Prvi palestinski izbori posle smrti Jasera Arafata doneli su pobedu Mahmudu Abasu, njegovom nekadašnjem sledbeniku i saborcu. Abas je od početka važio za favorita i jedinog ozbiljnijeg protivnika imao je u dr Mustafi Bargutiju, koji je završio na drugom mestu. Njegovoj pobedi pridaje se veliko značenje, najviše iz dva razloga: prvo, pobedio je kandidat koji se zalaže za mir sa Izraelom i čija je kampanja bila zasnovana na mirovnoj retorici i, s druge strane, Abasova ubedljiva pobeda pokazuje da iza njega stoji zaista velika većina palestinskog naroda, što mu, veruje se, može omogućiti da sprovede svoj politički program. Iako su ekstremističke organizacije Hamas i Islamski džihad bojkotovale izbore, najavile su da će sarađivati sa njim. Neskrivene simpatije Izraela i SAD prema njemu pokazuju da ima veliku međunarodnu podršku u trenutku kada je pred njim težak zadatak. Abas će najpre morati da okupi sve relevantne palestinske političke snage i nastavi pregovore sa Izraelom, a to je pre svega ono što od njega očekuju Izrael i Zapad.

U unutrašnjoj politici stvaranje kakvih-takvih institucija ostaje prioritet. Abas mora da se izbori sa Arafatovim nasleđem (korupcijom, suparništvima, nepostojanjem bilo kakve vlasti) i svoju vladavinu zasnuje na zakonu, kao što je i najavio u predizbornoj kampanji. Da bi uspeo u tome, pre svega mu je potreban mir, koji mu jedino Izrael može obezbediti. Ne može da se nada nikakvom trajnom jednostranom primirju ukoliko Izrael nastavi sa politikom "ciljanih ubistava", niti pacifikaciji i razoružanju ekstremista dok pod soptvenom kontrolom ne bude imao oružane snage koje su jače od njihovih.

S druge strane, Izrael najavljuje da neće biti pravih pregovora dok se ekstremisti ne razoružaju. Do tada mogu samo razgovarati o tome šta se može učiniti jednog dana.

NAJVEĆI PROBLEM: U tome i leži njegov glavni problem. Veliko je pitanje da li će Abas uspeti da izbegne zamku u kojoj se i Arafat našao pre nekoliko godina, kada je popuštajući Izraelcima navlačio na sebe bes Palestinaca i obrnuto: popuštajući palestinskim ekstremistima, sam je sebe izolovao u mirovnom procesu. Arafat iz toga nije uspeo da se izvuče, a da li će Abasu poći za rukom, pokazaće vreme. On ne poseduje ni Arafatovu harizmu ni neophodan autoritet i moraće da uz mnogo političke volje pokaže i umešnost da bi to postigao.

Za razliku od Jasera Arafata, svog prethodnika na mestu predsednika Palestinske uprave i PLO-a, u čijoj je senci dugo radio, Abas ima nešto drugačije viđenje situacije. On je od početka druge intifade 2000. godine bio kritičan prema upotrebi sile u odnosima sa Izraelom, veruje u snažnu civilnu vladu i protivi se revolucionarnoj borbi. U svim ostalim tačkama, koje se tiču povratka izbeglica, statusa Jerusalima kao glavnog grada buduće palestinske države i oslobađanja palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, on je ostao dosledan svom nekadašnjem vođi. I svoju pobedu na izborima posvetio je Arafatu i palestinskim izbeglicama i zatvorenicima. Dakle, ciljevi ostaju isti, menjaju se sredstva.

PODRŠKA:Upravo u tome je Abas dobio prednost u očima Zapada i Izraela u odnosu na ostale kandidate. Izraelski premijer Arijel Šaron je više puta izjavio da je Mahmud Abas jedini palestinski lider sa kojim on može da razgovara. Predsednik SAD Džordž Buš pozdravio je njegovu pobedu i najavio da će deo svog novostečenog postizbornog kapitala uložiti i u rešavanje izraelsko-palestinskog problema i u stvaranje palestinske države.

U međuvremenu, Palestinskoj upravi je potrebna velika pomoć, pre svega finansijska da bi bila u stanju da izađe na kraj sa ogromnim ekonomskim teškoćama u kojima se sada nalazi. Izraelska razaranja, izgradnja zida na Zapadnoj obali, ograničenje kretanja i nepostojanje zakona, bezbednosti, kao i korupcija gotovo da su uništile palestinsku privredu. Jako nizak životni standard i ogromna nezaposlenost su problemi sa kojima se treba hitno pozabaviti. I tu se Abas suočava sa velikim očekivanjima.

Na kraju, ostaje pitanje šta će Izrael i međunarodna zajednica uraditi ukoliko Abas ispuni zahteve koji su mu postavljeni. Čak i ako uspe da razoruža militante i prebaci loptu na izraelsku stranu, kako će Izrael reagovati? To se sada čini kao daleka budućnost, ali jednog dana i to može postati stvarnost.

Palestinci su ukazali poverenje lideru koji je najavio da želi da počne rešavati probleme mirnim putem i tako su napravili svoj izbor. Abas će morati da pokuša da privoli militante da sa oružane borbe pređu na pregovore, i da ih uveri da je to bolji i uspešniji vid borbe za palestinske nacionalne interese. Posle toga može čekati na odgovor Izraela. Do tada svi palestinski problemi ostaju, promenila se samo osoba koja će pokušati da ih reši. Da li će to biti dovoljno pokazaće vreme, a sa Abasovim izborom pojavio se i tračak nade, što je samo po sebi dobar znak.