Mozaik

Dizajn u Srbiji - Pet događaja koji su obeležili 2004

Mediteranski, ali bez vespi

Priličan broj globalno najznačajnijih imena kada je reč o dizajnu, advertajzingu i brendingu boravila su kod nas u drugoj polovini 2004, postavivši tako glavni grad Srbije na mapu svetskih metropola

Prethodna godina, osim po produbljivanjima sopstvenih zabluda, mogla bi ostati upamćena i po nečemu što možda daje za pravo svima koji se nadaju da crna kutija sa imenom SRBIJA nije baš skroz zatvorena i zakopana negde nedokučivo duboko. Uzroke za javno ispoljavanje ovakve vrste stidljivo izraženog optimizma ne treba tražiti u državnoj politici legalističke vlade, već pre svega u seriji događaja sa visokim stepenom kreativne energije, organizovanih od strane međusobno potpuno nezavisnih kreativnih pojedinaca i organizacija. Svesni sumorne slike stvarnosti i sive slike budućnosti, rešeni da svojom kreativnom energijom i ličnim angažovanjem pokušaju da utiču na promenu imidža zemlje Srbije, ne čekajući da promena dođe sama od sebe, Beogradu su u drugoj polovini 2004. podarili nekoliko događaja od izuzetne kulturološke važnosti, koji bi mogli trajno da odrede tokove nekih društvenih promena.

Organizovani zahvaljujući individualnoj inicijativi i ličnim kontaktima, ti događaji su pokazali da Beograd zaista može biti interesantno i zanimljivo mesto, puno kreativne energije, različitosti i jedinstvenog pozitivnog lokalnog obeležja. Upravo ti elementi mogu učiniti da Beograd prestane da bude samo pitoreskni dvomilionski grad, trajno operisan od globalnih kreativnih pravaca. Upotreba konstruktivne kreativne energije, želja da se kreativan svet privuče u Beograd i da se progovori globalnim jezikom, uz svest o neophodnosti promena svih segmenata života i generalnom remontu imidža zemlje, dovela je do izuzetnih rezultata i fenomenalnih reakcija mnogobrojnih gostiju iz sveta.

Wally Olins, Karim Rashid, Jacques Seguela, Bob Garfield, Donald Gunn, Mirko ilić, Swifty&Mitch, Andrew Rawlins, Karlsson&Wilker samo su neke od kreativnih veličina koje su boravile kod nas u drugoj polovini 2004, postavivši tako glavni grad Srbije na mapu svetskih metropola, kada su u pitanju dizajn, advertajzing i brending. Takva koncentracija svetskih starova u kratkom vremenskom periodu, u gradu kakav je Beograd, zaista predstavlja potpuni avangardni podvig. Poznajući poslovne agende i kreativne portfolije pomenutih ljudi, njihov boravak u Beogradu je zaista podvig za divljenje koji mora biti iskorišćen za definitivno repozicioniranje ovog grada i ove zemlje.

Hola!

