Jedan od najboljih pokazatelja napretka društva, socijalna zaštita, u Srbiji je oduvek bila na staklenim nogama. Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici preduhitrio je reforme socijalne zaštite koje su prema mišljenju stručnjaka obično i najdramatičniji deo tranzicije, pa je samostalno ali uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović", nevladine organizacije "Psihokod" i finansija vlade Norveške, početkom godine pokrenuo projekat pod nazivom "Kompas – programi osamostaljivanja". U njega su uključeni mladi iz centra u Zvečanskoj starosti od dvanaest godina do izlaska iz doma, njih 175, a cilj je da se bolje pripreme za samostalan život.

Iako se stiglo do polovine, direktor centra u Zvečanskoj Zoran Milačić kaže za "Vreme" da je optimista: "Nadamo se da će ‘Kompas’ biti nastavljen, ali ako ga Fonda za socijalne inovacije pri Ministarstvu ne bude podržao, pošto smatramo da je kvalitetan, pokušaćemo sami da ga nastavimo, bilo preko donatora ili uz naše napore. Postoji Odbor mladih koji procenjuje naše aktivnosti u okviru ‘Kompasa’ i njihov stav je da je ovo nešto izuzetno." S obzirom na to da je u pitanju proces, direktor smatra da će se tek po isteku prve godine videti njegovi efekti. Cilj nije momentalna korist štićenika uključenih u program, već da za neko vreme svi osete korist od "Kompasa", da on preraste u standard u svim domovima za decu bez roditeljskog staranja u Srbiji.

PASIVNOST I OČEKIVANjA: S obzirom na to da adolescenti već u uzrastu od dvanaest godina počinju da razmišljaju o izlasku iz Centra, ovaj projekat bi trebalo da im pomogne da se brže osamostaljuju i bolje pripremaju za taj trenutak. Milačić kaže da i pored svega što Centar pruža, kolektivni smeštaj ipak nije dovoljno stimulativan u odnosu na porodični, hraniteljski ili samostalni. Mladi od osamnaest ili više godina ne znaju sve što će im biti potrebno za samostalan život, a s obzirom na to da su deca bez roditeljskog staranja, stručnjaci kažu da imaju potrebu da im se to lišavanje nadomesti posebnom pažnjom koja ih je dovela u pasivnu poziciju. Zato su iz doma izlazili relativno nespremni.

Od prvobitnih sedam individualnih potprojekata "Kompasa" Ministarstvo je odabralo četiri, s obzirom na to da su neki od ponuđenih dosta koštali. "Beneficirano stanovanje" namenjeno je osobama pred otpustom i otpuštenima iz Centra koji nemaju nikoga od bliže niti šire porodice. Zaposleni su, ali zaradom ne uspevaju da iznajme prostor u kojem će živeti: "’Zvečanska’ je zato ponudila kapacitete koje ima u okviru ustanove. Tu su naši podstanari za vrlo malu sumu, samostalno žive i hrane se. U proteklih sedam meseci u kontinuitetu živi između sedam i deset mladih koji će tu ostati između šest meseci i jedne godine." Milačić napominje kako ne žele da kroz beneficirano stanovanje "uljuljkaju" korisnike da će tu trajno ostati, već da im pruže priliku da za to vreme pronađu kvalitetniji posao i prostor za stanovanje. "Mali porodični dom", prema njegovom mišljenju, biće perspektiva za dalji rad ustanova ovog tipa. Smešten je u kući površine šezdesetak kvadratnih metara sa 20 ari placa u Zaklopači kod Grocke. Tu će boraviti petoro adolescenata koji su pred izlaskom iz ustanove. "Opredelili smo se za one koji su normalnih intelektualnih potencijala ali lošeg uspeha u školi, koji su više manuelni tipovi. U neposrednoj blizini nalazi se Politehnička škola, okrenuta zanatima, u kojoj mogu nešto dodatno da nauče. Mogu da se bave raznim aktivnostima: postoji bašta, vinograd, mogu da gaje životinje, u kući je opremljena stolarska radionica. Povremeno će ih posećivati naši stručnjaci koji neće u klasičnom smislu biti vaspitači, već lični savetnici koji će u svakom trenutku moći da im objasne sve što ih interesuje", kaže Milačić.

PETI ELEMENT: "Klub osamostaljenih korisnika" u Zvečanskoj funkcioniše već četiri meseca. U njemu se sastaju mladi pred izlaskom iz doma, ali i otpušteni štićenici koji se ne snalaze. Oni koji više nisu u domu iznose svoje probleme i iskustva kako bi pomogli mlađima da se bolje pripreme za izlazak. S druge strane, oni koji nemaju rođake ili porodicu, a zvanično više ni vezu sa centrom u Zvečanskoj olakšavaju sebi prelazni period kada se čini da su prepušteni sami sebi. U klubu se za sada sastaje dvadesetak devojaka i momaka. Nazvali su ga Peti element. Ima svoj grb i pravila rada koje su sami odredili. "Biraju razne seminare i ličnosti koje bi voleli da upoznaju. Cure su poželele da više znaju o ginekološkim problemima, pa smo doveli ginekologa, želeli su da upoznaju sportistu koji će im objasnti kako se ulazi u svet sporta, koje obaveze to nosi, kako živi poznati sportista i slično. Dolazili su glumci, operski pevači – i Ceca Ražnatović je bila naš gost, jer su hteli da je upoznaju. Pored toga i voditelji ih usmeravaju da biraju goste čija znanja mogu da im koriste", kaže Milačić.

"Škola osamostaljivanja" je prostor gde mladi štićenici uče nove tehnike socijalnih i praktičnih društvenih veština. U okviru programa oni aktivno participiraju, biraju lične savetnike (matične vaspitače su pre "Kompasa" dobijali odlukom odraslih), a veštine uče kroz radionice koje vode posebno edukovani stručnjaci. To su: umeće odrastanja, nenasilna komunikacija, emocionalnost i sve ostalo što je deci – a napuštenoj posebno – potrebno za život.