Ako "javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90 odsto stanovništva", računam da taj uslov ispunjava više od jedne RTV kuće. O kvalitetu njihovih programa je neuputno govoriti, ali se nameće utisak da tu razlike nisu previše očigledne.

Kako "može biti samo jedan", a iz prethodnih stavki ne sledi da to mora da bude RTS, interesuje me s kojim se razlogom to prejudicira?

Da li je samo podrazumevanje takvog izbora u suprotnosti sa elementarnim tržišnim principima? Odakle proizilazi da za ovako ozbiljnu i "nacionalnu stvar" nije nužan javni konkurs (tender) na kojem bi imali više kvalifikovanih ponuđača?

Ako svemu tome pridodamo da ovaj samoproklamovani "doživotni predsednik" srpske radio-difuzije zapošljava pet ljudi na dva radna mesta, onda imamo i element zloupotrebe položaja koji RTS "ničim izazvano" uživa, a kako sve to "glatko" prolazi kroz "institucije sistema" očigledno je i zločinačko udruživanje.

S obzirom na sve gore pomenuto zadržavam svoje pravo na građansku neposlušnost sve dok od "institucija sistema" ne dobijem smislen odgovor ili dok ne postupe u skladu sa elementarnim pravom.