Vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović poginuli su u utorak ujutro 5. oktobra u vreme obavljanja stražarske službe na Topčideru u kasarni Gardijske brigade, saopštila je informativna služba Generalštaba Vojske SCG. U saopštenju se ne navodi kako se nesreća dogodila. Gardisti su pronađeni sa prostrelnim ranama od vatrenog oružja u vojno ograđenom prostoru koji se nalazi iznad crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Ulici Teodora Drajzera.

Prve pretpostavke bile su da je pucano iz obe automatske puške koje su dužili stradali vojnici. Iz jedne je ispaljeno 14, a iz druge šest metaka. Nije isključena ni mogućnost da je neko treći pucao na dvojicu vojnika.

Tri dana od nesrećnog događaja kapetan Vuk Tufegdžić, istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, novinarima je pročitao saopštenje u kome je zaključak da je smrt vojnika nastupila "kao posledica ranjavanja iz vatrenog oružja koje su dužili, a da nema učešća trećeg lica".

Oba vojnika su pucala, pokazuju tragovi baruta nađeni na rukama i Jakovljevića i Milovanovića. Utvrđeno je da su meci, pronađeni u njihovim telima ispaljeni iz puške kojom je bio zadužen Milovanović. Saopšteno je i to da je više projektila ispaljeno iz puške koju je dužio Jakovljević.

Milovanović je zadobio dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu, s pravcem kretanja od spreda prema nazad, sleva nadesno i nadole, a Jakovljević dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu s pravcem kretanja od spreda prema nazad i dole. Zrno pronađeno u Milovanovićevom telu ispaljeno je iz "apsolutnog prislona", što bi značilo da je Milovanović prislonio cev svoje puške na sebe. Ostaje, međutim, nejasno iz čije puške su ispaljeni hici koji su Milovanoviću naneli prostrelne rane.

Kapetan Tufegdžić nije mogao da odgovori na pitanje novinara o motivima pucnjave vojnika, objašnjavajući da će se to utvrditi tokom istrage. Nije isključio ni mogućnost da se motivi nikada ne saznaju.

I dok su zvaničnici bili krajnje uzdržani i smrt dvojice gardista za njih bila enigma, nezvanično se moglo čuti više verzija. Novine su počele da razrešavaju misteriju i tvrdile da je na gardiste neko pucao izdaleka, "otkrivši prisustvo trećeg lica": napadača, teroriste, provokatora Ratka Mladića.

Ključ rešenja misteriozne smrti gardista najverovatnije se krije u nameni objekta na Topčideru, ustvrdili su novinari "Balkana". Prema njihovoj verziji tragedije, jedan ili više tragača imali su zadatak da provere da li vojska krije neke od ljudi s haških poternica. Prema tom listu, "navodno je postojala dojava da je ovaj objekat najpogodniji za skrivanje begunaca. Jakovljević i Milovanović uhvatili su ih na delu, ali je, po toj spekulaciji, misteriozni tragač (ili osoba koja mu je čuvala stražu?) bio brži".

Florans Artman, portparol haške tužiteljke Karle del Ponte, na pitanje da li je informacija da se Mladić krio na lokaciji u podzemnom vojnom gradu na Topčideru prosleđena iz Haga odgovorila je: "O adresama na kojima se skrivao Mladić govorićemo nakon njegovog hapšenja… Ali, nije isključeno da se Mladić skrivao baš u tom delu Beograda."

Sumnje u zvaničnu verziju pojačala je izjava Petra Milovanovića, oca ubijenog vojnika Dražena, koji je za "Kurir" rekao da je njegov sin ubijen jer je video neku veliku tajnu. "Zato su morali da poginu i da tu tajnu ponesu u grob. Sve ostalo što su nam pričali samo je bacanje prašine u oči. Teže mi je što su mi sina proglasili ubicom i samoubicom nego što sam ga izgubio."

Milovanović kaže da još nije dobio obdukcioni nalaz i dodaje da njegov sin nije imao rane po telu. Kad je otišao na VMA da vidi mrtvog sina, "spustili su čaršav do grudi. Čim sam ugledao sina, pao sam preko njega. Nije mi tada padalo na pamet da pogledam gde su mu rane od metaka, ali moj brat od tetke bio je prisebniji, pa je svukao čaršav i video da nijedne rane na Draženovim grudima nema."

Ministar odbrane Prvoslav Davinić je desetak dana posle tragedije (13. oktobar) rekao da je na zahtev predsednika Svetozara Marovića zakazao konferenciju za novinare na kojoj je saopštio da je po zahtevu predsednika SCG formirana nezavisna istražna komisija "s ciljem da se javnosti i porodicama poginulih rasvetle svi detalji ove velike tragedije".

Ministar Davinić je tada potvrdio da je objekat koji su ubijeni obezbeđivali tih dana bio kontrolisan, ali je odbacio mogućnost da se u njemu kriju haški begunci. "Inspekcijski organi bili su tu sedam dana pre toga, a tada je pregledano još 25 objekata Vojske širom SCG, ali obilazak inspektora bio je deo uobičajene procedure. Utvrđeno je da u njemu nisu haški optuženici." Davinić je precizirao da su vojnici obezbeđivali kuću na Dedinju koja je u blizini rezidencije bivšeg predsednika SFRJ. To je, prema njegovim rečima, "hladna i mračna kuća koju održavaju domaćica i spremačice" a, zbog položaja, ima poseban karakter.

Davinić je istakao da se ne zna po koliko je metaka iz koje puške ispaljeno. Njegov zaključak je: "Najveća je misterija ne samo kako, već i zašto je došlo do ovog tragičnog događaja."

Advokat Božo Prelević, koji će rukovoditi stručnim radom komisije, rekao je da su njegovi uslovi bili da se u rad komisije uključe predstavnici porodica, kao i da učestvuju nezavisni stručnjaci. "Nemamo nikakav interes da skrivamo istinu. Na čelo ove komisije došao sam kao kredibilan čovek i kao takav ću otići onog časa kada budem primetio da bilo ko ometa istragu. Onima koji su me zvali rekao sam da se varaju ako misle da ću pomoći da se bilo šta sakrije", naglašava Prelević.