Kada je krajem prošle godine pokrenuta kampanja za fiskalnu decentralizaciju vlasti, ministar Dinkić je na skupštini Stalne konferencije gradova i opština pred gradonačelnicima i predsednicima opština objasnio da to znači "više sredstava i više odgovornosti". Pet meseci posle toga, rigorozno se primenjuje Zakon o PDV-u, a budžet republičkih vlasti, čini se, nikad nije bio puniji. Međutim, transferi sredstava iz republičkog u opštinske budžete po Zakonu o transferima ovog meseca kasne deset dana i u trenutku dok nastaje ovaj tekst, većini opština sredstva nisu bila uplaćena. Ako se uzme u obzir činjenica da firme plaćaju velike kazne ukoliko zakasne makar jedan dan sa uplatom PDV-a, problem sa zakasnelim transferima ka lokalnim vlastima ne izgleda nimalo beznačajan i ukazuje na to da je zalaganje republičkih funkcionera za fiskalnu decentralizaciju vlasti za sada ipak samo deklarativno.

Tim povodom je Stalna konferencija gradova i opština, asocijacija lokalnih vlasti u Srbiji, uputila otvoreni zahtev predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici u kojem traži hitan sastanak svih članova Vlade sa predsedništvom SKGO-a. Predsednici opština smatraju, ističe se u saopštenju za javnost SKGO-a, da Vlada Srbije ignoriše sve legitimno izražene zahteve lokalnih vlasti (sa izuzetkom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu), da uplata transfernih sredstava kasni i da je obećano kvartalno preispitivanje visine iznosa transfera izostalo. Prema rečima Đorđa Staničića, generalnog sekretara ove asocijacije, svako kašnjenje u transferima stvara probleme u radu opštine i budžetskih korisnika tih sredstava. Drugim rečima, opštine nisu imale dovoljno vremena da isplaniraju budžet budući da je Zakon o transferima donet samo jedan da pre isteka roka za donošenje budžeta opština i gradova. "Drugi razlog za hitan sastanak sa Vladom jeste pitanje metodologije po kojoj su utvrđeni iznosi u pojedinim gradovima i opštinama. Naime, kriterijumi nisu dovoljno jasni i ne odgovaraju stvarnom stanju, pa se desilo da su mnoge opštine dobile manje nego što su dobijale po Zakonu o učešću opština u porezu na promet koji je do tada važio. Ministar Dinkić je pred gradonačelnicima i predsednicima opština izjavio da će do 30. marta ove godine napraviti analizu priliva sredstava u republički budžet po osnovu PDV-a i analizu transfernih sredstava. Međutim, taj datum je prošao a gradovi i opštine nisu dobili analizu", kaže Đorđe Staničić za "Vreme".

KRITERIJUMI I DINAMIKA: Pored toga, gradovi i opštine su nezadovoljni dinamikom prenosa, odnosno transfera sredstava iz republičkog budžeta. Veliki broj opština u Srbiji uglavnom se naslanja na ova transferna sredstva zato što nemaju dovoljno sopstvenih prihoda. Zoran Kostić, predsednik opštine Mladenovac, kaže za "Vreme" da je, prema njegovim informacijama, naplata PDV-a za 20 odsto veća od očekivane i da bi, u skladu s tim, bilo dobro da se obavi korekcija transfera, a ne da dolazi do kašnjenja isplate. Jovo Rogan, predsednik opštine Mali Zvornik, kaže da je njegova opština dobila transfer, ali ističe da bi trebalo uspostaviti jasnije kriterijume za prenos sredstava (stepen razvijenosti opštine, lokalna infrastruktura itd.) kako se ne bi dešavalo da opština koja ima isti broj stanovnika kao Mali Zvornik dobije mnogo veći transfer. Prema njegovom mišljenju, ovo je "korak unazad" u finansiranju lokalne samouprave u odnosu na postpetooktobarski period do 2005. godine, kada su sredstva bila veća nego danas. Po zakonu, sredstva se uplaćuju između 15. i 25. u mesecu (do decembra 2004. priliv je po starom zakonu bio svakodnevan), a predsednici opština kažu da se taj rok ne poštuje. "Predsedništvo SKGO-a zahteva da se ispoštuje dinamika prenosa transfera, kao i da se napravi analiza priliva sredstava po osnovu PDV-a i odgovarajuće korekcije", kaže Staničić. Zakonom o lokalnoj samoupravi gradovima i opštinama prenete su odgovornosti u oblastima osnovnog obrazovanja i zdravstvene zaštite. To znači da treba imati neka dodatna sredstva koja nisu definisana: "Smatram da je nemoguće tražiti od gradova i opština da prihvate odgovornost ukoliko nema finansijskih sredstava."

