Usred Valjeva, veliki beli kombi. Nekada, na jednom od vrlo sličnih prethodnika ovom vozilu, pisalo je "Istraživačka stanica Petnica", uz širom sveta poznati znak jedine naše organizacije specijalizovane za programe izvanškolskog obrazovanja u domenu širokog spektra nauke i tehnologije. Takva reklama za "našu Petnicu" u Valjevu sigurno nije potrebna, pa ime i logotip odavno nisu tu i ispred nas se otvaraju samo bela vrata obeležena ničim do sitnom jutarnjom rosom. Polazimo na kratko putovanje iz centra Valjeva do istraživačke stanice. Kako se odmičemo od grada, iz vlažne zemlje uzdižu se nakrivljene tarabe, kuće se udaljavaju jedne od drugih, a put postaje sve uži – naizgled, sve dublje uranjamo u umrtvljenu kišnu pastoralu. Pet kilometara dalje, u selu Petnica, kada na pustom putu naglo iskrsava brdo sa belom seoskom crkvom, čini se da nestaju poslednji tragovi urbane civilizacije. Dok grane vlažne od kiše sve otvorenije udaraju u stakla, kombi se lagano uspinje u dugom, spiralnom luku oko brda i najzad stižemo do platoa na njegovom vrhu. Najednom, slika postaje dramatično drugačija. Pred nama je slika desetina mladih ljudi koji se na prostoru istraživačke stanice uzbuđeno spremaju za početak treće godišnje konferencije. U Stanici se već tri godine organizuje ovakva konferencija istraživačkih radova mladih ljudi, jedina takva u jugoistočnoj Evropi. Ovog vikenda na njoj je predstavljeno 55 radova 83 autora.

RASPRAVE u hodnicima: "Ljudi koji se bave naukom i istraživanjima uopšte, imaju dva osnovna vida razmene ideja i rezultata svog rada – publikovanje naučnih radova i učešće na konferencijama. Naravno, naučno-istraživačke konferencije za srednjoškolce retke su bilo gde u svetu", kaže dr Srđan Verbić, predsednik Organizacionog odbora konferencije, i dodaje: "Petnica je jedno od retkih mesta gde se takvim radovima niko ne iščuđava." Tokom sesija na kojima učesnici predstavljaju svoje radove vlada ozbiljna, pomalo svečana atmosfera. Projekti su raznovrsni. Karlos Pardo Martin iz Španije opisuje svoj projekat u kome je istraživao Frenelovu difrakciju i uz pomoć difrakcionih rešetki i digitalne CCD kamere razvio digitalni spektroskop. Polaznik programa Fizika u Petnici, Miloš Srećković, predstavlja svoj rad "Monte Karlo simulacija laserskog hlađenja". Zajedno sa svojim mentorima, Miloš je u računarskoj simulaciji uspešno modelirao procese koji se odigravaju tokom laserskog hlađenja, što je poslednjih godina jedan od najaktuelnijih eksperimentalnih zadataka u modernoj fizici. Učesnici konferencije diskutuju sa autorima radova o detaljima njihovih istraživanja, rezultatima koje su dobili i metodama koje su tom prilikom primenili. Takve diskusije nastavljaju se i tokom pauza, po hodnicima. Pomalo nadrealan prizor stotine mladih ljudi koji, nesumnjivo sasvim normalni, ali uz neskriveno dobro raspoloženje, u grupicama razgovaraju o pojedinim istraživačkim projektima, ali i o očitim razlikama između različitih naučnih oblasti. Učesnici konferencije u međusobnim razgovorima postaju svesni koliko raznih puteva vodi ka otkrivanju naučnih činjenica. Tema o kojoj se prilično debatuje među učesnicima konferencije jeste pitanje upotrebljivosti korelacije kao statističke metode u društvenim naukama, a naročito u psihologiji. Zato pažnju privlači opsežno istraživanje polaznica programa Psihologija, Anje Simanić, Nevene Đoković, Jelene Popov i Bojane Vujović, koje su ispitivale da li postoji povezanost između samoprocena (realno ja), procena drugih, procena mišljenja drugih o nama (javno ja) i procena nas od strane drugih. U njihovom istraživanju ispitivano je 75 osoba oba pola, srednjoškolskog uzrasta, podeljenih u grupe od po četvoro, a prema dobijenim rezultatima realno ja se razlikuje od javnog ja, iako ljudi toga nisu svesni. Tokom konferencije, suočenja polaznika iz raznih naučnih oblasti dovode pre svega do uzajamnog upoznavanja sa metodologijom i predmetom istraživanja različitih naučnih disciplina. Ova vrsta razmene ideja neuporediva je sa bilo čim što bi mladim istraživačima u budućnosti moglo da donese linearno, konvencionalno obrazovanje – i to je, verovatno, najveći uspeh konferencije.