Boravak Wallya Olinsa, jednog od vodećih brending gurua, u Srbiji je predstavljao antibiotik za sredinu koja se na bizaran način još uvek ponosi sposobnošću da improvizuje preko svake mere neophodnosti. U Beogradu je gostovao u okviru međunarodne konferencije, Brending Srbija, u organizaciji agencije Profile, stigavši gotovo u poslednji čas da Srbima pokuša da objasni šta ta magična reč brand u stvari znači i šta se sve može uraditi na zadatu temu. Cilj konferencije je bio razvijanje svesti o neophodnosti unapređenja znanja o upravljačkim procesima, kako u privrednim tako i u državnim strukturama. Održana predavanja od strane vrhunskih svetskih stručnjaka doprinela su da se promeni postojeća svest o tome šta brending predstavlja i šta se sve može, treba i mora uraditi kako bi se iskreirao proizvod i postao ozbiljna robna marka. Održavši dva izuzetno zanimljiva predavanja, od kojih jedno na temu "Nacija i brend, brend nacije", Wally Olins je pokušao da prenoseći svoja bogata iskustva ukaže na elemente kojima nacija, koja želi i mora da popravi sopstveni imidž, treba da se bavi. Vrlo važan segment Olinsovog izlaganja odnosio se na neophodnost dugotrajnog i planskog rada pri formiranju identiteta država i nacija, kao i na rebrendiranje, odnosno ispravljanje već formiranih slika i predstava o određenim državama, što bi za egocentričan narod kao naš trebalo da bude ključ pri nalaženju pravog puta ka izmeni imidža Srbije. Neophodnosti promene imidža, koji danas ima Srbija, deklarativno su svi svesni, ali je malo ko u stanju da zaista promeni nešto na tom planu. Vrteći se dugi niz godina ukrug, usled nemanja formalnog znanja i konstantne primene improvizacije, kao jedine poznate tehnike, prilikom pokušaja da se o Srbiji kreira drugačija slika, domaći stručnjaci su imali prilike da saznaju na primeru Španije kako se zaista kreira uspešan državni imidž. Španija je za 20 godina prešla put od Frankove zaostale, ekonomski ruinirane zemlje, sa grotesknom percepcijom sveta o njoj, kroz ulazak u EU, do zemlje sa rapidnim ekonomskim i kulturološkim razvojem, konstantno se menjajući na svim planovima i nivoima i koristeći intenzivno svoju kulturu i dizajn. Na španskom primeru se jasno shvata zbog čega je nacionalno brendiranje važno i koliko je to sveobuhvatan proces koji zahteva permanentno angažovanje i opsežne promene unutar samog društva, što često može da bude i jako bolno, ali je neizbežno.

BeogrAD

Srbija je, nažalost, još uvek na samom početku te priče i stoga još uvek ima velike šanse da uspešno formira (kada već nije do sada) svoj nacionalni identitet, kroz izgradnju svog lokalnog, sopstvenog advertajzinga. Upravo takvu poruku, da se oslanja na sopstveno lokalno, inkorporirano u globalno, uz odustajanje slepe primene copy/paste tehnologije, preneo je tokom svog boravka u Beogradu Jacques Seguela, svetski kreativni direktor Euro RSCG Worldwidea i potpredsednik Havas Advertisinga. Održavši predavanje, kao najveća zvezda BeogrAD festivala, on je domaće kreativce podsetio da moraju da koriste vlastite afinitete pri kreiranju i dizajniranju duhovitih poruka koje će definisati dobar i prepoznatljiv dizajn. Standardizovana primena globalizacije u formi tehnološkog procesa u kombinaciji sa lokalnim iskustvom je formula koja male scene, kao što je beogradska dizajn scena, mogu lansirati na globalnu mapu kreativnosti. Pronaći svoju poziciju u globalnom svetu, a pri tom biti jedinstven u svom izrazu jeste nešto čemu treba težiti i to je najteže ostvariti, ali izazovi i postoje da bi bili dostignuti. Dolazak svetski poznatih dizajnera u Beograd i razmena iskustava sa lokalnom kreativnom scenom jeste događaj od neprocenjive važnosti za budućnost svih kreativnih procesa u ovoj zemlji. Mirko Ilić, Donald Gunn, Bob Garfield i svi ostali gosti BeogrAD festivala, održanog u organizaciji agencije New Moment, istakli su neophodnost vrhunskog duhovitog dizajna u službi proizvoda, koji u potpunosti može da odgovori na potrebe potrošača, što na našim prostorima često nije slučaj. Upravo predstavljanje i afirmacija domaće kreativne scene (formiranje Art Direktor Kluba Srbije) i dovođenje svetske kreativne elite u naš grad, kao i uspostavljanje direktne komunikacije sa svetom, bili su ciljevi održavanja prvog BeogrAD festivala, koji će sasvim sigurno otvoriti mnoge kanale komunikacije Srbije sa svetom.

Beograd je grad izuzetne energije, koja je svetu interesantna, ali samo onda kada je konstruktivna i usmerena ka stvaranju pozitivnog sistema. Razvijanje pozitivnog mišljenja i podsticanje kreativne energije mogu stvoriti uslove za bolji život i postati društveno korisni, što uz dolazak značajnih ljudi iz sveta, mogu evidentan potencijal koji ova sredina ima pretvoriti u realan i ozbiljan biznis.

