Koeficijent

Posle izazvane afere zarazom tri osobe HIV virusom pri transfuziji, ministar zdravlja Tomica Milosavljević 18. juna ponovo nije podneo ostavku koju je ovoga puta tražio Republički sindikat zdravstva i socijalne zaštite. Povod ovom zahtevu je Uredba o izmeni koeficijenta samo određenim grupama zdravstvenih radnika koju je vlada usvojila na predlog ministra zdravlja i ministra finansija Mlađana Dinkića, a bez učešća i pristanka sindikata. U sindikatu tvrde da je vladinom uredbom izostavljeno povećanje koeficijenta najsiromašnijoj kategoriji: spremačicama, vozačima, majstorima i radnicima u kuhinji i perionici. Dr Branislava Plančak, predsednica ovog sindikata, rekla je da uz to plate nisu povećane ni onoliko koliko su tvrdili pomenuti ministri: medicinske sestre su dobile platu veću za sedam odsto (umesto obećanih 13), a lekari trinaest od obećanih 20 odsto povećanja. Zadržavanjem istih plata nemedicinskim radnicima ministar nagoveštava otkaze za petinu zaposlenih, tvrdi predsednica Republičkog sindikata. Samo dan nakon pobune sindikata, Ministarstvo zdravlja oglasilo se saopštenjem da je ovog meseca planirano povećanje plata svima koji su zaposleni u zdravstvu, i pozdravilo rad svih sindikata koji se zalažu za prava radnika.

Pomoć

U okviru projekta "Programi namenjeni lokalnoj zajednici" koji sprovodi globalno, Majkrosoft je u saradnji s nevladinom organizacijom Deca sveta u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu otvorio Centar za IT obuku dece sa posebnim potrebama. To je prvi centar ove vrste kod nas i predstavlja znatno poboljšanje uslova učenja za štićenike ove bolnice.

Projekat je zamišljen tako da promoviše pravo na obrazovanje fizički hendikepirane dece i ujedno doprinese poboljšanju njihovih sposobnosti komunikacije. Korisnici projekta su deca i mladi, kao i jedan broj odraslih, koji su radi rehabilitacije smešteni u Specijalnu bolnicu za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu.

Edukaciju u oblasti IT-a sprovode sertifikovani predavači CET-a, tako da korisnici na kraju dvomesečnog kursa dobijaju diplome koje ih kvalifikuju za rad na kompjuteru. U toku je treći ciklus obuke, koji obuhvata 18 polaznika, a u prethodna dva ciklusa 42 deteta stekla su na ovaj način osnovna znanja iz oblasti novih tehnologija. Ovo je početak sličnih akcija Majkrosofta.

Otpis

Zamenik ministra za ekonomske veze sa inostranstvom Vlatko Sekulović obavestio je zainteresovanu javnost da je postignuta načelna saglasnost o tome da deo ukupnog dugovanja Zastave Fijatu, oko 35 miliona evra, bude reprogramiran, a drugi deo plaćen, najverovatnije novcem od privatizacije pratećih firmi. Sekulović je rekao i da su predstavnici Fijata u dosadašnjim pregovorima pristali na otpis 50 odsto duga, dok je Zastava tražila 66 odsto. Inače, dugovi kragujevačke Zastave italijanskom Fijatu, po čijoj se tehnologiji u Kragujevcu i sada proizvode automobili, mogu se podeliti na dva dela: prvi deo predstavlja ranije zajedničko ulaganje Fijata u Fabriku automobila i prateću proizvodnju. Na zahtev najveće italijanske automobilske korporacije to ulaganje je kasnije pretvoreno u kredit. Drugi deo duga predstavlja negativan saldo Zastave na takozvanom konto-korentnom računu, zatečenom u momentu uvođenja sankcija. Tokom 1997. godine, posle beskonačnih pregovora, visina duga je po svim osnovama usaglašena i tada je sačinjen ugovor o reprogramiranju. Prema njemu, prva rata duga dospela je 2002. godine, a u ukupan iznos uključena su i dugovanja DMB-a. Obaveze prema Fijatu raspoređene su proporcionalno na sva preduzeća bivše Grupe Zastava i to po principu solidarne odgovornosti. Prema nezvaničnim informacijama iz poslovodnog vrha Grupe Zastava vozila, ukupan dug Fijatu iznosi oko 80 miliona maraka, dok u Samostalnom sindikatu Fabrike automobila tvrde da on iznosi svega 35 miliona dolara. U poslovodstvu Zastave kažu da je ovaj otpis duga u svakom slučaju dobrodošao, ali da to ne rešava probleme ove fabrike za koju se tvrdi da proizvodi automobile. Po njima je najveći problem to što je u ovoj godini uvezeno čak 75.000 polovnih "zapadnih krševa". S druge strane, najveća fabrika automobila na Balkanu prošle godine nije uspela da proizvede ni skromno zacrtanih 20.000 vozila.

