Pandemija gripa
Ptice dolaze
Ako dođe do mutacije virusa ptičjeg gripa posledice mogu biti katastrofalne a razmere epidemije nezapamćene u novijoj istoriji. Stručnjaci predviđaju da bi ova pandemija mogla usmrtiti između 20 i 50 miliona ljudi
Ilustracija sa naslovne strane
Šesta faza razvoja ptičjeg gripa. Nema ptica na pustim ulicama mnogih evropskih gradova. Samo povremeni prolaznici sa belim zaštitnim maskama. Vojne patrole koje uspostavljaju red i sprovode stroge epidemiološke mere. Pljačke, ubistva i drugi slučajevi nasilja najstrože se kažnjavaju na licu mesta. Epidemiolozi u zaštitnim odelima obilaze stanove u kojima su prijavljeni slučajevi bolesti. Vrši se dezinfekcija prostorija, a porodice obolelih se odvode u izolaciju. Bez obzira na eventualni otpor, oboleli se prenose u zakrčene bolnice. Sasvim nalik na običnu kijavicu, bolest se brzo širi. Oboleli isprva ima visoku temperaturu, kašalj i bolove u grlu, ali se potom razvija viralna pneumonija, posle koje sledi smrt. Na punktovima širom gradova vrši se vakcinacija. Lovci hvataju i ubijaju poslednje ptice koje se na nebu samo povremeno pojavljuju. Njihova tela se spaljuju u velikim pećima. U međuvremenu, prema specijalnoj proceduri, noću se vrše masovna sahranjivanja preminulih od gripa. Čitava vojska dobrovoljaca bi morala da učestvuje u ovim akcijama, ali su, na sreću, ove slike još uvek dovoljno daleko, pošto se ptičji grip za sada nije razvio ni do druge faze svog širenja. No, svet se već nalazi u stanju pripravnosti za pandemiju, epidemiju ptičjeg gripa svetskih razmera.
Pošto su u Hong Kongu, Kambodži i Vijetnamu zaraženi pojedini uzgajivači ptica, virus je iz jugoistočne Azije prešao u Sibir. Medicinske službe Ruske Federacije registrovale su čak 11.000 zaraženih ptica u Sibiru koje bolest mogu preneti na čoveka. Posle toga se u Briselu sastala Evropska komisija koja je razmatrala opasnost od širenja zaraze iz Azije u Evropu. Širom Evrope spremaju se do sada neviđene zalihe dostupnih lekova, pre svega vakcina protiv običnog gripa, ali kako to neće zaustaviti epidemiju, čine se i drugi napori. Štampaju se detaljni priručnici za sve službe koje će biti angažovane tokom epidemije, a farmaceutske kompanije pokušavaju da razviju nove vrste vakcina. U Holandiji je prošle nedelje uzgajivačima ptica strogo zabranjeno da ptice puštaju izvan zatvorenih prostorija, a slične mere se pripremaju u Nemačkoj. Francuska je preduzela mnoge specijalne mere zaštite, a između ostalog pojačala je i kontrole na aerodromima.
Uzgajivačima domaće živine i drugih vrsta ptica u Srbiji i Crnoj Gori još uvek nisu određene nikakve posebne mere, a pojedini uzgajivači su se žalili da ne znaju kako da reaguju. No, detaljne instrukcije se mogu uskoro očekivati, pošto pripreme za pandemiju ubrzano teku i u našoj zemlji. "Srbija se nalazi u nultoj fazi kada je samo procenjena eventualna opasnost inficiranja ptičjim gripom", rekao je doktor Tomica Milosavljević, republički ministar zdravlja. Ministarstvo je pripremilo nacionalni plan kojim su "tačno predviđene aktivnosti svih institucija u društvu i propisane mere u slučaju zaraze". Tolika predostrožnost je više nego opravdana pošto je ptičji grip izuzetno smrtonosna bolest. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), svaki drugi oboleli od ove bolesti neće preživeti. Od decembra 2003. godine zabeleženo je više od 100 slučajeva ptičjeg gripa, a čak 63 bolesnika je do sada preminulo, što znači da je smrtnost od ptičjeg gripa veća od 50 odsto. Kada je 2002. godine izbila epidemija bolesti sars smrtnost je iznosila samo deset odsto.
