Ljudi i vreme

Izjava nedelje

„Može se reći da sam političar iz nužde.“

Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova, govoreći za bugarski "Novinar" o sebi kao novinaru, piscu, političaru i državniku ("Danas")

Vesna Filipović,

sekretar Socijalističke partije Srbije u Sremskoj Mitrovici, o incidentu sa Vasom Damnjanovićem, predsednikom Opštinskog odbora te stranke, koji se desio prilikom utvrđivanja rezultata lokalnih izbora:

"Najpre je počeo da se dere i histeriše, a potom i baca telefon posle jednog razgovora. Obrušio se na mene. Ostala sam kao skamenjena kada mi je zavrnuo ruku i šakama poleteo prema vratu i glavi. Srećom, priskočili su aktivisti u pomoć i razjarenog predsednika otrgli od mene."

Vasa Damnjanović, o istom događaju:

"Možda sam u jednom momentu i povisio ton na sekretaricu, ali je fizički nisam napao."

("Večernje novosti")

Đorđe Milutinović,

iz Koncertne agencije Sava centra, o klasičnoj muzici i kako je prihvatamo:

"Mnogo ljudi gleda Klasik FM, kanal kablovske televizije, koji je pun dobro urađenih spotova u kojima možete da vidite lepe žene i čujete odlične interpretacije klasičnih muzičkih dela. Setite se samo kakav je uspeh postigao "Dragstor ozbiljne muzike" Radio Beograda. Ipak, pogledajte regularne koncerte klasične muzike koji su gotovo bez posetilaca, i to čak kad nastupaju vrhunski muzičari. Dešava se da dođete na Kolarac i od 400 ljudi poznajete 350, kao da ste došli na slavu, i dobijete upalu mišića rukujući se sa svima."

("Glas javnosti")

Andrej Nikolaides,

novinar nedeljnika "Monitor" i autor teksta "Đavolov šegrt", na raspravi u Osnovnom sudu u Podgorici po privatnoj tužbi koju je režiser Emir Kusturica protiv njega podneo, tvrdio je da se Kusturica lažno predstavlja kao antiglobalista, a to nije, jer puši kubanske cigare – simbol krupnog kapitala, dve kapi njegovog afteršejva koštaju koliko i plata kubanskog dečaka koji te cigare pravi. Na pitanje sudije na čemu se temelje njegove tvrdnje odgovorio je:

"Antiglobalista može biti samo neko ko nije bogat i ko ne koristi luksuzne stvari. To znam, jer mi je to rekao moj brat, koji živi u Zagrebu i koji je antiglobalista."

("Večernje novosti")

Petar Pauča,

fudbaler, koji je "umesto sa italijanskim Napolijem potpisao jednogodišnji ugovor sa Borcem iz Čačka zbog Velje Ilića":

"Najveće priznanje od Velje Ilića dobio sam kada je pre nekoliko večeri, pred 40.000 Čačana okupljenih na gradskom trgu, rekao da je u Čačak doveo najboljeg fudbalera SCG! Mislim da je istorijska ličnost za srpski narod. Svojim očima sam se uverio koliko je zaslužan za obnavljanje infrastrukture i puteva. Zato sam se učlanio u njegovu Novu Srbiju i siguran sam da ću golovima pomoći FK Borcu da ne ispadne iz lige."

("Večernje novosti")

Boško Jakovljević,

voditelj emisije "Siti" na TV Pinku, o poslovima i željama:

"Pre nego što sam počeo da radim na televiziji, bio sam zaposlen u jednoj kompjuterskoj firmi. Radio sam od osam ujutru do tri popodne, u kolektivu sa 20 normalnih ljudi. Savršeno smo komunicirali i uopšte mi nije bio problem što imam radno vreme. Pitanje je samo koliko čovek hoće da se prilagodi. Ipak, najviše bih voleo kada bih mogao da se vratim u period detinjstva. Bio sam bezbrižan, drugi su se brinuli o meni, kupovali mi igračke, oblačili me, hranili, a moja jedina briga bila je da se što bolje provedem i naigram tokom dana."

("Večernje novosti")

Olja Karleuša,

pevačica, priča kako se izbrukala:

"Bilo je to ispred mog stana. Glumila sam ribu, namontirala se do bola i uletela pravo u šaht. Pala sam nasred ulice, onako u miniću, i još raskrvarila nogu. Da stvar bude gora, iza mene se nalazio semafor i ljudi koji su u kolima čekali na zeleno svetlo uživali su u spektaklu. Ustala sam četvoronoške, a kako sam bila u mini suknji, sve se videlo kao na dlanu. U jednom trenutku sam primetila da se jedan vozač smeje, pa sam i ja prasnula u smeh. Ustala sam, sredila šta sam imala i nastavila dalje."

("Večernje novosti")

Dragan Džajić,

predsednik Crvene zvezde, održao je monolog u jednom dahu o Slavoljubu Muslinu, treneru Metalurga iz Donjecka:

