Olivera Katarina,

glumica, na snimanju svog prvog filma nakon 1974, prvenca Uroša Stojanovića Čarlston za Ognjenku u kom tumači jednu od glavnih uloga, daje recept za lov na muža:

"’Drž’ ga! Uhvati ga!’, uzvikujem u jednoj sceni, kada posle dugo vremena konačno ugledamo muškarca. To je glavni savet. Ali muško srce se ne osvaja samo toljagom, potrebna je i lepa haljina!"

Je li to neka aluzija na današnje muškarce?

"U ovim vremenima su svi usamljeni, i žene i muškarci. Trebalo bi da nađemo načina da se zbližimo u radosti i entuzijazmu."

("Blic")

Slobodan Šuljagić,

režiser, umetnički direktor i urednik Domaćeg igranog programa Televizije Pink, o svom šefu i vlasniku televizije, priča:

"Vidite, Željko Mitrović ovu kuću vodi na jedan vrlo dinamičan način, ima redak refleks da usmerava i sredstva i energiju u pravcu razvoja vrlo hrabro, takođe i da ljude pomaže i inicira u njihovim delovanjima. A to evidentno daje rezultate. Konkretno, igrani program jeste vrh svake televizije, za njega treba najviše znanja i inspiracije i sredstava. Na ovoj televiziji postoje dve serije M(j)ešoviti brak i Ljubav, navika, panika, a uskoro krećemo i u treću. Reč je produkciji serije od 250 epizoda, Idealna veza, italijanski sitkom, koji je otkupljen i, kako se to kaže, posrbljen, i u kome igra izuzetna glumačka ekipa. Imamo i kinematografsku strategiju; nakon filma Mi nismo anđeli 2 koproducenti smo Ivkove slave, rađene po delu srpskog klasika Stevana Sremca, a u režiji Zdravka Šotre. Evidentne su inovacije i u drugim programima; na primer u informativnom i sportskom. U razgovorima smo i oko pozorišnih produkcija, ali o tome, kao i o još nekim projektima, kad za to dođe vreme…"

("Blic")

Maja Gojković,

gradonačelnica Novog Sada, otkriva o sebi u rubrici "Sasvim lično":

Koju biste knjigu preporučili?

"Bajke, bajke i samo bajke."

Omiljena ličnost u literaturi?

"Trinaesta vila u Uspavanoj lepotici."

Najveći neuspeh?

"Što nisam mogla da utičem na jednog čoveka da ne ode iz Srbije."

Najviše novca trošite na?

"Novine."

("Blic")

Zoran Anđelković,

generalni sekretar SPS-a, jedan je od političara koji je tokom jednomesečne letnje pauze čitao. Njegov izbor bio je Moj sukob s prošlošću:

"Koju sam poslednju… Poslednje sam čitao Čedu Jovanovića. Pa, hteo sam da vidim kako se sa druge strane radilo. Čitaću i Povlenske magle Mihajlovića, a očekujem i da Nebojša Čović napiše neku knjigu. Tada ću imati kompletnu sliku kako je pravljena ta buldožer revolucija."

Sanja Čeković,

poslanica SPO-a, leto je provela sa istom literaturom kao i Anđelković:

"Čitala sam Čedinu knjigu na moru. Isto kao Baki, htela sam da vidim šta se dešavalo tada kada nismo bili u parlamentu. Jovanovića poznajem još od 1996. godine i studentskih protesta kada je bio žestoka opozicija, pa sam htela da vidim šta je sve prošao. Poverovala sam u neke stvari, ali neki delovi knjige su mi ličili samo na lepe pričice. Dovoljno sam dugo u politici da u neke stvari ne verujem."

Dušan Petrović,

šef poslaničkog kluba DS-a, "ocenio je da je potreban povratak pravim vrednostima i religiji" i zato:

"Čitam Istoriju verovanja i religijskih ideja koju je napisao Mirče Elijada. Čovek mora da napravi distancu od svakodnevice koja može da vas odvede dalje od razmišljanja o suštinskim stvarima. Ko se ne upravlja pravim vrednostima, ne treba da se bavi politikom."

Tomislav Nikolić,

zamenik predsednika SRS-a, čita Roman o Muhamedu:

"To je knjiga Ise Kalača, knjiga koju je sarajevski novinar Predrag Nikolić dobio od Reze Pahlavija, bivšeg iranskog šaha."

Vojislav Mihailović

"sada drugačije sagledava situaciju u kojoj se nalazila dijaspora početkom XX veka" i kaže da mu u tome pomaže to što po drugi put čita Roman o Londonu Crnjanskog:

"Posle dužeg vremena vratio sam se Romanu o Londonu. Čitao sam ga letos jer sam ga prvi put čitao pre 20 godina, sada ga potpuno drugačije shvatam."

