Bejrut je, kao mnogo puta do sada, u ponedeljak ponovo bio poprište političkog atentata. Ovog puta žrtva je bio Gebran Tueni, libanski medijski magnat i poslanik, i kao po pravilu, u svim bombaškim napadima u poslednjih nekoliko meseci stradao je još jedan protivnik sirijskog uplitanja u libansku politiku. Posle bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja, Tueni je bio najuticajnija ličnost koja je stradala i to na gotovo isti način kao i Hariri. Automobil-bomba eksplodirao je u trenutku kada je Tuenijev blindirani automobil prolazio pored njega. Zajedno sa Tuenijem stradali su i njegov vozač i telohranitelj dok je više od 30 osoba povređeno. Odgovornost za napad preuzela je do sada nepoznata teroristička grupa Borci za jedinstvo i slobodu Levanta, dok Tuenijevi politički saveznici i saborci za napad listom optužuju Siriju i prosirijske političare u Libanu. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan osudio je ovo "hladnokrvno ubistvo", kako je izjavio u ponedeljak.

UTICAJ: Tueni je bio veoma uticajna ličnost u Libanu i imao je mnogo neprijatelja, kako u Siriji tako i u svojoj zemlji. Bio je novinar i izdavač najuticajnijeg libanskog lista "An Nahar". Potiče iz veoma ugledne porodice, sa mnogo rođaka i prijatelja među libanskim političarima. Povlačenje sirijske vojske iz Libana zatražio je još 2000. godine u otvorenom pismu sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu. U to vreme to je bio jako smeo potez. Kako je nezadovoljstvo zbog sirijskog prisustva raslo, Tuenijeve kritike bile su sve učestalije. Kada je u oktobru 2004. bivši libanski premijer Rafik Hariri raskrstio sa Asadovim režimom i počeo sve glasnije da zahteva sirijsko povlačenje iz Libana, Tueni se brzo našao na njegovoj strani. Malo pre toga, Ujedinjene nacije su na inicijativu SAD i Francuske donele Rezoluciju 1559, kojom se traži da sve strane trupe (misli se na sirijske) napuste Liban, kao i razoružanje svih paravojnih formacija (na prvom mestu Hezbulaha). Sirija je u početku odbijala da ispuni ove zahteve.

Atentat na Rafika Haririja, nekadašnjeg libanskog premijera, 14. februara ove godine, (u tom smislu) bio je prekretnica. U svakodnevnim masovnim protestima, na kojima je Gebran Tueni bio jedan od predvodnika Libanci su tražili od Sirije da okonča svoje vojno prisustvo u njihovoj zemlji. Protesti su kulminirali 14. marta, kada se milion ljudi okupilo na ulicama Bejruta, tako da je sirijski predsednik Bašar el Asad na kraju morao da popusti (naravno, na njega je mnogo jači uticaj ostavio pritisak SAD i Francuske nego protesti u Libanu). Sirija je iz Libana povukla svoje trupe nakon prisustva dugog 29 godina.

U junu ove godine Tueni je postao poslanik u libanskom parlamentu i nastavio da kritikuje Siriju u svojim novinama. Imao je razloga da strahuje za svoju bezbednost, pa je od avgusta boravio u Francuskoj. Dan pre atentata vratio se u Liban. Pokazalo se da njegov strah za sopstvenu bezbednost nije bio bez osnova.

NOVE PODELE: Može se reći da je Tuenijevo ubistvo ponovo prelilo čašu u odnosima Sirije i Libana, ali i povećalo animozitete u samom Libanu, koji se pored hronične podele između hrišćanskih, sunitskih i šiitskih sekti sve više deli na antisirijski i prosirijski orijentisane grupe. Od atentata na Rafika Haririja u hrišćanskim i ostalim kvartovima gde živi uglavnom antisirijski raspoloženo stanovništvo izvedeno je 14 bombaških napada, zaključno sa poslednjim, u kojima je poginulo 13 osoba. Među njima su bili Samir Kasir, novinar Tuenijevog lista "An Nahar" i Dordž Havi, bivši lider Komunističke partije, obojica kritičari sirijskog vojnog prisustva u Libanu. Na napetoj sednici koja je sazvana posle atentata, libanska vlada je odlučila da zvanično zatraži od Ujedinjenih nacija da formira međunarodni sud koji bi sudio svima optuženim za atentat na Rafika Haririja i istražio politički motivisane napade u Libanu u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od glavnih zagovornika formiranja specijalnog tribunala je lider libanskih Druza Valid Džumbalat, koji je izjavio da je "svako ko stoji na putu otkrivanja istine partner u današnjem zločinu". Marvan Hamade, ministar telekomunikacija i Tuenijev ujak, zapretio je da će napustiti vladu ukoliko se ne zatraži istraga UN-a povodom učestalih bombaških napada. I on se založio za formiranje međunarodnog tribunala koji će " ispitati kontinuirane zločine sirijskog režima".

