Hypo Alpe-Adria banka postoji više od sto godina. U našoj zemlji je tek od kraja 2002. godine, kada je kupila Depozitno-kreditnu banku. U tom trenutku Banka je imala nasleđenu tek malu grupu klijenata. Nakon formiranja širokog dijapazona usluga, korišćenjem svog bogatog iskustva, za izuzetno kratak period, ona je znatno povećala broj svojih deponenata.

Jedan od preduslova dobrog funkcionisanja banke jeste korektno funkcionisanje njenog platnog prometa i upravo zato je razvijanje platnog prometa do maksimalnih granica naš veoma važan cilj. Tehnička strana razvijanja platnog prometa podrazumeva konstantno unapređenje tehničkog sistema u kome banka funkcioniše, kako bi se automatski olakšao rad – kako komitentima koji rade sa bankom tako i zaposlenima u samoj banci.

Jedan od vidova tehničkog unapređenja je, svakako, uvođenje elektronskog bankarstva koje u našoj banci doživljava pravu ekspanziju. Ono što u ovom sektoru poslovanja Hypo Alpe-Adria banku izdvaja od ostalih banaka, između ostalog, jeste to što u našoj banci, u timu koji se bavi primenom elektronskog bankarstva u sistemu, rade zaista iskusni ljudi. Naime, taj tim čine sve sami pioniri u ovom poslu, što izuzetno pomaže kvalitetu usluga elektronskog bankarstva.

Činjenicu da kvalitetno obavljamo svoj posao potvrđuje i podatak da imamo već 31 odsto aktivnih korisnika domaćeg platnog prometa uključenih u elektronski promet. Taj broj korisnika ostvaruje 32,5 odsto svih bezgotovinskih naloga u Banci dok ti nalozi u ukupnom bezgotovinskom prometu klijenata banke učestvuju sa čak 51 odsto.

Svakim danom Banka ima sve veći broj klijenata i svakim danom mi činimo sve više na implementaciji elektronskog bankarstva.

Od septembra ove godine u upotrebi je elektronsko bankarstvo za građane i već imamo nekoliko stotina zadovoljnih korisnika. Oni, za razliku od svojih kolega u firmama koji komuniciraju s bankom sa svojih radnih stolova, zaista mogu da imaju uvid u svoje račune i da elektronski plaćaju upravo iz "svojih fotelja".

Takođe, trenutno su u završnim fazama testiranja primene elektronskog bankarstva u plaćanjima prema inostranstvu.

Od elektronskog poslovanja imaju korist i Banka i klijenti. Ono što je očigledno – gužva na šalterima u Banci drastično je smanjena. Međutim, postoji i ono što nije očigledno, a možda je i važnije. Budući da podatke unosi sam klijent ili ih kreira neko njegovo aplikativno rešenje, ne postoji mogućnost da dođe do greške u Banci u unosu podataka sa naloga (posebno njegovog iznosa). Naravno, što se klijenta tiče, korist je jasna – ušteda i vremena i novca, kao i povećan komfor u radu s Bankom.

Naša banka ima apsolutnu kontrolu nad svim podacima u sistemu elektronskog bankarstva, tako da su privatnost, bezbednost i neporecivost podataka koji se unose u sistem garantovani.

Za krajnje korisnike ovog sistema i klijente naše banke interesantno je i to da mogu da obavljaju platni promet, upućuju različite naloge, prate dnevne promene na svojim računima i uz pomoć novih kanala komunikacije. U biranju načina komuniciranja s korisnicima preko mobilnih telefona, naša banka je za sada odabrala SMS kanal, budući da WAP i GPRS još nemaju dovoljno korisnika.

Preko automatskih ili poruka poslatih na zahtev, i fizička i pravna lica koja posluju s našom bankom mogu da, putem SMS-a, dobiju sve informacije o svojim finansijskim transakcijama i stanju na svojim računima. Automatske poruke se generišu (prema želji korisnika) u trenucima većih promena na računu ili većih pristiglih transakcija.

U okviru elektronskog bankarsta omogućena je i razmena proizvoljnih datoteka između klijenata i same Banke. Te datoteke su, takođe, elektronski potpisane (pouzdane, bezbedne i neporecive) i mogu se koristiti za razne namene – slanje spiskova za plate, zahteva za razne bankarske usluge, slanje bančinih izveštaja klijentima i tome slično.

Ovakav način poslovanja ne oduzima mnogo vremena i, što je najbitnije, sve usluge su znatno jeftinije nego usluge u običnom bankarstvu. Pojedine transakcije koje korisnici obavljaju E-bankingom imaju čak pet puta nižu tarifu od one koja važi kada se nalog donese na šalter.