Made in Serbia by Karim Rashid

Upravo stvaranje prostora za realizaciju ozbiljnih poslovnih prilika na najvišem svetskom nivou, uz skretanje pažnje domaće javnosti na ulogu savremenog kvalitetnog dizajna prilikom kreiranja svakodnevice i unapređenja kulture življenja predstavlja osnovnu misiju kreativnog studija MIKSER, koji je uz pomoć svojih strateških partnera omogućio dolazak u Beograd slavnog Karima Rashida, gurua modernog dizajna. Širom sveta poznat po svojoj neretko kritikovanoj filozofiji da uspešan i kvalitetan dizajn ne mora biti skup, Rashid je u MSU-u održao predavanje iz oblasti savremenog dizajna, predstavivši svoju poslovnu filozofiju iznetu u knjizi "Želim da promenim svet" – dizajn je sredstvo pomoću koga se može estetizovati i popravljati društveno okruženje. Potencirajući "senzualni minimalizam" tokom kreativnog procesa, Rashid svojim futur-retro izrazom traga i nagoveštava lepšu i svetliju budućnost, duboko verujući u nju. Kosmokrata u digitalnom raju, Rashid je svojim saznanjima i viđenjima čovečanstva, postojanja, vremena i prostora, prenoseći sopstveno emotivno iskustvo, podario fizičku dimenziju, realizujući na taj način sopstvenu težnju da oblikuje organski svet. Dizajn za njega ne predstavlja puko oblikovanje predmeta za svakodnevnu upotrebu, već konstantnu komunikaciju, koja može da pomogne svetu da se ujedini i postane lepši i bolji. Za njega su dizajn i oblikovanje oduvek predstavljali refleksiju života i zbog toga su njegovi predmeti zaista urađeni po meri čoveka, duboko emocionalni i senzualni. Neprekidno istraživanje materijala, boja i emocija deo je kreativnog procesa i suština poruke koju je Rashid uputio beogradskoj publici, kako na svom predavanju tako i kroz izložbu svojih radova "I want to change the world", održanoj u salonu MSU-a. Izložba Rashidovih radova bila je upotpunjena radovima beogradskog umetnika Igora Marsenića, koji su savršeno korespondirali sa izloženim eksponatima, predstavljajući savršen miks(er) globalnog i lokalnog, etabliranog i perspektivnog, trodimenzionalnog i dvodimenzionalnog…

Boravak Karima Rashida u Beogradu jeste događaj od izuzetnog značaja, koji domaćoj dizajn sceni treba i mora da bude podsticaj za brži i slobodniji razvoj i saradnju sa svetom i upravo je to poruka dečka XXI veka, kako sebe u šali naziva, koji želi da dizajnira proizvod made in Serbia:

"Pronađite svoje mesto u svetskom mikseru i koristite moć dizajna za (meta)fizičko preoblikovanje grada i rebrendiranje prostora na kome živite."

Soul Food

IZMEĐU VIZUELNOG I ZVUČNOG: Swifty & Mitch

Upravo želja za širenjem uticaja vrhunskog dizajna na svakodnevni život i brisanje granica njegovog dometa dovela je u Beograd još jedan svetski poznati tim dizajnera – Ian Swift, poznatiji kao Swifty, i njegov partner Mitch su u organizaciji kreativnog studija Coba&Associates boravili u Beogradu povodom otvaranja izložbe svojih radova u galeriji O3ONE. Swifty&Mitch stoje iza kreativnog koncepta najuticajnijeg svetskog magazina, koji obrađuje teme bliske jazzu, soulu, world music, Straight No Chaser. Napravivši savršenu sintezu između vizuelnog i zvučnog, u vremenima kada je britanska muzička scena doživljavala novu renesansu, krajem 80-ih i početkom 90-ih, Swifty se radeći na etiketama Talkin Loud, Right Tempo, Mo Wax, Far Out svetu predstavio i vremenom etablirao kao jedan od vodećih britanskih dizajnera, otvorivši tako jedno potpuno novo poglavlje savremenog džez LP omota. Radeći za Straight No Chaser od njegovog samog nastanka i sarađujući sa svima koji su obeležili svetsku muzičku scenu toga doba, kao što su Galliano, Young Disciples, Giles Peterson, Swifty je stvorio dosta kreativnog prostora za tipografsko eksperimentisanje, proširivši vremenom svoj rad na dizajn svih ostalih elemenata muzičke industrije. Kako sam kaže, klijenti dolaze i odlaze i jako je važno za dizajnera da ima sreće da u svom kreativnom procesu i razvoju naiđe na klijenta koji mu dozvoljava apsolutnu slobodu u radu. Razvojni put i evoluciju kreativnog procesa kroz koji vrhunski dizajn prolazi posetioci beogradske izložbe Straight No Chaser mogli su da vide kroz izuzetno reprezentativni izbor SNC stranica, omota, tipografskih rešenja i ilustracija, postavši na taj način saučesnici u kreativnom procesu sinteze dve umetničke forme, dizajna i muzike. Gostovanje Swifty&Mitcha je događaj od izuzetne važnosti za Beograd, jer predstavlja jedinstveno svedočanstvo o nastanku i evoluciji jednog snažnog, u svetu priznatog umetničkog koncepta, izgrađenog na verovanju u sopstvene mogućnosti i vrednosti.