NAJAVE: Nikada upozorenja Svetske zdravstvene organizacije nisu bila ozbiljnija. "WHO i članovi globalne mreže za borbu protiv zaraza, zajedno sa drugim međunarodnim agencijama učestvuju u mnogim aktivnostima na sprečavanju pandemije, ali uspešno očuvanje javnog zdravlja presudno zavisi od epidemioloških i laboratorijskih kapaciteta zaraženih zemalja", piše u jednom od saopštenja koje WHO ovih dana učestalo objavljuje. "Sve ove aktivnosti mogu da smanje rizik izbijanja pandemije, ali se na pitanje da li će do nje doći ne može odgovoriti sa sigurnošću." Bolest se trenutno prenosi samo sa ptica na čoveka, ali mnogi eksperti smatraju da će do pandemije doći ako virus bude mutirao. Kada se neka osoba koja je u kontaktu sa zaraženim pticama, istovremeno bude inficirala virusima ptičjeg i običnog gripa, u ljudskom telu može doći do razmene gena među virusima. Ovako dobijen, mutirani virus će moći da se prenosi sa čoveka na čoveka, a verovatnoća da se to desi raste sa brojem ljudi koji su dvostruko inficirani.
Kada dođe do mutacije virusa, posledice mogu biti katastrofalne, a razmere epidemije nezapamćene u novijoj istoriji. Stručnjaci predviđaju da će pandemija ptičjeg gripa odneti između 20 i 50 miliona života. Očekuje se da će broj mrtvih biti veći od pola miliona ljudi čak i u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Socijalne i druge posledice takve bolesti su nemerljive. No, lekari ukazuju da ovi brojevi ne treba da izazovu strah i paniku, već predostrožnost. Stručnjaci odbacuju paranoične teorije da je ovaj virus veštački proizveden ili da se iza svega kriju interesi proizvođača mesnih proizvoda. Pošto ljudska vrsta živi na čitavoj planeti, izbijanje planetarnih epidemija je prirodan proces. U evoluciji svih bioloških vrsta, selekcioni pritisak podrazumeva i smanjenje brojnosti populacije kroz širenje zaraznih bolesti. Od ove opasnosti nije pošteđen ni čovek. Zapravo, prvi put u istoriji, čovečanstvo veliku pandemiju dočekuje spremno i pre nego što je virus mutirao. S obzirom na dosadašnje pripreme, blagovremena i racionalna reakcija možda uspe da spreči očekivanu katastrofu planetarnih razmera.
Prema istorijskom obrascu, pandemija gripa se u proseku događa tri do četiri puta u jednom veku. U tom intervalu se obično pojavljuje novi virus gripa, koji nikada nije bio u cirkulaciji i protiv koga ljudi nisu razvili imunitet. Usled toga dolazi do velikog broja istovremenih epidemija širom sveta sa više miliona obolelih i umrlih osoba. Tokom XX veka dogodile su se tri pandemije gripa: 1918–1919, 1957–1958 i 1968–1969. Najstrašnija je bila zaraza iz 1918, kada je od gripa poznatog kao španska groznica stradalo između 40 i 50 miliona ljudi. Lekari su se zabrinuli da svetu ponovo preti epidemija kada je u Hong Kongu 1997. godine zabeležena prva pojava podvrste ptičjeg gripa H5N1. Mnogi epidemiolozi smatraju da se zaraza već tada mogla pretvoriti u pandemiju da nije bilo pravovremene epidemiološke reakcije. Tom prilikom je uništeno 1,5 miliona pernatih životinja.
