Pun kufer marketinga
Jedino naši
I sertifikat ima alternativu
Da li ste znali da svom proizvodu ne možete dati ime koje je zapravo generički naziv? Moguć je samo obrnut proces – da vaš proizvod postane generičko ime za sve proizvode iz te kategorije, kao što se posrećilo Žiletu, Kalodontu, Džipu… Ali, preuzimanje generičkih imena, kao što su: auto, vino, koža, voda… jednostavno nije dozvoljeno. Odnosno jeste, ako je za drugu grupu proizvoda. Novi model automobila možete nazvati "voda" ili "vino", ali ne i "auto", a naročito ne – "auto godine", mada bi vam to, nesumnjivo, jako godilo. Tako isto i šampon možete nazvati "glava&ramena" (što su takođe generički pojmovi), ali ne i – "šampon&šampon". Kao što ni vodu ne možete krstiti "voda voda". Odnosno, možete, kako vidimo. Jer je kod nas sve moguće. Ili nije? Matičar, na primer, ima diskreciono pravo da vam ne dozvoli da kao kršteno ime novorođenčeta upišete: Dete. Niti Čovek niti Žena, kad smo već kod toga. To je zato što se matičari "drže zakona ko pijan plota" (mada nam je premijer lepo objasnio da je to bezvezan manir), pa vam brane da dajete imena koja bi nanela štetu ili uvredu detetu, ali i javnosti. No, ako proizvedete nešto drugo, nešto što ne ide preko matičara nego ide preko neke druge državne službe, možete ga krstiti kako vam volja. Štaviše – vama se može sve, pa i da napravite komparativnu kampanju, koja takođe nije dozvoljena. E, tu su se već pobunili konkurenti – udruženje proizvođača mineralnih voda ima primedbu na reklamu za "vodu vodu". Smeta im što se u reklami tvrdi da "jedino ona ima sertifikat o ispravnosti", jer iz Udruženja kažu da taj sertifikat imaju sve vode na tržištu, osim, kako izgleda, one koja tvrdi da ga ima jedina!?
Međutim, nijedno udruženje se ne buni što se u istoj reklami kaže i da "jedino ona nema alternativu". Ko – voda? Slažem se, a tako tvrde i lekari. Ali, ako se misli na "vodu vodu", onda je već u pitanju masna laž. Jer, "voda voda" ima alternativu i to još kakvu, ne samo u drugim flaširanim vodama nego i u (mnogima puno dražem) pivu, na primer. I tu se stvar otima kontroli. Neko je smislio da nadmudri konkurenciju time što će, istinitim tvrdnjama o jedinstvenim svojstvima vode, reklamirati "vodu" koju je zato i nazvao generičkim imenom, a onda ga je malo ponela reč pa je nastavio da nabraja šta sve "jedino ona" poseduje. I ušao u prljavu igru jer je direktno optužio sve konkurente da posluju bez potrebnih sertifikata. Znači i "Knjaz Miloš". E, sad mi je jasno što je pukla prodaja njegovih akcija. Mislite da je nemoguće? Mislim i ja, ali me ne bi čudilo da nam to poture kao razlog. Što da ne? Kao što pametno primećuje moja prijateljica, kod nas važi "zakon dovoljnog razloga". Ako je predsednik u devet uveče na ulici – to je za radikale dovoljan razlog da mu se presretne kolona. (Šta bi se tek desilo Vučiću, koji je obećavao da će raditi do ponoći?) To što nije iz DSS-a je dovoljan razlog da se ministar policije javno podsmeva "krivičnom prekršaju" na predsednika države. Šta ako i ostale institucije, koje takođe mi plaćamo, počnu da brinu samo o "svojima"? Da se naoružamo? Partijskim knjižicama, mislim. Za ne daj bože. Jer, šta kad i grobari počnu da sahranjuju samo "svoje"? Da se usmrdimo?