Sticajem okolnosti dve nedelje odmora proveo sam bez slova, slike i zvuka. Naime, tamo gde sam bio nije bilo kioska da me mame, televizora i radio-aparata, a ljudi oko mene bili su skloniji temama poput večite tužbalice da riba ne grize nego analizama Tadićevog pisma Bušu. Elem, na čamcu sam zaradio išijas i bol u krstima, ali sam se nekako i pročistio pa mi je bilo pomalo smešno kad vidim s koliko strasti ljudi raspravljaju o temama o kojima pojma nemam. Dva dana po povratku u civilizaciju uhvatio sam sebe da već imam mišljenje o svemu i da s razumevanjem pratim vesti. Iduće godine produžiću odmor.