VIRUS: Ptičji virus se prvi put pojavio pre 100 godina u Italiji. Tokom XX veka više puta su izbijale lokalne zaraze izazvane raznim varijantama ptičjeg virusa. Bolest se tokom poslednjih osam godina učestalo pojavljivala u jugoistočnoj Aziji, ali se 2003. godine dogodila i jedna lokalna zaraza u Holandiji. Mada je zabeleženo nekoliko čudnih slučajeva prenosa bolesti na Tajlandu i u Vijetnamu, virus ptičjeg gripa se za sada ne prenosi sa čoveka na čoveka, što je potvrđeno dosadašnjim genetskim ispitivanjima. Virus se zato lako prenosi sa ptice na čoveka kada se nađu u bliskom kontaktu. Ptice desetak dana izbacuju virus u svom izmetu, koji se potom osuši, stvrdne i pretvori u prašinu, tako da se virus unosi udisanjem. Bolest se ne može dobiti preko ptičjeg mesa, tako da je izuzetno mala verovatnoća da se neko zarazi tako što jede piletinu ili jaja. Virus se lako uništava zagrevanjem jer ne uspeva da preživi temperaturu veću od 80°C, ali je otporan na zamrzavanje, pošto preživljava sve do –270 stepeni ispod nule.
Postoji 15 podvrsta virusa ptičjeg gripa. Najopasnija podvrsta je H5N1. Kao i drugi virusi, to je sitno mikroskopsko stvorenje, ali je zato jedan od najstrašnijih ubica. Postoje mnoge varijacije samog virusa H5N1, a njegovo ponašanje je teško predvidljivo. Ovaj virus izuzetno brzo mutira, pošto ima veliku sklonost ka preuzimanju gena od drugih virusa. Kada bude mutirao u kontaktu sa virusom običnog gripa, prenosiće se sa čoveka na čoveka. Njegovo širenje će verovatno izazvati pandemiju jer će ga biti jako teško kontrolisati.
Prvi simptomi bolesti zaista liče na običan grip. Groznica, visoka temperatura, bolovi u grlu i kašalj. Kod nekih ljudi se može javiti i konjuktivitis. Bolest se potom razvija u plućima i brzo izaziva smrt. Istraživači su posebno zabrinuti jer neki slučajevi u Vijetnamu pokazuju da virus može da utiče na sve delove organizma, a ne samo na pluća. To može značiti da je H5N1 u stanju da indirektno izazove i mnoge sekundarne bolesti koje bi takođe mogle imati smrtni ishod. Razvijeno je mnogo testova za dijagnosticiranje ptičjeg gripa i kod ljudi i kod životinja, ali te metode neće biti dovoljno brze da spreče pandemiju. Osoba zaražena virusom nekoliko dana neće pokazivati simptome, ali će prenosti bolest. To je jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju epidemiolozi.
MIGRACIJE: Drugi problem je migracija ptica. Zaražene ptice mogu da lete i prenose virus preko državnih granica i svih mogućih epidemioloških barijera. Praktično je nemoguće zaustaviti ovaj način prenosa zaraze. Trenutno se milioni pernatih životinja ubijaju i potom spaljuju kako bi se zaraza zaustavila, ali niko ne može da garantuje kako će efekti tako opsežne akcije biti stoprocentni. Sa druge strane, ozbiljan problem je to što protiv ptičjeg gripa ne postoji odgovarajuća vakcina. Mada je Svetska zdravstvena organizacija najavila da se može očekivati mutacija virusa H5N1 koja će izazvati pandemiju, dok se to ne desi ne može se razvijati odgovarajuća vakcina. Stručnjaci procenjuju da će sa početkom istraživanja biti potrebno najmanje četiri meseca da se vakcina proizvede u dovoljnoj količini.
