Metro

Prošle nedelje su u Medija centru članovi Akademije arhitekture predstavili svoje viđenje izgradnje beogradskog metroa. Nezadovoljni politikom gradskih vlasti, ugledne arhitekte starije generacije su pred novinarima iskazale svoje nezadovoljstvo trenutnim planom da se u Beogradu gradi laki metro. "U Beogradu 66 odsto svih putovanja počinje ili se završava u centru grada. U ovako centralizovanom sistemu saobraćaja, jedino rešenje je izgradnja metroa", rekao je arhitekta Mihajlo Maletin. Predstavljajući Sintezni prikaz inženjersko-tehničke i ekonomske dokumentacije, koji je uz podršku više građevinskih preduzeća objavila Akademija arhitekture, njeni članovi su novinarima objasnili da je taj prikaz nastao kao plod istraživanja započetog pre više od tri decenije, koje je nasilno prekinuto 1982. godine. Arhitekta Branislav Jovin je podsetio da je 1997. tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić već šestog dana svog kratkog mandata ponovo oživeo istraživanje mogućnosti izgradnje gradskog metroa, ali da je njegova inicijativa okončana kada je sa te funkcije smenjen. Danas aktuelno rešenje da se u Beogradu gradi laki metro, po mišljenju ovih arhitekata, neće rešiti saobraćajni problem u Beogradu, već će grad "dovesti do propasti". Prema podacima iz Sinteznog prikaza, u vršnom času (najgušći saobraćaj) putnički automobili zauzimaju 87,3 odsto gradskog prostora, a njihov učinak u prevozu putnika je samo 16,5 odsto. Pritom automobili, autobusi i tramvaji zajedno zauzimaju 82.000 kvadratnih metara dragocenog gradskog prostora, a metro samo 500, koliko je potrebno za izgradnju ulaza na površini. Prema detaljnom planu koji je dat u Sinteznom prikazu, metro u dužini od 12,2 kilometra gradio bi se osam godina, ali bi već posle prve četvorogodišnje faze bilo operativno 5,9 kilometara najsloženijih delova mreže, što podrazumeva stanice u gradskom jezgru. "Nameravamo da pokrenemo raspisivanje referenduma na temu metroa i očekujemo da će gradski odbornici to podržati", rekao je u razgovoru za "Vreme" Branislav Jovin. U međuvremenu, gradske vlasti ne uzimaju za ozbiljno ovu inicijativu pošto je predviđena cena izgradnje takvog metroa oko milijardu evra, dok laki metro košta dva puta manje.

Talac

Nekoliko desetina stanovnika sela Međuhana u opštini Blace, revoltirano činjenicom da su svi njihovi zahtevi za premeštanje gradske deponije koja u tom selu postoji već tridesetak godina ostali nerealizovani, uzeli su 24. oktobra stvar u svoje ruke i zarobili predsednka SO Blace Nebojšu Milosavljevića na nekoliko sati u opštinskoj sali. Kako prenosi B92, meštani su se na razgovor sa Milosavljevićem dovezli poljoprivrednim mašinama i mirno ušli u opštinsku salu. Pošto im je on obećao da će problem s deponijom uskoro biti rešen, pregovarači su stolovima i stolicama zabarikadirali ulaz u opštinsku salu i zahtevali od Milosavljevića da naredi trenutni prekid odlaganja otpada na deponiju u njihovom selu. Tražili su da pozove direktora komunalnog preduzeća ili da javno izjavi da više nema odlaganja smeća, jer ga u suprotnom neće pustiti da izađe iz sale. Milosavljević nije pristao na ucenu, a u međuvremenu je skupštinsko obezbeđenje pozvalo policiju, koja je posle dužeg ubeđivanja s nezadovoljnim seljacima oslobodila predsednika opštine. Nakon ovog neuspešnog manevra, isti Međuhanjani su se okupili ispred gradskog komunalnog preduzeća. Tamo nisu nikoga zabarikadirali.

Sletanja

Avioni kompanije Jat ervejz imali su prošle nedelje dva neslavna sletanja. Prvo je najtiražniji izraelski list "Jediot ahronot" objavio da je putnički avion naše avio-kompanije zamalo sleteo na autoput između Tel Aviva i Jerusalima, pošto se pilotu učinilo da je to pista obližnjeg izraelskog aerodroma "Ben Gurion". Potom je 23. oktobra B92 preneo da je boing 737 iz Rima na beogradski aerodrom sleteo bez jednog točka. U oba slučaja rukovodstvo Jata je negiralo da je došlo do bilo kakvog incidenta. Za prvi gaf u Jatu su rekli da je najverovatnije reč o ljudskoj grešci, ističući tom prilikom da su direktor aerodroma u Tel Avivu i tamošnji šef komisije za ispitivanje pravilnosti saobraćaja odbacili tvrdnje "Jediot ahronota". Sletanje bez jednog točka objašnjeno je kao "redovna pojava". Medija centar Jata je u saopštenju naveo da je avion imao tehnički problem na stajnom trapu i da je sleteo bez ikakvih posledica. Predsednik strukovnog sindikata stjuarda i stjuardesa Lazar Radosavljević rekao je za B92 da je bilo i većih "ekscesa", kao, na primer, da zbog magle u Beogradu pilot sleti na aerodrom u Skoplju jer mu je tamo porodica i tako "zarobi" avion na jedan dan. Sve ovo ipak ne znači da Jat nije bezbedna avio-kompanija. Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj svrstala je ove godine Jat među pet najbezbednijih kompanija u Evropi i dvadeset pet u svetu.