("Blic")

Aleksandar Tijanić,

generalni direktor RTS-a, "procenjuje da će pompezno najavljeni Nacionalni dnevnik TV Pinka potrajati samo do početka zime":

"Primam opklade da neće videti Deda-Mraza. Pink nije medij, već oružje za masovno uništavanje Srba! To je mongoloidni potomak slobizma i dosizma. Proizvod trt-šou kulture. Elektronsko izdanje ‘Fleša’, prvog srpskog tabloida za klanje ondašnje opozicije. Istražite malo ko je bio šef celog projekta ‘Fleš’, gde je štampan, ko je sve plaćao i ko je sve u njemu pisao. Ali, zapamtite moje proročanstvo: mi smo već pinkoidna nacija i spasa nam nema!"

("Kurir")

Željko Mitrović,

vlasnik Pink televizije, "iznenađen Tijanićevim prozivkama, ističe da je sve to najobičnija tržišna utakmica i negira da postoji neki lični sukob":

"Ne znam zbog čega se insistira na stalnoj polarizaciji dve najgledanije televizije. Mi se mnogo ne osvrćemo na to što radi RTS, osim kada pratimo istraživanja gledanosti. Meni je potpuno svejedno ko je na čelu državne televizije i budućeg javnog servisa, i nemam nikakav lični stav prema tome. Više je novinarska ambicija da se obična tržišna konkurentnost predstavi kao naš sukob."

("Kurir")

Miloljub Albijanić,

šef poslaničkog kluba G17 plus, na vest o mogućem pritvaranju lidera PSS-a najemotivnije je reagovao: "Aaaa, uplašili su se, znači?! Znaju da znamo šta je sve muljao gazda Bogi oko Mobtela! Prvo su hteli da utiču na Vladu, kupujući onog ubogog poslanika Živadina Lekića, a onda su preko Bojana Pajtića i SDP-a hteli da mute oko NIS-a! Nervozni su, a ja im, evo, javno poručujem: Gospodo, i treba da budete nervozni!"

Miloš Aligrudić,

funkcioner DSS-a, kaže da u potpunosti veruje najavama PSS-a da će Bogoljub Karić biti uhapšen:

"Ako Karić sam sebe optužuje pričama da neko hoće da ga uhapsi, ja mu onda verujem! Doduše, ne verujem ja njemu baš uvek, ali u ovom slučaju Kariću treba verovati. Boji se, dakle, da je neko otkrio da je počinio neko krivično delo. Evo, na primer, vi i ja ne najavljujemo da će nas neko hapsiti, jer za to nema razloga. Karić najbolje zna zašto priča to što priča."

("Kurir")

Verica Rakočević,

modna kreatorka, priča o svom odnosu prema deci:

"Moja deca su velika, Elena je udata za Jugoslava Karića, Mića radi, a Milena završava fakultet. Nekada mi zameraju što im nisam posvećivala dovoljno vremena, kad su bili mali, da nikada nisam kuvala za njih… ali sam ja morala da biram. Sad kad su odrasli u dobre ljude i otišli svojim putem, nemaju grižu savesti da su mi upropastili život."

("Sofija")

Joca Ljubinković,

prodavac, koji za dve konvertibilne marke prodaje ikone Hrista koji se ukazao na drvetu u centru Bijeljine:

"Pričaju svi da je jedna Muslimanka prva videla Hrista. Al’ ja sam čuo da ga je prvo spazilo jedno srpsko dete. Kada se slika pojavila čitav grad je u koloni išao ka ovom mestu. Ni sada nema dana da se narod ne okuplja oko jasena, mnogi ostanu do kasno u noć. Najlepša slika je kad pada mrak, a Isusov lik zrači nekom osobitom svetlošću. Ovde se zaista zbiva veliko čudo…"

("Ilustrovana politika")

Srđan Dragojević,

režiser, priča o svom filmu Mi nismo anđeli 2:

"Taj projekat je koštao oko milion i dvesta hiljada evra, a mogao je da se uradi za upola manje para. Zbog evidentnog uspeha svakako ćemo snimiti treći deo, a u njemu ću se pojaviti samo kao producent. Ali, mešaću se u sve… Mislim, za moju karijeru ne bi bilo dobro da radim taj treći nastavak. Inače, od starih glumaca tu će biti svi oni koji ne traže previsoke honorare."

("Ilustrovana politika")

Oliver Njego,

prvak beogradske opere, suprug i otac, priča o ženama, lepoti…:

"Ako nema unutrašnje lepote žena brzo poružni. Sva im je lepota u pločicama na stomaku, lepoj guzi. To nije suština. Kada se ugasi svetlo, i ništa od toga ne vidite, šta onda? Onda su devojke očajne kada muškarac posle vođenja ljubavi poželi da ode. Sve se svede na životinjski čin. Takva žena se ne pita da li je rekla nešto interesantno i duhovito, da li je učinila bilo šta da bi motivisala svog muškarca da je i posle vođenja ljubavi privije nežno na grudi ili mišku i kaže joj nešto lepo… To je osnovno – da li ćete ponovo poželeti da provedete vreme sa tom devojkom…"

("Sofija")