Krajem prošle nedelje u centralnoazijskoj Republici Kazahstanu održani su predsednički izbori. Prema prvim nezvaničnim rezultatima, aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev osvojio je više od 90 odsto glasova i tako produžio svoj mandat u toj postsovjetskoj republici za još sedam godina, koliko je i zakonom u toj zemlji predviđeno. Njegov najjači protivkandidat, bivši državni tužilac Žarmahan Tujakbaj, osvojio je samo oko sedam odsto glasova, čime je po ko zna koji put potvrđena specifičnost centralnoazijske demokratije, gde je, između "slepe lojalnosti" birača, kao one u Turkmeniji, i "masovne pobune" kakva se mogla videti u susednoj Kirgiziji u maju ove godine za vreme "revolucije tulipana" distanca toliko mala. Međunarodne rekacije, kako na prošlonedeljne predsedničke izbore u Kazahstanu tako i na izbore uopšte u poslednjih nekoliko godina na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza, stvaraju utisak "hladnog rata" – dok predstavnici OEBS-a kritikuju pritisak provladinih krugova na opoziciju, zlopupotrebu medija i kršenje izbornog zakona, posmatračka misija Zajednice nezavisnih država (unija naslednica SSSR) tvrdi da su izbori protekli na visokom nivou, da su bili transparentni i "demokratski". Nakon izbora, u krugovima bliskim kazahstanskim vlastima, svima je laknulo. Upravo je postizborni proces bio poligon na kome su u poslednje dve godine uz pomoć "šarenih revolucija" masovnim demonstracijama i na ulici oboreni autoritarni režimi u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji.

KANSTVO NAZARBAJEVA: Kazahstan – zemlja bogata prirodnim resursima, naftom i gasom, veličine Evropske unije, u poslednjih pet godina postao je važan geopolitički igrač u centralnoazijskom regionu. Računa se da bi do 2015. godine Kazahstan trebalo da utrostruči proizvodnju nafte i time uđe među deset najvećih nalazišta na svetu. S jedne strane, naslonjen je na Rusku Federaciju, čija je geografska granica najduža na svetu (više od 13.000 kilometara) i gde se investicije ruskih biznismena Olega Deripsake i Romana Abramoviča u aluminijumskom biznisu mere brojkama koje pemašuju milijarde dolara. A tu je i kosmodrom Bajkonur, koji Moskva decenijama "iznajmljuje" od Astane. Carska Rusija je Kazahstan prilično krvavo i dugo osvajala od XVIII do kraja XIX veka, da bi drevna naslednica "kazahstanskog kanstva" danas bila jedan od strateških partnera Moskve i jedna od vodećih zemalja entuzijasta unije Zajednice nezavisnih država (ZND). U prvoj polovini ove godine protok roba unutar ZND-a, kojoj su Rusija i Kazahstan svojevrsni lideri, iznosio je 230 milijardi dolara, a Astana je inicijator unije Jedinstvenog ekonomskog prostora (JEP) u koju bi trebale da uđu Rusija, Belorusija i Ukrajina i koja bi trebalo da postane alternativa ujedinjenom tržištu EU-a. S druge strane, Kazahstan je okrenut Kini i centralnoazijskim republikama. Kina je nedavno kupila najveći naftni gigant Petro Kazahstan, u vrednosti od 4,2 milijarde dolara, što je najveća kineska investicija u inostranstvu. Kazahstan i Kina grade železničku prugu koju simbolički nazivaju "potkovanim putem svile" i koja bi trebalo da poveže i skrati tranzit između Evrope i Kine (preko Turske, Irana, Turkmenistana i Kazahstana) standardnim šinama, a ne ruskim, koje su šire od evropskih desetine santimetara.