Vreme

Srbija i Crna Gora je evropski prvak u gledanju televizije, pokazala je studija "Televizija u Evropi", predstavljena u Briselu sredinom ovog meseca. Prema njoj, državljanin SCG dnevno u proseku provede 278 minuta ispred TV-a, Makedonije 259, Hrvatske 254, a Slovenije 178. U sličnom istraživanju sprovedenom u 35 evropskih zemalja, SAD i Japanu, u organizaciji "IP internešenel marketing komitija" i "RTL grupe", u zapadnoj Evropi prosečno vreme provedeno uz televiziju 1995. godine iznosilo je 196, dok je u 2003. bilo 217 minuta. U istočnoj Evropi televizija je još gledanija, jedan od najdrastičnijih primera je Litvanija – od 2000. do 2003. godine broj provedenih sati uz TV porastao je sa 23 na 207 minuta. S druge strane Atlantika, u SAD provodi se po četiri i po sata dnevno u gledanju TV-a.

"Gledanje televizije zahteva znatno manje mentalnog napora od čitanja čak i najnezahtevnije štampe. Broj funkcionalno nepismenih Srba je veoma velik i za njih je daljinski upravljač pravo rešenje", kaže psiholog dr Nada Korać. Darko Broćić, direktor agencije "Nilsen medija riserč", objašnjava da, za razliku od većine evropskih zemalja u kojima postoji manje od deset kanala, u Srbiji postoji oko 200. "Doskora je televizija bila praktično besplatna, ali je, i pored pretplate, još uvek jeftinija od restorana ili pozorišta. Na veliku gledanost utiče i demografski faktor, jer smo izuzetno stara populacija, među deset najstarijih u svetu, a poznato je da stari rado i dugo gledaju televiziju", kaže Broćić.

Rečnik

U pripremi je prva gramatika romskog jezika u Srbiji čiji je autor Rajko Đurić, pomoćnik glavnog urednika Tanjuga. Kako kaže, za njom postoji potreba u celom svetu: "Romski jezik postao je nastavni predmet u mnogobrojnim osnovnim školama zemalja jugoistočne i centralne Evrope, zatim u gimnazijama, i studijski predmet na univerzitetima u Parizu, Trstu, Pragu, Nitri, Bukureštu i Budimpešti, sa tendencijom da se studira i u drugim univerzitetskim centrima u Evropi i SAD." Đurić dodaje da mediji i literatura na romskom postoje gotovo širom Evrope, u Americi i Australiji. "Jezik Roma je neuporedivo stariji nego što se to dosad pretpostavljalo. On je, u stvari, jedan od izdanaka sanskrita. To zahteva, naravno, dalja uporedna istraživanja, koja mogu doprineti ne samo potpunijem objašnjenju jezika Roma, pa i istoriji ovog naroda, već i pojedinih drugih indoevropskih jezika", kaže autor. Knjiga je pre svega namenjena nastavnicima romskog jezika, zatim srednjoškolcima i učenicima završnih razreda osnovne škole.

Samoubistva

Prema podacima Branimira Aleksandrića, direktora Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, broj samoubistava u Srbiji se drastično povećao u odnosu na prethodne godine. On kaže da je broj samoubistava uznemiravajući, i da je u pitanju težak sociološki problem na koji čitavo društvo treba posebno da obrati pažnju.

U Institutu kažu da nema dana bez samoubistva, i da dnevno imaju bar dva ili tri slučaja. U Srbiji se tokom 2003. dogodilo 1381 samoubistvo, s tim što je stopa samoubistava u Vojvodini gotovo dvostruko veća od stope u centralnoj Srbiji, a najviša je u Subotici. U Crnoj Gori u poslednjih deset godina broj samoubistava porastao je skoro dva puta. Prema podacima Kliničkog centra Crne Gore od 1999. do 2004. zabeleženo je 211 slučajeva samoubistava, a u prvih devet meseci ove godine oko 25 procenata više nego u istom periodu prošle, od čega se najveći broj, njih četrnaest, dogodio u Bijelom Polju. U Podgorici je prošle godine zabeleženo 28 slučajeva, a u Kotoru 15.

Prema podacima Vojnomedicinske akademije samoubistva u vojsci su najčešća u decembru, januaru i februaru, u ranim jutarnjim časovima i to u prvom delu borbene obuke. Kod mnogih samoubica pronađeni su ostaci narkotika, a većina njih potiče iz problematičnih i nekompletnih porodica. Više od polovine samoubistava izvršeno je oružjem, šestorica su se obesili, trojica utopili, dvojica skočili sa visine, a jedan pod voz. Branislav Đorđević, specijalista kliničke psihologije, objašnjava da u svim zemljama osim naše postoje službe za pomoć ljudima sklonim samoubistvu, u kojima pokušavaju da zajednički pronađu izlaz. "Kod nas to niko ne radi. I ako rade, to je volonterski, bez prave stručne pomoći", kaže Đorđević.