Privatna lekarska komora Srbije (PLKS) nedavno je proslavila petnaestogodišnjicu ponovnog uvođenja privatne prakse. Profesor dr sc. med. Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Privatne lekarske komore, ukratko rekapitulira protekle godine: više od tri hiljade privatnih zdravstvenih ustanova, preko šest hiljada lekara i dvadeset miliona pregleda godišnje. Čist kapital u investicijama, neopterećen dugom: 600 miliona evra, 30 skenera i magnetnih rezonanci. Komora je u proteklih pet godina bila "na strani Hipokrata i pacijenata", povratila je instituciju porodičnog lekara i podržala razvoj domaće farmaceutske industrije. To su samo neki pokazatelji uspeha Privatne lekarske komore Srbije, ističe Hadži-Tanović i dodaje da je "za proteklih petnaest godina Privatna lekarska komora Srbije stekla pravo da bude ravnopravan partner državnom zdravstvu, a ne da joj se nameće vazalni odnos".

Hadži-Tanović napominje da se u Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti pojavljuje sukob interesa. Naime, u zakonskom rešenju se predviđa mogućnost da lekari koji su zaposleni u državnom zdravstvenom sektoru, oni koji imaju polovinu od punog radnog vremena, mogu osnivati privatne ordinacije s punim radnim vremanom, a oni koji imaju u državnom sektoru puno radno vreme mogu osnivati privatne ordinacije s polovinom punog radnog vremena. Dr Zorica Dinić, vlasnica poliklinike Vizim i savetnik za razvoj privatnog sektora ministra zdravlja, kaže za "Vreme" da je to zakonsko rešenje povučeno iz Nacrta, dok Ozren Tošić, konsultant za razvoj zdravstvenih sistema, ističe da "iako se tu radi o sukobu interesa bolje je i takvo rešenje nego da lekari rade na crno": "Taj problem može biti regulisan ili zabranom ili uvođenjem kontrolnih mehanizama koji bi bili neka vrsta indikatora. Ako neurohirurg ili bilo koji drugi lekar može da radi jedno i po radno vreme i to sa istim kvalitetom i u državnoj i u privatnoj klinici, onda svaka čast."

RECEPTI NA TENDERU: Od ovog meseca, po najavama ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, privatni lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi i stomatolozi moći će da prepisuju recepte za lekove s pozitivne liste čije će troškove pokrivati Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a i trebalo bi da bude rešen problem lekova koji nisu registrovani. Republički zavod planira da u maju raspiše tender za njihovu nabavku i ovi medikamenti će nakon toga biti dostupni u zdravstvenim ustanovama. "To je isključivo ustupak pacijentima, jer od sada oni koji se leče kod privatnih lekara više neće morati da odlaze kod lekara u državnu ustanovu da bi dobili propisanu terapiju. Svaki lekar će imati indentifikacioni broj i potpisivaće ugovor s Fondom; na taj način će se obavljati kontrola izdatih recepata", objašnjava doktorka Dinić i dodaje da "težište treba prebaciti na izjednačavanje nalaza, bilo lekarskih bilo laboratorijskih".

Profesor Hadži-Tanović objašnjava da je ta odluka markentiški potez Ministarstva zdravlja, jer se dobar deo lekova još uvek kupuje. Lekari iz PLKS-a ističu da je ovo tek mali korak, da treba poštovati Ustav po kom su privatno i državno zdravstvo ravnopravni, što podrazumeva da pacijent slobodno odlučuje gde će se lečiti. Još jedna od odluka koja je izazvala negodovanje privatnih lekara jeste uvođenje licence kao dozvole za rad svim profesionalcima u zdravstvu. Privatna lekarska komora Srbije je tu odluku ocenila kao pomodarstvo – jer licence treba da imaju samo privatni lekari, stomatolozi i farmaceuti, a oni koji su zaposleni u državnom sektoru imaju rešenje o zasnivanju radnog odnosa. Takva odluka je politički pritisak na strukovnu organizaciju kakav je PLKS.

