"Vlada Srbije na hitno sazvanoj sednici 18. avgusta razmatrala je slučaj koji je danas uznemirio javnost i poslovne krugove, zaključila je da je došlo do značajnog poremećaja u funkcionisanju tržišta i pozvala investitora iz jedne zemlje Evropske unije da ne odustane od nameravane investicije u Srbiji. Vlada Republike Srbije učiniće sve da stvori kredibilan i standardima Evropske unije primeren poslovni ambijent koji će svim investitorima omogućiti da posluju na tržištu uz punu pravnu sigurnost."

Da se odmah razumemo, ovakvo saopštenje nikad nije napisano, niti je Vlada ovim povodom zasedala. A bilo bi dobro da jeste, jer jedna stvar, nažalost, jeste tačna – slovenački Merkator povukao je godinu dana staru ponudu vrednu oko 40 miliona evra za kupovinu srpskog trgovinskog lanca C-market uz obrazloženje da u Srbiji "ne postoji zadovoljavajuća pravna sigurnost". Sredinom avgusta u intervjuu Tanjugu srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da Vladu ne interesuju nikakve druge teme (ni Mirjana i Marko Milošević, ni Velja Ilić…) osim pitanja koja su vezana za integraciju Srbije u Evropsku uniju. Ako je premijer bio ozbiljan, onda je Vlada zaista morala da se oglasi pogotovo posle izjave predsednika Uprave Merkatora Zorana Jankovića da će ta kompanija u narednih pet godina investirati u Srbiji oko 200 miliona evra, bez obzira na to da li će kupiti C-market.

To što Vlada nije reagovala samo daje za pravo ozbiljnim i duže vreme prisutnim ocenama eksperata Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije da je srpsko privredno pravosuđe u katastrofalnom stanju, da je glavna prepreka uvođenju tržišnog modela ekonomije i da ozbiljne ekonomske reforme moraju početi temeljnim istresanjem trgovinskih sudova iz gaća.

KONZORCIJUM, PA NIŠTA: Slučaj C-market, odnosno odustajanje Merkatora od akvizicije ove srpske trgovačke firme, tipičan je primer kojim se dokazuje (u tranzicionoj praksi već dokazana) teza da kad u jednoj zemlji ne funkcionišu institucije sistema (u ovom slučaju ispostaviće se da je to Trgovinski sud), nema ni stranih investicija.

Pre godinu dana Trgovinski sud u Beogradu doneo je privremenu meru zabrane trgovanja akcijama C-marketa, jer je navodno osporena dodela identifikacionih brojeva tim akcijama. I tada je bilo očevidno da odluka Suda nema uporište u realnosti i da je doneta pod pritiskom određenih krugova izvršne vlasti i posle orkestrirane političke kampanje čiji je cilj bio da se Merkator onemogući u nameri da kupi C-market. Iako je u to vreme premijer Koštunica izjavio da se Vlada Srbije neće mešati u prodaju C-marketa, ministar (i partijski funkcioner Koštuničinog DSS-a) Predrag Bubalo samo je potvrdio umešanost izvršne vlasti u ovaj slučaj. Ministar Bubalo je izjavio ("Politika", 17. septembar 2004) "da se kupovinom C-marketa kupuje srpsko tržište i da bi zbog toga bilo dobro da firma ostane u domaćim rukama. Na pitanje novinara da precizira svoju izjavu, ministar Bubalo je rekao da je to blaga preporuka, ali da nije ni uslov ni obaveza, da ne postoje embargo niti protekcionizam i da nije odgovor na interesovanje Merkatora."

Pre godinu dana donetom odlukom o zabrani trgovanja akcijama C-marketa beogradski Trgovinski sud otvorio je "čir" iz koga se razlila sva prljavština privrednog pravosuđa na koju već godinama ukazuju MMF i Svetska banka i suštinski isprovocirao odustajanje (18. avgust 2005) Merkatora od kupovine C-marketa, uz zabrinjavajuće objašnjenje "da u Srbiji, pored zvanične berze, deluje i privatna berza preko koje se trguje akcijama C-marketa, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost". Nije teško zamisliti rezignaciju investitora koji godinu dana čeka da Trgovinski sud konačno presudi i ukine svoju "privremenu" odluku, a dok se na to čeka, Srbi (u skladu s tradicijom) traže – rupu u zakonu.

