomirili da se nije umešao deo čaršije (o tome u tekstu "Glava u Peščaniku, drugi put"). Iskreno se nadam da ćemo se i pomiriti.

Peto, evo kako vidim ono što Koraksić, u izjavi za "Peščanik", naziva sve češćim nesporazumima između mene i njega:

Kada sam mu rekao da bih želeo da ostane legenda, nisam mislio da bi trebalo da prestane da crta. Naprotiv. Rekao sam mu da je Srbija suviše mala scena za najmanje osam karikatura koliko on nacrta za nedelju dana – šest za "Danas" i po jednu za "Ekonomist" i "Vreme". Pošto je Koraksu, kao i redakciji, bilo stalo do toga da najbolju karikaturu nacrta baš za "Vreme", često smo obostrano, nakon ponekad i dugog promišljanja, odustajali od karikature jer te najbolje nije bilo.

U tom kontekstu treba shvatiti i moj iskaz da je "karikatura prevaziđena forma" jer, po meni, slika Srbije nije danas crno-bela, nije takva ni politička scena Srbije i teško je održati nivo i domet karikatura koje su se obračunavale sa jednim anticivilizacijskim režimom. Smatram da se Koraksova genijalnost rasipa u ilustrovanju dnevnih, ponekad efemernih događaja.

Tačno je i da sam rekao da se, ma koliko truda neko ulagao, "Od Koštunice ne može napraviti Milošević", jer niti su oni isti kao ljudi, niti je režim isti.

Šesto, nisam licemer koji bi Koraksiću rekao "šta me briga šta ćeš da crtaš", jer ga cenim i njegov rad ne merim po tome da li smo prodali sto primeraka novina više ili manje.

Sedmo, posvađali smo se u kafani, što bi u Srbiji trebalo da bude olakšavajuća okolnost, a sam Koraksić je, opravdano ljut na mene, tražio da se njegovo ime povuče iz impresuma "Vremena".

Osmo i najvažnije, vrata i stranice "Vremena" Koraksiću su uvek otvoreni.