Kao i kod svih epidemija, suzbijanje ptičjeg gripa je igra sa vremenom. Ako posle mutacije virusa H5N1 svet izdrži dovoljno dugo da se vakcina proizvede, pandemija će biti zaustavljena i pre nego što je počela. U međuvremenu, razvijeni su prototipovi vakcine koji mogu da ponude izvesnu zaštitu od H5N1. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da države pripreme i druge medikamente koji delimično mogu da zaustave bolest. Zato se u velikim količinama proizvode kapsule leka tamiflu, koje su u milionskim količinama već nabavile neke evropske zemlje. Bitno je i da se drastično smanji broj obolelih od običnog gripa, što će smanjiti rizik od mutacije virusa.
Jedan od načina zaštite od zaraze bi mogle biti i zaštitne maske sa nanofilterima. Francuska je zalihu ovakvih maski povećala sa 50 na 200 miliona. U Srbiju je do sada uvezeno samo 50.000 nanofiltera, ali se ne zna kada će biti uvezen novi kontingent. No, mada je retko na vreme spremna za bilo šta što se od nje očekuje, Srbija je u pripremama za pandemiju načinila važne korake. Ministar zdravlja je prošle nedelje rekao da će Vlada Srbije uskoro usvojiti najavljeni nacionalni plan. Plan za borbu protiv pandemije gripa pripremila je Nacionalna komisija za zarazne bolesti u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. U međuvremenu, postoje zemlje koje se uopšte nisu odazvale pozivu WHO-a, ali se očekuje da se uskoro svi uključe u borbu protiv dolazeće zaraze.
Ako se to desi, mere predostrožnosti bi mogle da zaustave pandemiju. No, mnogi stručnjaci smatraju da je u krajnjem ishodištu pandemija neizbežna, pošto će do nje doći pre ili kasnije. Ako bolest sada bude izbegnuta, ona će se posle nekog vremena pojaviti u novom obliku. Te sumorne, čak pomalo filozofske procene u velikoj meri podsećaju na izvesnost ljudske prolaznosti pred neumitnošću bolesti i umiranja, sa kojom Alber Kami završava svoj slavni roman Kuga: "Bacil nikad ne umire i nikad ne nestaje, može desetinama godina spavati u nameštaju i rublju, strpljivo čekati u sobama, podrumima, sanducima i maramicama i starim hartijama i može biti da će doći dan kada će na nesreću ljudi i njima za pouku, kuga probuditi svoje pacove i poslati ih da uginu u kakvom srećnom gradu." Verovatno su, zahvaljujući napretku medicine, ove zloslutne Kamijeve najave ostale preterane, a kužni pacovi ipak zauvek proterani iz većine zemaljskih gradova. No, zato, nad svim tim gradovima i dalje bezbrižno lete ptice, spuštaju se i podižu nošene vazdušnim strujama, sleću u jatima na fasade zgrada, na trgove i kolovoze, da bi potom, ponovo poletele.
Faze epidemije
Tokom širenja virusa ptičjeg gripa, epidemija će proći kroz šest faza. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, mnoge zemlje pripremaju nacionalni plan kako bi se osposobile da na vreme prepoznaju i kontrolišu pandemiju gripa. Cilj takvih planova je smanjenje broja obolelih i umrlih lica, kao i ublažavanje negativnih socijalno-ekonomskih posledica epidemije. Nacionalni plan se pravi tako da prati faze epidemije.
I i II faza. Period pre pandemije. Novi podtip animalnog virusa gripa nije prisutan kod ljudi, ali postoji realna mogućnost da dođe do infekcije.
III faza. Period pripravnosti za pandemiju. Javlja se infekcija kod ljudi novim podtipom virusa. Međutim, on još nije mutirao. Ne prenosi se sa čoveka na čoveka, ili je prisutan vrlo redak prenos u bliskim kontaktima.
IV faza. Registruju se male grupe obolelih ljudi. Virus je mutirao, ali se sa čoveka na čoveka prenosi ograničeno zbog nedovoljne adaptiranosti na ljudski organizam.