Posle duge rasprave sednicu su bez glasanja napustili ministri iz redova prosirijskog Hezbolaha i pokreta AMAL, i nije sigurno da li će dalje učestvovati u radu vlade.

PRITISAK: Sirija, naravno, poriče da ima bilo kakve veze sa zločinom. Iako je teško dokazati ko stoji iza ubistva Tuenija, ono ide naruku Siriji, jer je Tueni bio najveći kritičar njene politike prema Libanu. Sigurno je da će sadašnji razvoj događaja još više povećati pritisak Zapada na Siriju da sarađuje u istrazi UN-a o ubistvu Rafika Haririja, kao i da povuče svoje pripadnike službi bezbednosti iz Libana, jer se pretpostavlja da se izvestan broj njih još uvek tamo nalazi. Na dugoj listi optužbi protiv Sirije nalazi se i njena podrška terorističkim organizacijama (Hezbolahu, na prvom mestu), dok SAD smatraju da vlasti u Damasku ne čine dovoljno da spreče ubacivanje terorista sa sirijske teritorije u Irak.

U ponedeljak je objavljen i drugi izveštaj nezavisne komisije UN-a koja istražuje pozadinu atentata na Rafika Haririja. Prvi izveštaj, objavljen krajem oktobra (o čemu je "Vreme" već pisalo), ukazivao je na to da su visoki sirijski i libanski zvaničnici upleteni u atentat. Iako nijedno ime nije navedeno, bilo je jasno da su visoki sirijski zvaničnici osumnjičeni, kao i libanski predsednik Emil Lahud i još četvorica libanskih generala koji su odmah uhapšeni. Novi izveštaj, koji je sačinio Detlev Mehlis, nemački pravnik koji rukovodi istragom, direktno optužuje Siriju da ometa istragu, kao i da ne sarađuje dovoljno u razotkrivanju svih okolnosti atentata. Takođe, zahteva se da vlasti u Damasku "pritvore sirijske zvaničnike i osobe koje međunarodna istraga označi kao osumnjičene". Sirija je do sada odbijala da uhapsi bilo koga od svojih zvaničnika ukoliko se ne pojave jasni dokazi da je neko od njih kriv.

POSLEDICE: Posle objavljivanja prvog izveštaja, Savet bezbednosti UN-a pokušao je da uvede sankcije Siriji, ali je Rusija to sprečila koristeći pravo veta. Ukoliko Sirija nastavi da ometa istragu, ponovo se može suočiti sa eventualnim sankcijama. Inače, Bašar el Asad može imati velikih problema ukoliko se oformi poseban sud za ubistva u Libanu, i ako se od njega zahteva da izruči nekoga od sirijskih političara. Iako izveštaj ne navodi konkretna imena, zasad je jasno da se među osumnjičenima nalazi rođeni brat Bašara el Asada, Maher Asad, kao i njegov zet Ašef Šavkat, šef vojne obaveštajne službe. Detlev Mehlis izjavio je da zasad ima ukupno 19 osumnjičenih u Siriji i Libanu, ali nije navodio imena.

Ubistvo Gebrana Tuenija još više je zaoštrilo podele u Libanu. Za razliku od ranijih bombaških napada u proteklih šest meseci, ovaj poslednji teško da može da prođe bez snažne reakcije vlasti. Kako sada izgleda, može pokrenuti lanac događaja sa teškim posledicama, imajući u vidu popularnost Hezbolaha, kao i naklonost libanskog predsednika Emila Lahuda vlastima u Damasku. U podeljenoj zemlji poput Libana nije jasno kako se sve može završiti. Libanska vlada namerava da ide do kraja u razotkrivanju svih okolnosti vezanih za bombaški napad. Sigurno je da niko u sadašnjoj vladajućoj većini u libanskoj vladi i parlamentu više nema nameru da dozvoli da ovaj događaj prođe bez posledica po atentatore, ma sa koje strane dolazili. Premijer Libana Fuad Sinora izjavio je na konferenciji za novinare posle sednice vlade: "Ubice mogu da nastave da nas ubijaju jednog po jednog, ali mi se nećemo predati."