DEMOKRATSKI SULTANAT: Nursultan Nazarbajev upravlja Kazahstanom u poslednjih 16 godina, od perioda naglog raspada "saveza jedinog i nedeljivog" (SSSR). Prošle godine, u vreme parlamentarnih izbora, Nursultan je u politiku uključio i članove svoje porodice, među kojima i ćerku Darigu Nazarbajevu, koju vidi kao svoju direktnu naslednicu. Individualno shvatanje demokratskih sloboda u ovom delu Evroazije nije karakteristično samo za Nursultana Nazarbajeva. Svoje tumačenje "demokratije" na centralnoazijski i kavkaski način imaju i susedne zemlje Turkmenistan, Uzbekistan i Azerbejdžan. Neka vrsta sultanata kao oblik autokratskog režima postoji i u Azerbejdžanu, na čijem je čelu Iljham Alijev, sin poznatog sovjetskog vođe Gajdara Alijeva, koji je prošlog meseca preko parlamentarnih izbora dodatno ojačao svoju poziciju na vlasti. Tu je i samozvani "otac svih Turkmena" Turkmenbaša, doživotni vladar Turkmenistana Saparmurat Nijazov, čij bi totalitarni režim bio "užasan" – samo da nije toliko udaljen od Brisela. Islam Karimov, koji je kao i prethodna dva vladara na čelu Uzbekistana od odlaska Sovjeta, poznat je po tome što je zaustavio razvoj "šarenih revolucija", kravavo se obračunavši sa nekoliko stotina demonstranata na ulicama uzbekistanskog grada Andidžana polovinom ove godine. "Čarobni štit" svake od tih diktatura su isključivo nalazišta nafte i gasa. Ipak, u slučaju Nazarbajeva postoji još jedna specifičnost: dok su mu oponenti, lideri opozicije po zatvorima, Nursultan Nazarbajev je u poslednjih nekoliko godina u Kazahstanu počeo sa ekonomskim reformama i, istovremeno, borbu protiv siromaštva. Poznati "čudotvorac" još iz vremena kada je prestonicu Kazahstana 1996. godine iz Alma Ate preselio u Astanu, kazahstansku provinciju koja je tada imala samo "dva restorana i tri kafića", Nursultan Nazarbajev je do sada uspeo da dostigne najviši privredni rast na postsovjetskim prostorima koji na godišnjem nivou iznosi devet odsto, a dohodak po glavi stanovnika utrostručen je od 1999. godine i sada iznosi 3400 dolara. Opredelivši se za centralizovani, azijatski model razvoja ekonomije (Japan, Singapur i Južna Koreja), Nursultan Nazarbajev je u zemlju privukao rekordnu cifru stranih investicija u vrednosti od 30 milijardi dolara.

PENICILIN ZA "ŠARENE": Pobeda na predsedničkim izborima Nursultana Nazarbajeva od šireg je značaja za postsovjetska azijska prostranstva. Prvenstveno se radi o finaliziranju "kontrarevolucije" i zaustavljanju širenja takozvanog američkog modela demokratije posredstvom "šarenih revolucija" koje su u poslednje dve godine zahvatile bivše komunističke republike. Pobeda Nazarbajeva je podrška takozvanom centralnoazijskom tipu demokratije, iliti "demokratije po Nursultanu", što će najvrovatnije ohrabriti autoritarne lidere susednih republika i oslabiti radikalne islamističke pokrete koji su u Uzbekistanu, Kirgistanu i Tadžikistanu u poslednjih godinu dana počeli da se bude. Nazarbajev je preduhitrio mogući eksport "narandžaste revolucije" iz Ukrajine tako što je obukao svoje pristalice u žutu boju, a u predizbornoj kampanji regrutovao je i omladinu. Zakonom je u Kazahstanu ograničeno prisustvo stranih posmatrača i zabranjeni su javni skupovi do zvaničnog objavljivanja rezultata. Na kritike Zapada, iz Astane su odgovarali istom merom, tvrdeći da i u okviru EU-a postoje različiti izborni zakoni. Pitanje definicije "demokratskih izbora" postalo je ozbiljan problem i unutar OEBS-a kada su početkom ove nedelje na susretu te transatlantske organizacije u Sloveniji, u Ljubljani, predstavnici Moskve i Vašingtona zauzeli poprilično različite stavove.