Istina, Merkator se formalno-pravno povukao iz posla onog trenutka kad je objavljeno da je Udruženje malih akcionara C-marketa odlučilo da svoje akcije uloži u osnivanje ortačkog društva i da zatim sklopi ugovor o prodaji tih vlasničkih udela Kompaniji Delta Miroslava Miškovića, koji je već vlasnik tri trgovačka lanca – Maxija, Pekabete i Tempa. Pravni zastupnik akcionara C-marketa Branko Pavlović izjavio je da je prethodno svim zainteresovanim kupcima, pa i Merkatoru, nudio prodaju vlasničkih udela, ali da se niko nije javio osim Delte koja je spremna da svaku akciju plati 300 evra. Pavlović je potvrdio da se ta transakcija neće odvijati na tržištu hartija od vrednosti (na kome je doskora bio Merkator sa ponudom o preuzimanju), već će biti sklapani pojedinačni ugovori o prenosu vlasničkog udela.

Inače, u Udruženju malih akcionara tvrde da su kod njih okupljeni vlasnici više od 51 odsto kapitala C-marketa (akcionari su inače vlasnici 76 odsto kapitala), a u vlasništvu države je 16 odsto kapitala tog trgovinskog preduzeća.

REAKCIJA NA NEPRAVDU: Pavlović (koga je Koštuničina Vlada na početku svog mandata postavila za direktora Agencije za privatizaciju a zatim smenila uz obrazloženje da je odgovoran za usporavanje privatizacije) pojasnio je da mali akcionari C-marketa već godinu dan pokušavaju da izađu na Berzu, ali da im to nije omogućeno i da je osnivanje ortačkog društva i prodaja vlasničkih udela Delti bio način da "pokažemo onima koji su držali sistem u blokadi da smo pametniji od njih".

Dakle, i Merkator (koji se povlači iz akvizicije, iako je pre godinu dana bio najozbiljni kandidat da preuzme C-market kroz sistem javne ponude) i Udruženje malih akcionara (koje posle godinu dana formira ortačko društvo KPACM i prodajom udela kompaniji Delta) zapravo reaguju na nepravdu koju su im učinili Trgovinski sud i vlast koja toliko dugo toleriše status kvo. Tako je i stvoren utisak u javnosti da sudstvo i izvršna vlast štite sadašnjeg direktora C-marketa Slobodana Radulovića, koji je pre godinu dana bio glavni zagovornik sudske zabrane trgovanja akcijama tog preduzeća uz krajnje "intrigantno" osporavanje dodele idetifikacionih brojeva tim akcijama.

Formiranje ortačkih društava (čiji osnivački kapital čine akcije) i trgovanje udelima nije nikakva pravna nepodopština i predviđena je važećim zakonom o privrednim društvima. Mustru je već patentirao Dmitar Šegrt, generalni direktor ciglane "Toza Marković" da bi osujetio hrvatsku firmu Nekste da se domogne većinskog paketa akcija u Kikindi. Bez obzira na to što ima pravno utemeljenje, takva operacija je zapravo zakonska rupa koja derogira jedan drugi propis, Zakon o hartijama od vrednosti, i što bi rekao predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac – pokazuje još jednu manjkavost tog zakona.

Nimalo naivno deluje "optužba" Merkatora da se povlači iz akvizicije C-marketa zato što poslovna klima u Srbiji ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost. I u slučaju C-marketa kao da se ponavlja nenaučena lekcija da neko može kad god poželi da uskoči u igru i nameće nova pravila. Prodaja "Knjaza Miloša" bila je klasičan primer menjanja pravila usred tržišne utakmice i taj "detalj" nije uopšte dobronamerno primljen među investitorima. Sada u slučaju C-marketa ponavlja se ta praksa. Inače, akcije C-marketa imaju status zamrznutih akcija i s njima se može upravljati C-marketom, ali se u Centralnom registru njima ne može trgovati jer postoji odluka Trgovinskog suda o "privremenoj" zabrani trgovanja. Da bi se izbegao taj problem, pribeglo se pravljenju takozvanih terminskih ugovora dok trgovina akcijama ne bude moguća. To znači da su članovi Udruženja akcionara C-marketa dali ovlašćenje da se njihove akcije, kada se reši spor pred Trgovinskim sudom, prenesu na novoosnovano ortačko društvo za trgovinu KPACM iz Beograda. Potpisujući ugovor sa akcionarima, kompanija Delta faktički je kupila taj udeo i postala vlasnik ortačkog društva KPACM, čime automatski stiče pravo upravljanja C-marketom.

RAT SAOPŠTENJIMA: Naravno da je Delta odmah potvrdila da je spremna da otkupi udele svih malih akcionara C-marketa, ali i akcije države u tom preduzeću po ceni koja je 40 odsto viša od svih dosadašnjih ponuda. Delta je zatim, u saopštenju svoje Službe za odnose sa javnošću, optužila rukovodstvo C-marketa (čitaj, direktora Slobodana Radulovića) da nelegalnom i dirigovanom dokapitalizacijom želi da obezvredi akcije tog preduzeća i upozorila javnost i nadležne organe da će se svim zakonskim sredstvima boriti da spreči nelegalne poteze rukovodstva C- marketa.