LICENCE I AKREDITACIJA: Savetnik za razvoj privatnog sektora dr Zorica Dinić, koja bi trebalo da predstavlja sponu između Ministarstva zdravlja i privatne prakse, ističe da će "lekari i zubari morati da obnavljaju svoje licence svakih sedam godina. U Zakonu se insistira na obnavljanju licence jer se na taj način stiču nova znanja. Tehnologija i saznanja savremene medicine ubrzano se menjaju. Lekar mora da radi stalno na svom usavršavanju, jer se pristupi nekim bolestima menjaju pa, ako lekar ne čita i ne radi na svom obrazovanju, ne može kvalitetno ni da leči." Što se procedure tiče, dodaje naša sagovornica, "prva licenca se dobija kad i diploma, a da bi se licenca obnovila mora se sakupiti dovoljan broj poena iz kontinuirane medicinske edukacije koju organizuju medicinski fakulteti. Licence nisu nešto što smo mi izmislili, licence postoje u većini evropskih zemalja i time se ističe ozbiljnost u zdravstvu. Licence će izdavati isključivo komore, a ne Ministarstvo zdravlja."

Licenciranje je opravdano, smatra dr Ozren Tošić: "Kao što piloti imaju kontrole na svakih šest meseci, tako i lekari treba da prođu proveru, time će se stalno održavati kvalitet usluga koje pruža privatna ili državna zdravstvena ustanova." Licenca se može oduzeti na pet godina, ali komora može i trajno da oduzme dozvolu za samostalan rad u slučaju da je zdravstveni radnik osuđen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi.

Akreditacija zdravstvenih ustanova biće još jedna od novina u našem zdravstvu. Ona treba da doprinese jačanju kvaliteta i kontroli rada. Uz broj obavljenih operacija u obzir će se uzimati i to koliko ljudi ponovo dođe na lečenje, koliko ima operacija po hirurgu u odnosu na broj hirurga koji učestvuju u operativnom programu. Akreditacijom će se baviti nezavisna institucija koja neće biti ničiji navijač i među čijim članicama neće postojati sukob interesa. Zato je u planu formiranje Agencije za akreditaciju koja bi trebalo da počne sa radom za tri godine. Do tada će komisija u Ministarstvu zdravlja biti zadužena za akreditacije. U prostorijama privatnih zdravstvenih ustanova biće vidno istaknuta tabla sa podacima o delatnosti koja se tu obavlja, imenom osnivača, datumom osnivanja i spiskom medicinskog osoblja. Ministarstvo zdravlja olakšaće i uslove za dobijanje dozvole za rad privatnih ordinacija, pa za registraciju uslov više neće biti, na primer, određena visina plafona prostorije ili zadata površina ordinacije.

OSIGURANjE: "Privatnom sektoru nisu dostupni fondovi zdravstvenog osiguranja, što znači da pacijent ne može sa knjižicom da dođe u privatnu ordinaciju i tu da se leči", objašnjava dr Hadži-Tanović, dodajući da je dovoljan pokazatelj odnosa Privatne lekarske komore Srbije prema dodatnom zdravstvenom osiguranju taj što ona već ima ugovor o ovakvom osiguranju sa Dunavom. Taj vid zdravstvenog osiguranja ovde još ne funkcioniše, dok je na Zapadu uobičajen. Pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić najavio je da bi privatnici od iduće godine trebalo da uđu u sistem koji podrazumeva da je doktor tamo gde su pacijenti, dok će ove godine Republički zavod verovatno samo obnoviti prošlogodišnje ugovore s malim brojem ustanova van postojeće mreže. Prema rečima doktorke Dinić "novac neće više pratiti lekare nego pacijente, i to je bitan pomak u finansiranju primarne zdravstvene zaštite".

Privatna lekarska komora Srbije je predložila da se obrazuje zajednička komisija lekara iz državnog i privatnog sektora, koja bi izradila novu verziju nacrta zakona, i da bi to bilo dobro da se uradi po ugledu na Advokatsku komoru. "Smešno je poređenje s Advokatskom komorom, jer advokata nema u državnoj službi, svi su oni privatnici", komentariše predlog PLKS-a dr Dinić. Komora je bila nezadovoljna imenovanjem doktorke Dinić za savetnika ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Dr Hadži-Tanović podvlači da je "slučaj dr Dinić očigledan primer sukoba interesa".

"Najveće nerazumevanje proizlazi iz različitog interesa Ministarstva zdravlja i privatnika", kaže dr Ozren Tošić. "Trebalo bi da povedu više računa ne samo o pacijentima nego uopšte o građanima." Ovako, osporavanje ili podržavanje predloženog zakona o komorama i Zakona o zdravstvenoj zaštiti postalo je stvar dnevne politike.