Posle skoro tri decenije od prvog filma iz serijala Ratovi zvezda, ulazak u bioskope poslednjeg nastavka Epizoda III: Osveta Sita označiće završno poglavlje jedne od najvećih priča modernog doba. Sva mitomanija i raznorazna tumačenja na stranu, ova svemirska opera značajna je pre svega po tome što je za nekolicinu generacija bila nezaobilazna lektira odrastanja. Moderna sudbina pripovedanja može se svesti na devizu: ako nije postalo film, nije se ni desilo. Ratovi zveda su, naprotiv, došli iz suprotnog pravca. Ovaj serijal je počeo kao filmska razbibriga, u međuvremenu je postao arhetipski model SF avanture, da bi, s novim epizodama, završio spomenar sopstvenoj legendi.

Godine 1977. u Engleskoj i na nekoliko lokacija u Africi Džordž Lukas snima sa skromnim sredstvima prvi film iz serijala jednostavno nazvan Ratovi zvezda. Udaljene posledice histerije koja je zavladala povodom ovog ostvarenja mogu se osetiti i ovih dana kada je konačno sklapanje fabularne slagalice konačno stiglo u svetske bioskope. Zašto je ovaj film, kao i celokupna izvorna trilogija koja uključuje i filmove Imperija uzvraća udarac iz 1980. godine i Povratak džedaja iz 1983, toliko gledljiv nije velika misterija. Naime, originalna trilogija ima sve što je jednoj velikoj avanturi potrebno: izuzetno uspešnog zlikovca, izuzetno simpatičnog heroja, lepu princezu, bitangu dobrog srca, komičan par posluge – ovde robota, zatim starog mudraca, kodeks časti i dozu paranormalnih misterija, ali navažnije od svega: u svom središtu ima lako prepoznatljivu i moralno okrepljujuću priču o borbi dobra i zla. Svoju ikonografiju Ratovi duguju svom hladnoratovskom poreklu. Naime, zlikovci liče na tadašnje predstave o Rusima: uniformni, bezlični, podređeni strogoj hijerarhiji i disciplini. Nije ni čudo što je ova SF saga obogatila hladnoratovski vokabular. Nedugo nakon prvog filma Sovjetski Savez se naziva imenom Zla imperija, dok se plan Reganove administracije kojim se trka u naoružanju širi na svemir nezvanično po medijima nazivao Rat zvezda. Sem tog, očiglednog i u to vreme podrazumevanog ideološkog okvira, postoji jedna suptilnija desna tendencija u samoj srži ovog serijala. Naime, viteški red džedaja je u posedu Sile, spiritualne energije koja im daje izvesne nadljudske moći. Kolko god da su džedaji umotani u nešto popularnog budizma i samurajskih ukrasa, oni su ipak povlašćena kasta, neka vrsta feudalnih vitezova. Sila, za koju se tvrdi da, tako, postoji u kosmosu, ipak se prenosi sa oca na sina, dakle ona je jedna aristokratska beneficija. S tim u vezi je i ključni psihološki element zapleta. Naime, Luk Skajvoker nosi u sebi edipovsku, unutrašnju tenziju, između čeznje za odsutnim objektom oca i osvete njegovom ubici. Naravno, kao što već znate, ispostavlja se da je to ista osoba – Dart Vejder. Time je unutrašnji konflikt u heroju prenesen na plan akcije. I Luk Skajvoker i Dart Vejder su dve strane jedne iste borbe unutar heroja – jedan te isti mitski sukob na liniji dobro–zlo, tamna–svetla strana Sile, beli kimono – crni oklop, čovek–kiborg, sin–otac. Emotivni razdor u junaku ovim postaje razlog za avanturu.

Nakon odgledanih dosnimljenih epizoda, koje uključuju filmovi Epizoda I: Fantomska napast iz ’99, zatim Epizoda II: Napad klonova objavljen 2002. i ovaj koji se trenutno prikazuje, dobijamo još jedno objašnjenje zašto je originalna trilogija bila toliko uspešna: zato što, u to vreme, nije postojala ova nova. Neka objašnjenja, prosto, ubijaju zabavu. Sama ideja snimanja prequala (naknadno snimanje događaja koji su se desili pre izvorne radnje) nosi sa sobom neke poteškoće. Kao prvo, glavni junak nije Junak, nije heroj u punom i nedvosmislenom značenju te reči. U novoj trilogiji centralni lik je Anakin Skajvoker na putu da postane ozloglašeni Dart Vejder. To priču pomera iz područja borbe protiv zla na priču o genezi, nastanku zla. Ova potonja ima mnogo manje avanturističkog i akcionog potencijala, a višak psihoanalitičkih tumačenja. Drugo, pomeranje iz područja revolucionarne borbe iz izvornih epizoda ka političkim intrigama u novim daje isti učinak – gubitak na strani akcije i uzbudljivosti. Šta jednog klinca koji je došao da vidi kako čudno obučeni likovi vitlaju svetlosnim mačevima i kako će naši da pokažu njihovima kako Musa dere jarca briga što je Dart Vejder imao problematičan odnos sa svojom majkom. Ako su prvosnimljene epizode bile neka mešavina tradicionalnih holivudskih žanrova akcija/melodrama, ove skorašnje su mešavina, za širu publiku, manje prijemčivih žanrova politički/psihoanalitički triler. Epizoda III je svakako najbolja od svih filmova iz nove trilogije. Ali, kao i ostala dosnimljena ostvarenja, nema mnogo sopstvenih kvaliteta, već računa na interesovanje koje je gledalac stekao gledajući izvorne epizode.

Kada su ga, u jednom intervjuu, novinari pitali da li će Ratovi zvezda za hiljadu godina biti religija, Lukas je odmahnuo rukom rekavši da će serijal u "najboljem slučaju biti tek fusnota u istoriji popularne kulture". Na kraće staze, avanture iz daleke galaksije biće neizostavan deo detinjstva još mnogim generacijama.