12 dana jula

PUBLIKUM KALENDAR ZA 2005: Karlsson & Wilker

Popularizaciji domaće kreativne scene u 2004. doprinela je i umetnička grupa FIA, odlučivši da tradicionalni PUBLIKUM kalendar za 2005. internacionalizuje. Uspevši da svojim konceptom prevaziđe barijeru između Srbije i ostatka sveta, ФEНOMAН kao multidisciplinarni projekat, koji sadrži kulturološku i edukativnu misiju, izašao je u svet, noseći poruku o Srbiji, kao zemlji u kojoj žive i rade kreativni ljudi. Neophodnost potpunog otvaranja ka svetu i afirmacija srpske kreativne scene bile su osnova umetničkog koncepta, koji je zamišljen kao most saradnje i razmene ideja između Srbije i sveta. Projekat je bio poveren njujorškom dizajn studiju Karlsson&Wilker i rađen je u realtime design maniru, tokom 12 dana boravka autorskog tima u Srbiji. Ideja je bila krajnje jednostavna: Karlsson&Wilker doći će u nepoznatu zemlju, Srbiju, gde će slušati, gledati, beležiti, razgovarati, posećivati najrazličitija mesta, jesti&piti, jednom rečju živeti i raditi tih 12 dana u Srbiji i na kraju svakog dana kreirati po jednu stranicu kalendara. Beležeći kamerom rad dvojice njujorških dizajnera i njihov rad u realtime maniru stvoren je dokumentarni film 12 dana K&W u Srbiji, autentična priča o ljudima, otkrivanju, umetnosti, modernom i sveprisutnom dizajnu, rušenju stereotipa – jedna druga Srbija, prikazana očima ljudi koji prvi put borave u njoj, možda upravo onakva kakvu je svi mi priželjkujemo. Svi momenti, susreti, iskustva i sve ono što su K&W doživeli u Srbiji tokom 12 dana zabeleženo je i u Knjizi fetiša, svojevrsnom dvojezičnom vizuelnom vodiču, namenjenom kako strancima, tako i ljudima u Srbiji, koji bi eventualno želeli da saznaju nešto više o sopstvenoj zemlji. Knjiga fetiša 2005 jeste neobično i jedinstveno vizuelno svedočanstvo o srpskim specifičnostima, srpskoj kulturi, kuhinji, istoriji i svakodnevnom životu. Duhovito koncipiran i prezentovan po najvišim vizuelnim standardima, ovaj dokument predstavlja Srbiju na najbolji način, rušeći uvrežene predrasude, čije postojanje su potvrdili i sami autori projekta ФEНOMAН 2005:

"Mislili smo da će sve biti sivo i depresivno, da će svi želeti da zaborave prošlost, a u stvari svi su prilično srećni i opušteni. Oseća se jak uticaj Mediterana, ljudi se opuštaju u klubovima i kafićima. Izgleda nam da oni u potpunosti znaju da iskoriste ono malo što imaju. Mediteranski, ali bez vespi"

Iz istog broja

Kvizomanija

Znanje, ali pare

Marko Andrejić

"Mladi fizičar"

Podmlađeni radoznalac

B. Š

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu