Posvetili ste četiri stranice salonu avijacije u Buržeu, gde je evropski "erbas A380" proglašen za šampiona ovogodišnje smotre. Nadam se da će biti intersantno za čitaoce da saznaju da bi taj avion bio mrtva grdosija od železa da u njemu nije cela automatika ugrađena na štampanim pločama koje se izrađuju u najboljoj fabrici toga tipa u Evropi sopstvenika mr dipl. inž. Save Stankovića.

Otac Savin svojevremeno se doselio iz Surdulice u Skoplje. Sava je bio odličan student na Elektrotehničkom fakultetu u Skoplju. Magistrirao je u Beogradu. Ima nekoliko patenata a 1981. godine počeo je sa proizvodnjom štampanih ploča u garaži očeve kuće. Godine 1983. mogao je da kupi jeftinu parcelu na tridesetak kilometara od Skoplja, gde je podigao prvu zgradu u kojoj je započeo da pravi ploče vrhunskog kvaliteta. Deset godina kasnije sazidao je veliku fabriku, jer su njegove ploče kupovale najpoznatije evropske firme. Sedamdeset odsto od njegovih štampanih ploča troše najpoznatije kompanije sveta: BMW, Mercedes, Simens, Boš, Motorola, Panasonik, Intel i dr. Ukupan broj potrošača Savinih štampanih ploča je preko 2800, gde spadaju i najpoznatiji istraživački centri univerzitetskih i specijalizovanih samostalnih laboratorija za automatiku. O kakvim štampanim pločama je reč biće jasnije ako ih uporedimo sa svima nama poznatim aparatima u kojima su čipovi povezani preko štampanih ploča. Tako u televizoru postoji dvoslojna štampana ploča, u mobilnom telefonu šestoslojna, a Sava pravi ploče sa 22 sloja!

Ima više razloga zašto je Sava Stanković interesantan za javnost. Tačno pre godinu dana dobio sam priliku da napravim intervju sa g. Stankovićem koji je objavljen u makedonskom magazinu na srpskom jeziku "Pogled". Potom sam pokušao da ga otkrijem i redakcijama drugih novina i televizija u Skoplju. Jer, iako je jedan od najuglednijih ljudi među industrijalcima u Evropi, Americi i Japanu, u Makedoniji, čak ni predsednik opštine kojoj pripada ova fabrika nikada ga nije posetio.

Kod Stankovića je neprestano otvoren konkurs za zapošljavanje inženjera. Nije mu lako da nađe dobre inženjere, jer osim što treba da su dobri kao stručnjaci, moraju biti i disciplinovani u svemu. U krugu fabrike zeleni se trava prošarana cvećem, gde zaposleni mogu da šetaju ili odmaraju sedeći na lepim klupama pokrivenim nadstrešnicom, no ne i da puše. Da se dođe do ove fabrike treba da se vozite izlokanim putevima i prođete kroz nekoliko sela, zbog čega mu kooperant iz Italije reče: "Vaša fabrika je katedrala u pustinji." Nažalost, ta pustinja doseže do Bora, Kragujevca, pa i Beograda.