"Za 42 godine, koliko sam u Crvenoj zvezdi, nikada veći smrad od čoveka i trenera nije prekoračio prag našeg kluba kao đubre – Slavoljub Muslin! Takav prevarant, neradnik i neprijatelj sporta nije viđen na ovim prostorima. Način na koji pravda odlazak iz Crvene zvezde nije svojstven ni najnemoralnijim ljudima. Jedino bih voleo da me tuži, pa da sve svoje reči ponovim i na sudu! Ne ulazeći u to ko su njegovi mentori i sufleri, koji su bliski klubu, a u sprezi s njim, hoću i da ovo navedem: on mora da ljubi pete svim članovima kluba, sebe izuzimam, koje pljuje na tako ružan i prizeman način. Takvim lažima i prevarama, kojima pokušava da obmanjuje javnost, može da se služi samo đubre od čoveka. Perfidni pokušaji, kojima pokušava da organizuje mase, samo govore o malignom stavu prema našoj sportskoj javnosti. On sada deli savete iz ‘velikog kluba’, pošto ne može da radi u ‘malim’, a ispao je iz Kupa Ukrajine, u Kupu UEFA primio je tri gola na svom terenu… Videćemo da li će u Donjecku i leto sačekati. Uostalom, da li se, osim u Crvenoj zvezdi, zadržao u nekom klubu duže vreme. Koliko voli Crvenu zvezdu pokazao je i na način na koji je otišao, a na ovaj način se očigledno brani, jer mu se opasno drma klupa u Metalurgu. Slavoljube Muslinu, sram te bilo, ja dobro znam kakav si šljam. Zahvaljujući Zvezdi, i isključivo njoj, napravio si ime, ispoštovali smo sve što si zamislio, čak i onda kada si ucenjivao, za šta, takođe, postoje dokazi. Javnost, koju pokušavaš da obmanjuješ, ne zna kakvi su tvoji treninzi od 60 minuta. Kaži, da li si ijednu noć proveo sa igračima u karantinu. Voleo bih da novinari pitaju Nemanju Vidića da li sam ja želeo da napusti Marakanu ili je Slavoljub Muslin tražio da on ode iz kluba. Ovo je, zasada, od mene. Spreman sam i da nastavim priču o čoveku čije ime više ne želim ni da prozborim!"

("Večernje novosti")

Jasna Šekarić,

dobitnica srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Atini, o podršci naše "kulturne reprezentacije" tokom takmičenja:

"Nisam osetila njihovu podršku jer je streljaštvo bilo na programu na početku letnjih Olimpijskih igara. Možda nisu znali gde i kada se održava takmičenje u streljaštvu."

("Svet")

Snežana Dakić,

novinarka, u intervjuu posvećenom njenom novom dečku, nakon što je rekla da je "za sve što je postigla u životu morala dobro da se pomuči", odgovara na pitanje: "Zar ti nije Aleksandar Tijanić pomogao da brže i lakše uspeš u svom poslu?":

"Da bih postala Tijanićeva miljenica, morala sam to zaslužiti svojim profesionalnim kvalitetima, a ne samo lepotom. Njegova ljubav je kao ljubav oca koju neprestano moraš da zaslužuješ, mada me uvek opsuje kada mu kažem da ga doživljavam kao tatu."

("Svet")

Miroslav Gajić,

menadžer, o dešavanju u restoranu Trskara u selu Komanice u kome su akteri bile voditeljke nove emisije produkcijske kuće Imoušn, Ana Mihajlovski i Marina Trifunović:

"Sele su za moj sto i naručile tekilu. Koliko je konobaru trebalo da se vrati do šanka, one su već popile piće i tako dvanaest puta, da bi zatim prešle na skopsko pivo. Posle petog piva počeo je šou. Ana je prvo nešto šaputala Marini na uvo, zatim je počela da je ljubi, pa kad ih je uhvatilo… Skočile su jedna na drugu, pa na sto, pa na stolice. Ana je podrobno pregledala Marinine krajnike, a onda su, onako pijane, pale sa stolice na mene. Dvesta pedeset ljudi je u čudu gledalo šta se dešava, a pevačica Jelena zaboravila je tekst. Pokušao sam da ih razdvojim, ali bile su kao pit bul terijeri. Razdvojili smo ih nekako i u tom trenutku stigoše njihovi organizatori, dvojica mladića, Neša i Goran. One im sedoše u krilo, željne muškog društva, jer su ovde provele same petnaestak dana. Ponovo su navalile jedna na drugu, sat i po smo pokušavali da ih razdvojimo i sprečimo bruku, međutim, videli smo da od tog posla nema ništa pa smo ih pustili. One su se grlile, mazile i ljubile dok nisu pale u nesvest."

("Svet")

"Ekskluziv ",

započinje "super ekskluzivni poslednji devojački" intervju sa pevačicom Jelenom Karleušom detaljnom ispovešću autorke:

"Tog dana na redakcijskom stolu čekao me je moj novi radni zadatak – ili bolje rečeno mission impossible! Nisam bila ni malo impresionirana zadatkom jer sam bila ubeđena da je nemoguće ostvariti ga. Pa zamislite samo ko bi još uspeo da od Jelene Karleuše, koja već mesecima ćuti, u ovom trenutku dobije ekskluzivni intervju! Pa, ostalo je samo nekoliko dana do njenog istorijskog venčanja! Panika me hvata! Unapred obeshrabrena skupljam snagu i kontaktiram njenu PR službu."

Nakon što je zakazala intervju za sutradan u deset sati, neimenovana novinarka tera sebe da legne ranije, pod utiskom novog iznenađenja – intervju radi u stanu pevačice i njenog budućeg supruga. Nastavlja:

"Jutro… Još svanjava, u taksiju dodajem još neka pitanjca… Stižemo na željenu adresu. Novi blok zgrada, svetle fasade… Blistavi prozori, kamere i obezbeđenje… Ma da, nisam ni sumnjala… Sprat četvrti, stan 10. Zvonim… Jelena otvara vrata. I još jedna predrasuda pala je u vodu… Bez trunke šminke, a prelepa! Obična bela majica, iscepane farmerke, bosa… Ljubazna i nasmejana, kaže da nemamo puno vremena i da bi bilo bolje da odmah počnemo…"

("Ekskluziv")

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu