Vaša čitateljka se, nažalost, s pravom ljuti kada konstatuje da već dve godine čeka da telefon bude uveden u njenu zgradu, i prirodno je da takvi slučajevi izazivaju negativne reakcije. Efektivno je veoma teško pričati o novim uslugama Telekoma imajući u vidu one građane kojima do sada nismo bili u stanju da izađemo u susret sa najosnovnijim uslugama.

Ali neophodno je razumeti da se Telekom Srbija suočava s nasleđem iz devedestih godina tokom kojih se gotovo ništa nije ulagalo u telekomunikacionu infrastrukturu. U 2001. godini kompanija je poslovala sa gubicima, pojedini gradovi u Srbiji su bili digitalizovani manje od 20 odsto, a Mobilna telefonija Srbije imala je samo 440.000 pretplatnika. Drugi operater (Mobtel) omogućavao je svojim previsokim cenama samo malobrojnoj eliti da poseduje mobilni telefon, a internet gotovo da nije ni postojao.

Tek tokom 2002. godine novo rukovodstvo kompanije moglo je da obezbedi prva novčana sredstva za investicije i započne rešavanje mnogobrojnih problema. Šta je sve urađeno od tada? Telekom je uveo 700.000 novih korisnika fiksne telefonije, povećao kapacitete interneta preko 500 puta i uveo 2,7 miliona korisnika mobilne telefonije uz istovremeno drastično sniženje cena saobraćaja u toj oblasti.

Sve ove investicije rađene su iz sopstvenih sredstava, i to sa cenama koje se nisu menjale više od četiri godine (sve ostale javne usluge poskupele su i po nekoliko puta), a pri tom smo doprineli budžetu države sa skoro 100 miliona evra preko isplate dividendi.

Nažalost, u neprestanoj trci s vremenom, nije moguće rešiti sve probleme, niti udovoljiti svim zahtevima. Digitalizacija je, naravno, naš prioritet, ali isto tako moramo investirati u nove tehnologije kao što su internet i mobilna telefonija.

Moje obrazloženje verovatno neće utešiti one građane koji još nemaju telefon ili imaju dvojnike i godinama čekaju da se njihovi zahtevi reše, ali znam da će takvih slučajeva biti sve manje i da će do kraja 2007. godine svi građani Srbije imati barem običan telefon.