Zanimljivo je, međutim, da je pre samo godinu dana kompanija Delta figurirala kao interesent za formiranje konzorcijuma od petnaestak srpskih firmi koje bi se u nadmetanju javnih ponuda većom cenom suprotstavile slovenačkom Merkatoru koji je nudio 18.000 dinara po akciji i kupile C-market. Ta ambicija se postepeno gasila pa tako predstavnici Delte i drugih preduzeća nisu bili spremni na jednom sastanku u Privrednoj komori Srbije čak ni da obrazlože moguće prednosti objedinjene ponude za otkup akcija C-marketa (agencija Beta, 27. septembar 2004).

Pokušaj "Vremena" da sazna šta je uticalo da vlasnik Delte za godinu dana promeni stav i odluči se da kupi C-market naišao je u Službi za odnose sa javnošću Delta holdinga na ljubaznu zahvalnost za interesovanje, uz konstataciju kako je "Delta sve što je imala za sada da kaže rekla u saopštenju za javnost".

Saopštenje Delte bilo je početak skretanja "teme" sa zatvaranja vrata jednom investitoru na teren manje važnog, ali zato pikantno sočnog prepucavanja domaćih aktera sa neskrivenim vezama u aktuelnoj vlasti. Bilo je za očekivati da prozvani direktor C- marketa Slobodan Radulović neće sediti skrštenih ruku. Udarac Delte ispod Radulovićevog pojasa, tek osnovana Asocijacija akcionara i budućih(!!!) akcionara C-marketa (iza koje, prema dobro obaveštenim krugovima, stoji Radulović) okvalifikovala je kao "piramidalno akcionarstvo" i zatražila od nadležnih institucija da spreče prodaju udela u tom preduzeću kompaniji Delta. "Ugovor sa Deltom je najveća prevara u istoriji finansijskog tržišta u Srbiji. Od akcionara se traži da prodaju svoje akcije mimo finansijskog tržišta, Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti", ocenio je na konferenciji za novinare Vidosav Džodić, predsednik Asocijacije.

Kao i svaka novotarija u privrednom životu, ortačko društvo i trgovanje udelima izaziva podozrenje laičke javnosti, ali i različite komentare stručnjaka. Dokaz da je reč o ozbiljnom pitanju bilo je uključivanje u ceo slučaj Gordane Dostanić, direktorke Beogradske berze, koja smatra (Prvi program Radio Beograda, 22. avgust) da akcionari C-marketa prave grešku. "Iako nije protivzakonito, izgleda neozbiljno registrovati ortačko društvo sa dve hiljade ortaka, a zatim prodavati te uloge", rekla je Dostanićeva i ipak izrazila razumevanje za takav potez akcionara C-marketa: "Čak i u borbi za raspolaganje sopstvenom imovinom ipak ne možete koristiti do kraja sve metode. Ali, ljudi su pokušali da nađu izlaz iz vrtloga u koji su upali jer im je bilo blokirano njihovo pravo raspolaganja akcijama, kao što je uostalom to učinjeno akcionarima mnogih drugih firmi."

IDEJA O DOKAPITALIZACIJI: Inače, teza da su članovi Asocijacije akcionara i budućih akcionara zapravo marionete direktora Radulovića potkrepljuje se dokazom da oni podržavaju dokapitalizaciju C-marketa u vrednosti 32,7 miliona evra koja je izglasana na Skupštini akcionara 6. avgusta. Radulović je Skupštinu akcionarskog društva C-marketa održao 6. avgusta u Distributivnom centru preduzeća u Surčinu. Prema izveštaču agencije Beta, oko stotinu akcionara iz Udruženja akcionara bilo je fizički sprečeno da prisustvuju Skupštini, a pravni savetnik akcionara Branko Pavlović rekao je novinarima da je dan ranije rukovodstvo C-marketa odbilo da primi punomoćja oko 1900 malih akcionara (koji poseduju 101.000 akcija i 51,2 odsto ukupnog kapitala firme) kako bi ih zastupao na Skupštini. Pavlović je istakao da zastupa interese vlasnika akcija C-marketa koji poseduju 51,2 osto ukupnog kapitala firme, odnosno koji imaju 101.000 akcija. Akcionarskoj skupštini nisu mogli da prisustvuju ni novinari, jer nisu imali specijalne propusnice koje je izdavalo rukovodstvo firme. Ali je zato oko 300 radnika C-marketa, pristalica generalnog direktora Slobodana Radulovića, u krugu Distributivnog centra preko razglasa pratilo tok Skupštine akcionara. Branko Pavlović je tada izjavio da Skupština nije ni mogla da se održi zbog nedostatka kvoruma, a da je Radulović smislio dokapitalizaciju kao način da smanji udeo kapitala malih akcionara i da mu omogući da i dalje ostane na toj funkciji.

