Jubilarna, dvestota trka Mercedesa u Formuli 1 nije mogla bolje da se završi po tim Meklaren – Raikonen je pobedio, a Huan Pablo Montoja, koji je startovao iz zadnjeg reda, trku je završio na petom mestu! Ni karamboli na stazi ni lukavo reagovanje ostalih u tim situacijama nisu uticali na hladnokrvnog šefa tima Rona Denisa da promeni strategiju oslanjajući se i na dobro pripremljen bolid, ali mnogo više na vozače koji su u top formi.

Naime, kada se na polovini trke Albers (Minardi) okrenuo na stazi i blokirao prolaz ostalima, nekoliko vozača, medju njima i oba iz Renoovog tima, otišlo je na dolivanje goriva gde su mehaničari obavili posao pre nego što ih je "pokupilo" vozilo za usporavanje koje je u medjuvremenu izašlo na stazu. Podsećalo je to na cake iz američke CART serije i znalci su posumnjali da će tada vodeći Finac zadržati prvo mesto. Ali, posle letećeg starta Raikonen je pokazao da je trenutno možda i najbolji vozač u Formuli 1. Narednih desetak krugova uvećavao je razliku do sjajnih pola minuta i jedino svraćanje u boks pretvorio u rutinsku stvar – izašao je na stazu na prvom mestu. I tako do kraja.

"Monako je poseban izazov i ova pobeda je sjajna", rekao je Kimi novinarima posle trke. "Bili smo jaki tokom čitavog vikenda (Raikonen je bio najbrži na oba zvanična treninga), i nije mi bilo teško da kontrolišem trku. Posle pit stopa napravio sam toliku razliku da sam mogao da ‘oladim’, da prištedim i bolid i gume. Mislim da u ovom trenutku imamo najbolje spakovanu kombinaciju šasije, motora i guma i da smo se posle ove pobede najozbiljnije uključili u borbu za šampionsku titulu." Raikonen se sa ovih deset bodova nalazi na drugom mestu u generalnom plasmanu vozača.

Posebna priča je Montoja. Preoštra kazna za brljotinu na slobodnom treningu koštala ga je šanse za osvajanje solidnog startnog mesta (na prvom zvaničnom treningu bio peti), pa je startovao iz pretposlednjeg reda, a već pre prve krivine obišao je pet vozača! Onda je spustio loptu, vozio bez vidljive želje da obilazi i čekao svojih pet minuta jer je imao prepun rezervoar goriva. To mu je omogućilo da oko polovine trke, kada su svi već obavili dolivanje goriva i otežali bolide, sjajnom vožnjom sa jedanaestog dodje u jednom trenutku do trećeg mesta. Posle svraćanja u boks bio je peti.

"U poslednjih nekoliko krugova bio sam tako blizu da obidjem Alonsa (Reno) i domognem se četvrte pozicije, ali ipak nisam želeo previše da rizikujem", izjavio je Kolumbijac. "Da nisam kažnjen, sigurno bih bio na podijumu jer je bolid bio sjajan pa sam obišao Masu (Red Bul), Barikela (Ferari) i Trulija (Tojota). Čestitam Kimiju jer sam i sam jednom bio prvi u Monaku i znam to osećanje kad se pobedi na ovoj stazi." Inače, ovim rezultatom ekipa Meklarena je isprednjačila na drugo mesto u generalnom plasmanu konstruktora.

Šef Renoa Flavio Brijatore pokušao je sve, ali je grešku napravio još pre starta trke za Veliku nagradu Monte Karla – izabrao je pogrešne gume! Posle dobrih rezultata Fernanda Alonsa i Djankarla Fizikele na oba zvanična treninga procenio je da će i na samoj trci temperatura staze biti relativno niska i da će tvrdji pneumatici odraditi dobar posao. Pogrešno, pokazalo se potom. Španac je, doduše, odlično krenuo, pratio Kimija na pristojnoj udaljenosti i nadao se ćaru za vreme svraćanja u boks na dolivanje goriva. On je, naime, bio prvi koji je otišao u boks, bio na trećoj poziciji pre ponovljenog starta, ali je odmah znao da od pobede nema ništa jer su inženjeri i šef tima na svojim kompjuterima već videli da su gume otišle do djavola i da će ono što sledi ličiti više na borbu za goli život nego za dobar plasman. Fizi je pao na dvanaesto mesto žaleći se radio-vezom da su gume toliko loše da ne samo da bolid ne može da "povuče" već da toliko proklizava u krivinama da jedva izbegava lupanje o ogradu. Alonso je bio bolje sreće, ali sa lošim gumama nije mogao da ponovi vožnju iz Imole, kada je dobrim ubrzanjima na izlasku iz krivina odbijao napade Mihaela Šumahera (Ferari) pa je ostao bez mesta na podijumu. Ipak, bodovi koje je osvojio zadržali su i njega i tim na prvom mestu u generalnom plasmanu.

Drugo i treće mesto osvojili su vozači Vilijamsa, Hajdfild i Veber. To je njihov najbolji plasman u karijeri što se i videlo na dodeli pehara – da nisu imali uši, smejali bi se oko glave! Njih dvojica su, inače, učinili dobru trku još zanimljivijom jer su se od starta, kada su se lagano čuknuli, pa sve do cilja sjajno trkali. Posle su izjavljivali da je "odluka tima da udju u boks dok je auto za usporavanje na stazi bila fantastična", "da je sjajno što su obojica na podijumu", da su "izuzimajući Kimija pokazali da su najjači" i sve u tom stilu. Ruku na srce, stvarno su vozili odlično i bilo je zadovoljstvo gledati ih kako se trkaju i obilaze na uskim ulicama Monaka.

Jarno Truli (Tojota) bio je šesti, a Šumi i Rubinjo oteli su tri poslednja bodića čime se Ferari oprostio ne samo od borbe za titulu već i od bilo kakvog boljeg plasmana u ovoj sezoni. Sledeća trka je 5. juna u Nirbugringu, za Veliku nagradu Evrope.