Kada ćemo živeti bolje – pitanje koje smo postavili za naslov ovog razgovora sa srpskim ministrima jedno je od najbolnijih, ali i najaktuelnijih pitanja koje muči većinu ljudi u Srbiji, a to je pokazala i upravo protekla kampanja za predsedničke izbore u Srbiji. To pitanje čini posebno bolnim okolnost da je većina građana Srbije sada već dobro razumela da ni radikalan politički zaokret nabolje, poput onog koji se dogodio 5. oktobra 2000. godine, ne može sam po sebi da obezbedi i brz ekonomski oporavak – dok je obrnuto moguće. Jednostavno, privreda jedne zemlje, a s njom i standard njenih građana, mogu se upropastiti relativno brzo – setimo se samo početka devedesetih godina proteklog veka – ali revitalizacija te privrede i poboljšanje standarda stanovništva jesu procesi koji očigledno ne mogu da se izvedu u kratkom roku, pogotovo u Srbiji, koja mora istovremeno da izvede duboke reforme. To mišljenje izgleda dele i ministri Vlade Srbije, što će uočiti i čitalac stenograma naše tribine u Valjevu, koji objavljujemo uz nužna skraćenja.

Pošto je u našoj javnosti sada rašireno uverenje da se Srbija mora vratiti poljoprivredi, razgovor smo počeli pitanjem ministarki Ivani Dulić-Marković: da li poljoprivreda doista nudi najbrži oporavak standarda većini ljudi u Srbiji i da li u toj staroj privrednoj oblasti doista imamo komparativne prednosti?