Udruženje malih akcionara tu Skupštinu smatra nelegitimnom i poziva se na stav Komisije za hartije od vrednosti koja je konstatovala da se dokapitalizacija C-marketa ne može odobriti dok se ne poništi postupak preuzimanja akcija (u kome su učestvovali Merkator, investicioni fond Ašmor iz Londona i beogradska firma Primer C čiji je direktor Slobodan Radulović, sadašnji direktor C-marketa), za šta je potrebna presuda Trgovinskog suda.

U poslovnim krugovima Beograda Radulovićevo ponašanje tumači se ne samo kao briga za očuvanje C-marketa u rukama zaposlenih nego mnogo više kao pokušaj da prikrije svoje poslovanje, odloži polaganje računa i suočavanje sa nadležnim državnim organima koji će kad-tad pregledati poslovne knjige C-marketa. Računovođama izgleda prilično smešan podatak iz poslovnih knjiga da je trgovinski lanac C-market prošle godine ostvario prihod od 201 milion dinara i dobit od samo pola miliona evra. Možda zvuči kao trač smišljen da umanji Radulovićevu specifičnu težinu, ali ljudi koji imaju neki uvid u događanja oko C-marketa tvrde da je ta firma u ozbiljnim poslovnim teškoćama koje podrazumevaju i znatan gubitak (meren, na primer, milionima evra), za sada nevidljiv u bilansima Kompanije.

REAKCIJA DRŽAVE, NAJZAD: Mnogi su od početka tipovali kako Radulovića u borbi za C-market može da nadmudri samo neko od domaćih poslovnih konkurenata čije su političke veze u izvršnoj vlasti jače od onih koje ima direktor C-marketa. Miroslav Mišković, vlasnik firme Delta, za sada je najozbiljniji kandidat da Radulovića (najblaže rečeno) otera u penziju. Ta Miškovićeva namera mogla bi biti dočekana sa visokom dozom nepoverljivosti u delu stručne i poslovne javnosti, ne zbog načina obračuna sa Radulovićem već zbog toga što se u tim krugovima smatra da je biznismen Mišković koristeći političke veze i tranzicione prilike već koncentrisao u svojim rukama ogromno vlasništvo (u nekim zemljama taj proces poznat je kao tajkunizacija) i da bi "usisavanje" C-marketa u poslovnu imperiju Delta značilo stvaranje neprihvatljivog trgovačkog monopola u Srbiji, pošto Mišković već poseduje tri trgovinska lanca – Maxi, Pekabetu i Tempo i nekoliko lokalnih trgovina.

Zbog svih primedbi i dilema, priču o C-marketu nije previše uputno svoditi (kao što to s predumišljajem pokušavaju neki lobisti preko pojedinih medija) na sukob Radulović–Mišković i pri tom tipovati ko će biti "pobednik".

Ohrabruje, međutim, nešto drugačiji pristup države. Po načinu najnovijeg reagovanja čini se da je i država (ili barem jedan njen deo) izvukla neke pouke iz "slučaja C-market". Naime, Ministarstvo privrede je u utorak 22. avgusta saopštilo da će insistirati da proces trgovine akcijama preduzeća C-market bude u skladu sa zakonom i institucionalnim načinom trgovine hartijama od vrednosti. U saopštenju, koje prenosi agencija Beta, navodi se da će se Ministartsvo i dalje zalagati za poštovanje neprikosnovenosti vlasničkih prava svih akcionara, bez obzira na broj akcija koje poseduju, i za postizanje tržišne cene akcija, kao jedine realne. Agencija Beta zaključuje da je na ovaj način Ministarstvo privrede potvrdilo da će država svoj vlasnički paket u C-marketu prodavati tek kad se stvore uslovi za prodaju akcija tog preduzeća na tržištu hartija od vrednosti.

Ako je na osnovu svega rečenog dozvoljeno izvlačiti još neke zaključke, onda bi se moglo primetiti da je i država na putu da se uozbilji i počne da se ponaša kao konzervativni vlasnik akcija kome ne priliči da se bavi trange-frange trgovinom i ortačkim udelima. To bi mogao da bude i signal vlasniku kompanije Delta Miroslavu Miškoviću da ga izvršna vlast (ili barem jedan njen deo) doživljava kao nepoželjnog učesnika u trgovini akcijama C-marketa.

Istina, to neće uveriti Merkator i druge investitore da je u Srbiji preko noći obezbeđena zadovoljavajuća pravna sigurnost, ali može biti i neka vrsta uverljivog signala.