Programi: Istraživačka stanica Petnica osnovana je pre 20 godina kao samostalna, nezavisna i neprofitna organizacija, što je uspela da ostane i tokom najgorih godina. Na brojnim seminarima Petnice, koji se tokom godine organizuju u okviru programa stanice – od fizike, biologije, hemije, astronomije i elektronike do arheologije, psihologije i lingvistike – godišnje učestvuje preko 700 učenika srednjih škola, 400 saradnika profesionalnih istraživača i 120 studenata saradnika. Polaznici petničkih seminara dolaze iz približno 250 škola sa teritorije Srbije i pedesetak škola iz Crne Gore, Makedonije, BIH i Slovenije. Svi polaznici seminara u Petnici rade svoje istraživačke projekte i tom prilikom neprekidno stiču nova saznanja, ali dolaze i do zanimljivih rezultata. Na kraju godišnjeg ciklusa, polaznici mentorima predaju izveštaje o svom radu a, kao konačan rezultat, pišu i svoje prve istraživačke radove, koji potom bivaju publikovani. Najuspešniji među njima kvalifikuju se za godišnju konferenciju čime se završava godišnji obrazovni ciklus ISP-a. Međutim, pored gostiju iz inostranstva, nisu svi polaznički projekti realizovani isključivo u Stanici. Tako je rad polaznice Stanice Marine Radulaški delimično realizovan i na Institutu za fiziku u Zemunu. Njen napredni numerički algoritam za izračunavnje amplituda verovatnoće u okviru funkcionalnog formalizma kvantne mehanike testiran je na superkompjuteru Laboratorije za primenu računara u fizici. Ova vrsta edukativne saradnje profesionalnih naučnih ustanova sa mladim istraživačima nije retkost u svetu. Tako Aleksandar Simeonov iz Bugarske na konferenciji predstavlja svoj matematički rad o stolnim igrama koji je realizovao na čuvenom MIT-u, Tehnološkom institutu u Masačusetsu, SAD.

VRSTE, ZVEZDE, HAOS: Publiku na konferenciji posebno interesuje i jedan biološki projekat koji dolazi sa Kanarskih ostrva. Tamo je grupa učenika otkrila novu biološku vrstu, nazvala je Sonchus leptacaulis i prvi put je opisala. Uz ovaj rad, interesovanje izaziva i rad Gorana Rakića i Đorđa Klisića o dinamičkoj stabilnosti nastanjive zone u dvojnom sistemu Alfa Kentauri AB, koji numeričkom simulacijom ispituje mogućnost postojanja planeta sličnih Zemlji u ovim zvezdanim sistemima. Na konferenciji je predstavljeno i obilje drugih raznovrsnih projekata. Svašta se moglo čuti i saznati – o leksici internet četa, o haosu koji nastaje među kapljicama vode, o tome kako se meri autoritarnost ili pak šta je eksperimentalna arheologija i kako se može napraviti veštački tumul koji će kasnije iskopati druga grupa arheologa. "Petnica ne dodeljuje nagrade, diplome ili priznanja", kaže dr Srđan Verbić dok objašnjava zašto se ne biraju najbolji radovi na konferenciji. "Svako je ovde zbog sopstvenog interesovanja. Naravno da među radovima ima boljih i lošijih. Mi, međutim, smatramo da nema ničeg pogubnijeg po motivaciju i kreativnost od nepotrebnog potenciranja takmičarskog duha." Ovakav pristup, očigledno, ne umanjuje kvalitet i raznovrsnost projekata koji su viđeni na konferenciji. O tome svedoče često izricani komentari kako bi bilo dobro da konferencija narednih godina traje duže. Posle dva kišna dana provedena u Petnici, konferencija se završava, a njeni učesnici i gosti pomalo nevoljno silaze sa petničkog brda u realan svet. Većina ima paradoksalan utisak kako dolazak u Beograd iz ovog valjevskog sela neodoljivo podseća na povratak iz Evrope u Srbiju. Na izvestan način, taj utisak je u velikoj meri ispravan jer nema nikakve sumnje da se petničko brdo proteklog vikenda nalazilo u Evropi. Šta je u međuvremenu bilo sa onim ispod brda, to je druga stvar.