Sa prigodnim zakašnjenjem u odnosu na razvijeni svet i kod nas su najzad stigli – metroseksualci. Dobro, nisu baš stvarno stigli, pre bi se moglo reći da su oduvek bili ovde samo ih nismo primećivali. Dobro, primećivali smo ih samo ih nismo oslovljavali. Dobro, de, oslovljavali smo ih, samo malo drugačije. Muškarci su ih, već poslovično uplašeni da će biti zaskočeni straga, a ne verujući da bi pravi muškarac dobrovoljno i bez razloga poželeo da se svaki čas pirka i licka, nazivali raznim imenima od kojih je seka-persa još i najnežnije. Žene su takođe imale neke familijarne nazive za takve muškarce, ali nevezane za seksualnu opredeljenost, jer, znaju žene da su oni orijentisani na žene, samo im zameraju što su još više orijentisani na sebe. Imale su one mnogo takvih u životu – takvih koji brinu o sebi, ugađaju sebi, misle na sebe i troše na sebe, ali su ih zvale: svinjo jedna sebična! što je, sada znaju, bilo neuko i politički nekorektno.

Da se razumemo, metroseksualce ne rađa majka nego marketing. Kao i toliko drugih i reč "metroseksualac" stiže direktno iz marketinških službi, ovoga puta svetske kozmetičke industrije, a izmišljena je samo da bi se proširilo tržište, tj. da bi i muškarci masovno počeli da kupuju farbe za kosu, pomade, maske… Što se, izgleda i dešava, zahvaljujući pre svega medijima koji besomučno promovišu metroseksualizam. Evo, čak je i radikalski kandidat počeo da se smeje – sad kad može da koristi antirid kreme više nema strah od bora-smejalica.

Nažalost, ovolika medijska promocija metroseksualaca može da stvori i neželjene efekte. Pošten muškarac više ne može na miru ni da isecka nokte na nogama, a da mu rođena žena koja vadi iste iz tepiha (nokte, a ne noge), ne zalepi etiketu: metroseksualče jedan! Još malo pa će i ono što se u normalnim kućama nekada zvalo ritualno subotnje kupanje postati metroseksualizam. U udžbenike će ući i primeri devijacija ovog seksualizma: metrofilija – preterano seckanje dlaka iz nosa i ušiju; metrofetišizam – bolesna naklonost prema pomadama; metrofobija: strah od kozmetičarke…

Srećom, žene su pošteđene ove pošasti jer se reč metroseksualac ne odnosi na njih. Samo je muškarac koji uđe u svoje kupatilo pretrpano kozmetičkim preparatima – metroseksualac. Ako ste žena koja uđe u svoje kupatilo pretrpano kozmetičkim preparatima – vi i dalje niste ništa posebno, mislim – nemamo reč za vas. No, ako u tom kupatilu zamenite gumicu na slavini – tek onda nemamo reči, ali imamo ime: muškarača. A ako u kupatilo uđete samo da biste ga oribali – nemamo ni reči ni imena, ali možemo da izmislimo jedno – metlaseksualka? Ako, pak, vaše kupatilo uopšte nije pretrpano kozmetičkim preparatima vaše je ime verovatno Za Za Gabor jer je samo ona rekla da "ko nema bore posle četrdesete – sam je kriv".

A ako se niste našli ni u jednoj od ovih podela, ako sebe i druge vrednujete po nekim drugim kriterijumima, ako ljude delite jedino po tome ko od njih može da vam bude blizak, a ko ne… šta da vam kažem – vi ste jedan običan retroseksualac/retroseksualka (nepotrebno precrtati).