Generalni sekretar SKGO-a kaže da transfer na godišnjem nivou nije najbolje rešenje, već bi trebalo pripremiti i doneti novi zakon o finansiranju lokalne samouprave: "Možda najubedljiviji razlog za prihvatanje tog predloga jeste uobičajena praksa u zemljama EU-a u kojima odavno postoji PDV kao glavni način prikupljanja poreza. Drugi razlog je taj što bi se donošenjem posebnog zakona o finansiranju lokalne samouprave omogućilo opštinama, gradovima i budžetskim korisnicima da unapred planiraju svoje budžetske prihode, kao i ostvarivanje pune koordinacije sa republičkim budžetom i ukupnom javnom potrošnjom." S druge strane, zahtevi za ograničavanje javne potrošnje, pre svega od strane MMF-a, sasvim su legitimni. "Gradovi i opštine nemaju nameru da menjaju te proporcije niti da loše utiču na status zemlje, ali je potrebno odgovarajućom formulom definisati javnu potrošnju na nivou lokalne samouprave", kaže Stanićić.

POVRAĆAJ OPŠTINSKE IMOVINE: Inicijativa za uspostavljanje opštinske imovine, koju je potpisalo 138 gradonačelnika i predsednika opština, takođe je upućena Vladi Srbije, a sam Predlog zakona o povraćaju imovine lokalne samouprave predstavljen je poslanicima u republičkom parlamentu. Međutim, odgovora nema. "Nerealno je očekivati od gradova i opština da budu servis građana i da se ponašaju tržišno ukoliko nemaju sopstvenu imovinu na raspolaganju i da je koriste u razvojne svrhe", kaže Đorđe Staničić, dodajući da bi donošenjem zakona o imovini lokalne samouprave na prolećnom zasedanju republičkog parlamenta bili stvoreni osnovi za donošenje zakona o finansiranju lokalne samouprave do kraja godine. Dok se ne reši pitanje imovine, opštine ne mogu da se nadaju da će se investitori upustiti u poslovanje sa partnerom koji zavisi od volje i ažurnosti republičkih organa. Zoran Kostić kaže da opština nekad mora da čeka i do dve godine da bi dobila saglasnost republičke Direkcije za imovinu za izdavanje lokala ili davanje u zakup zemljišta. "Taj problem nije od juče, aktuelan je od 1996, kada je opštinska imovina preneta na republički nivo. Argument koji danas često čujemo jeste da imovina ne može da se vrati opštinama dok se ne promeni Ustav, što nije tačno. Jer, upravo po tom Ustavu imovina nam je oduzeta, pa zašto ne bi mogla da nam se vrati?"

Prema mišljenju naših sagovornika, ni pitanje funkcionisanja javnih preduzeća ne može da se reši na adekvatan način bez saradnje sa lokalnom samoupravom. Naime, nedavno je otkiveno da su plate u sektoru komunalnih usluga prilično velike, pa je ministar Dinkić izrekao zahtev za smanjenje cena komunalnih usluga. "Republičke vlasti traže smanjenje cena komunalnih usluga da bi, tobože, ‘zaštitile građane’", kaže Kostić i objašnjava da će takav stav Vlade (kasne transferi, povećanje cena nije dozvoljeno) dovesti do toga da ovog leta građani, na primer, nemaju vode. Đorđe Staničić smatra da su izjave ministra Dinkića o smanjenju cena komunalnih usluga suprotne deklarativnim stavovima o decentralizaciji vlasti: "To je opet stavljanje lokalne samouprave u položaj maloletnika. Zanemaruje se činjenica da su komunalni sistemi inertni i da se pitanje povećanja standarda, između ostalog, meri i kvalitetom komunalnih usluga. Praviti predloge za izmene zakona koje se odnose na lokalnu samoupravu, a pri tom ne pribaviti makar mišljenje lokalne samouprave, sigurno vodi ka negativnom rezultatu", kaže Staničić uveren da će ta pitanja biti rešena ukoliko dođe do dijaloga sa republičkom vladom.