Zaposlenje

Nakon rigoroznih psihofizičkih i radnih testova i kontrola, šezdesetak mesara iz Srbije mlađih od 50 godina otići će u Nemačku na pet godina, gde će nastaviti sa radom. Dvadesetak najiskusnijih mesara iz Karneksa krajem jula će otputovati u industrijsku klanicu Dufen u blizini Hanovera. Prema ugovoru njihova plata će biti 6,6 evra na sat a radno vreme deset i po sati dnevno, kako bi nadoknadili duži godišnji odmor. Ukoliko mogu da postignu, radiće svakim danom, devet meseci u godini, uz besplatan smeštaj u hotelu i dva obroka dnevno u vrednosti od dva do dva i po evra. Doprinosi za invalidsko, penziono i zdravstveno osiguranje biće uplaćivani u Srbiji posredstvom iste agencije koja je omogućila "transfer". Za razliku od situacije u Vrbasu, gde se radnici "odlivaju", u mojkovačkom preduzeću "Gradac" problem je suprotne prirode. Naime, ovo preduzeće već duže vreme ima otvoren oglas za prijem pet higijeničara za održavanje čistoće u gradu za platu od 175 evra, ali se na njega niko ne javlja. U isto vreme u Mojkovcu 145 nekvalifikovanih radnika čeka posao. Direktor "Gradca" Miomir Sošić kaže da se povodom svakog oglasa u dnevnim novinama jave dva do tri nekvalifikovana radnika iz Mojkovca, ali pošto saznaju da im je posao pražnjenje kontejnera i čišćenje ulica, dogovorenog dana niti se pojave niti jave u "Gradac". Neko vreme na tim poslovima bili su angažovani "komunalci" iz Bijelog Polja, ali su i oni odustali pa je trenutno privremeno zaposleno nekoliko radnika iz Kolašina, kojima je svakodnevno obezbeđen prevoz na relaciji Mojkovac–Kolašin.

Biznis

Pošto je uvideo "da više nema hleba u kancelariji", Nemanja Simović, ekonomski tehničar sa dve decenije staža u građevinskom preduzeću "Kablar" u Kraljevu kao referent komercijalne službe, pre dve godine odlučio je da postane čobanin. Krajem devedesetih godina, pošto je uvideo da "Kablar" propada, otišao je na rad u Rusiju a kada se posle pet godina vratio matično preduzeće uveliko je bilo u stečaju. Odlučio je da ode na selo, na padine planine Kotlenik u blizini Kraljeva, i započne privatni biznis. Uz malu pomoć uspeo je da nabavi stado ovaca ukrštene vinterberg, pešterske i pirotske rase. Trenutno ih ima 86, a plan mu je da dogodine uveća stado na 150 ovaca. Simović kaže da jedno jagnje košta između 220 i 250 evra a da država za svako daje subvenciju od 700 dinara, što je po njegovom mišljenju dovoljno da pokrije troškove ishrane do prodaje. Ove godine već se ojagnjilo 31 jagnje a na jesen očekuje još 40. Pošto je proširio pašnjak, sledeći cilj mu je da napravi modernu farmu sa 300 ovaca i započne saradnju sa kolegama u Nemačkoj.

Trgovina

Zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo trgovine ljudima, uhapšeni su Živan Dimitrijević iz Žabara (55), njegova supruga Zagorka Dimitrijević (39) iz Velike Plane, Dragoljub (57) i Radovan (53) Jovanović iz Rekovca. Prvi rezultati istrage pokazuju da su Dimitrijevići u proteklih šest godina prodali svoje tri ćerke, najpre desetogodišnjakinju J.D. Dragoljubu Jovanoviću za 5000 nemačkih maraka, a godinu dana kasnije Z.D. takođe staru deset godina Miroslavu Jovanoviću, za istu sumu. Krajem prošle godine, S.D. rođenu 1996. godine Dimitrijevići su prodali Jugoslavu Jovanoviću iz Batočine za 8000 evra. Okružni sud u Jagodini je nakon saslušanja Dimitrijevićima i Radovanu Jovanoviću odredio pritvor u trajanju od 30 dana, dok je Dragoljub Jovanović pušten na slobodu. Jagodinska policija će u nastavku istrage pokušati da utvrdi identitet ostalih osoba koje su umešane u trgovinu devojčicama.