V faza. Realan rizik za pandemiju. Pojava većih grupa obolelih. Virus se brzo širi sa čoveka na čoveka, ali je širenje još uvek ograničeno.
VI faza. Pandemija. Intenzivno širenje novog podtipa virusa gripa u opštoj populaciji. Tokom te faze očekuje se između 20 i 50 miliona žrtava bolesti. Ova faza obuhvata i povratak na period pre pandemije.
Velika kuga
Crna smrt, epidemija buboničke kuge, raširila se srednjovekovnom Evropom za samo nekoliko godina – tokom perioda od 1347. do 1351. godine, od ove bolesti je umrlo više od 20 miliona ljudi, četvrtina tadašnje evropske populacije. Crnu smrt su doneli pacovi sa Dalekog istoka, a potom je, okuženom hranom i vodom, ustaljenim trgovačkim putevima, prenosili kroz utvrđene srednjovekovne gradove, čije su visoke zidine od kamena, umotane u strah i praznoverje, uvek ostajale nedovoljno čvrsta zaštita pred neminovnošću kuge. Bolest, mada tako strašna, nigde nije trajala duže od nekoliko godina. Kada bi se zarazio, oboleli je posle samo nekoliko dana inkubacije, pored nesanice i apatije, iznenada dobijao drhtavicu, a potom mučninu i vrtoglavicu. Uz bolove u leđima, žeđ, halucinacije i neobjašnjivi strah od svetlosti, izbijale su otekline, nastajali grozni čirevi na slabinama i pod pazuhom, telesna temperatura se podizala preko 40°C, a bolesnik je umirao u bolnom delirijumu. Posledice velike kuge u XIV veku bile su dugotrajne. Istoričar Žan Delimo u svojoj knjizi Greh i strah kaže da je izbijanje velike epidemije presudno uticalo na oblikovanje evropske kulture u kasnom srednjem veku, čiju potonju naklonjenost temi smrti Delimo vidi u široko rasprostranjenoj slici plesa mrtvaca, danse de la mort. Posle XIV veka, kuga se u Evropi javljala više puta, ali je, mada izuzetno smrtonosna, ostajala uglavnom lokalizovana na manja područja.
Španska groznica
Španska groznica, pandemija virusne infekcije respiratornih organa, izbila je 1918. godine, neposredno posle Prvog svetskog rata i imala više od 40 miliona žrtava širom sveta. Smatra se da je ova pandemija odnela više žrtava nego tada upravo završeni svetski rat. Bolest se širila glavnim putnim pravcima, iz pomorskih luka ka unutrašnjosti kontinenata. Trajala je nešto više od godinu dana, a potom se ugasila. Kada bi se zarazio španskom groznicom, oboleli je pokazivao simptome obične kijavice, temperaturu preko 41°C, bolove u zglobovima i kašalj. Posle kratkog vremena umirao je u bunilu i groznici.
Virusi
Naziv za viruse potiče od latinske reči koja znači "otrov". Virusi su mikroskopska stvorenja koja mogu da se razmnožavaju samo u živim ćelijama životinja, biljaka i bakterija. Kada uspe da uđe u ćeliju, virus obično zameni genetski materijal smešten u ćelijskom jezgru. Ćelija umire, ali virus se jedino na ovaj način razmnožava i produžava svoju vrstu. Na neki način, virusi su bića koja bukvalno opstaju zahvaljujući usmrćivanju drugih stvorenja. Prve indikacije biološke prirode virusa uočio je ruski naučnik Dimitrij Ivanovski 1892, da bi detaljniji opis virusa dao holandski naučnik Martinus Beijerinck, koji je 1898. proučavao bolest biljke duvana. Sa razvojem biologije, hemije i fizike virusi su sve detaljnije proučavani, a od šezdesetih godina došlo se do revolucionarnih saznanja o strukturi virusa. Sve je to pomoglo da se danas sa uspehom razvijaju vakcine onom brzinom kojom virusi mutiraju.
