"VREME": Kako i kada je nastao projekt i šta treba uraditi da se ponovo uspostavi odnos poverenja između građana i lokalnih vlasti?

STANIČIĆ: Stalna konferencija gradova i opština, kao nacionalna asocijacija lokalnih vlasti uključena je, i sve više se uključuje, u razne projekte i mogućnosti koje se otvaraju od 2000. godine. Sa ulaskom države u punopravno članstvo Saveta Evrope, i lokalne vlasti naše zemlje ušle su u Kongres lokalnih i regionalnih vlasti. Tamo smo došli do saznanja o aktivnostima i dokumentima o kojima ranije nismo mogli da pristupimo na pravi način, ili za njih nismo znali. Jedan od njih je i Evropski kodeks ponašanja lokalnih i regionalnih izabranih predstavnika vlasti.

Uočili smo da je poverenje naših građana prema lokalnoj vlasti nedovoljno i da je potrebno podići svest o etičkim standardima za lokalne izabrane predstavnike (funkcionere i odbornike). Ali i da je neophodno da se šira javnost – mediji, građani i nevladine organizacije – upozna sa potrebom donošenja kodeksa koji bi bio lično obavezujući za one koji obavljaju funkciju, a da istovremeno to bude dokument na koji mogu da se pozovu građani i javnost koji posmatraju šta radi lokalna vlast. Početkom 2003. godine reagovali smo na otvoreni poziv Evropske Komisije i konkurisali ovim našim projektom, i početkom 2004. godine projekat je izabran i odobren za finansiranje. Strane organizacije, naši finansijeri i partneri svesne su potrebe da se ta tema pokrene radi podizanja ukupne svesti u društvu o tome kako treba da se ponašaju oni koji vrše vlast kao izabrani predstavnici. Predsedništvo Stalne konferencije gradova i opština početkom ove godine usvojilo je ovaj projekat i sada smo u fazi prilagođavanja ideja sadržanih u Evropskom kodeksu ponašanja našem srpskom modelu.

U kojoj je meri Evropski kodeks prilagođen našem srpskom modelu?

To je terminološko, ali i suštinsko prilagođavanje. Ono što sadrži Evropski kodeks su najopštije formulacije koje mogu da se primene svuda i razumljive su u svim zemljama, ali nisu prilagođene lokalnoj sredini. U Evropskom kodeksu postoji preporuka prilagođavanja lokalnim sredinama. Mi smo prihvatili i formirali Radnu grupu sastavljenu od predsednika opština – članova našeg Predsedništva i Odbora za međunarodnu saradnju. Rezultat tog angažovanja jeste ovaj prvi radni tekst koji je danas na stolu, i mislim da će rezultat današnjeg rada biti definisanje Nacrta teksta kodeksa sa kojim bismo išli na Predsedništvo.

Šta je sledeći korak po okončanju okruglog stola?

Tokom leta i jeseni planiramo širu javnu raspravu, koja ne podrazumeva samo rad sa lokalnim funkcionerima i odbornicima, nego i sa građanima, medijima. Radi operativnosti i efikasnosti, javne rasprave ćemo organizovati u okruzima (neizvodljivo je u sve 163 opštine organizovati javnu raspravu), kako bismo upoznali javnost sa onim što radimo. Veliki deo naših napora biće usmeren ka lokalnim medijima koji prate rad lokalnih samouprava. Rezultat te javne rasprave treba da bude usvajanje konačnog teksta našeg Etičkog kodeksa krajem godine na skupštini Stalne konferencija gradova i opština. Posle toga predstoji veliki posao implementacije Etičkog kodeksa.

Šta to u praksi zapravo znači?

Praktično, to znači usvajanje Etičkog kodeksa u skupštinama opština, obavezivanje (i potpisivanje) od strane odbornika, izabranih i postavljenih funkcionera, praktično svečana izjava da prihvataju norme sadržane u kodeksu. Dalja implementacija znači rad sa građanima i medijima radi lakšeg praćenja i primene Kodeksa. Smisao ovog kodeksa nije kažnjavanje, već uvođenje kodifikovanog načina ponašanja svih onih koji imaju mogućnost da upravljaju javnim poslovima i resursima. Smisao ovog kodeksa je da svi znaju na šta su se oni to obavezali, koja su njihova ograničenja i na taj način ćemo u mnogome preduprediti mnogo konflikte i neželjene situacije. Taj posao je filigranski i izuzetno nam je važna podrška pre svega medija, koji bi svoj prostor trebalo da upotrebe više u pozitivnom, nego u aferaškom smislu. Ukoliko mi uspemo u ovom poslu, svi oni koji se bave aferama imaće manje posla, što nam je takođe cilj.

Na današnjoj raspravi spominjali su se principi proverivosti i kontrole, a jedan od učesnika predložio je formiranje neke vrste nadzornog organa. Da li je samoregulacija dovoljna da bi se Kodeks poštovao?

To je nešto na čemu ćemo raditi, jer ne želimo da namećemo nekakva gotova rešenja. Moguće je da će se u javnoj raspravi pokazati da bi postojanje nadzornog organa, suda časti ili tako nekog tela moglo bi da uozbilji celu stvar. Stvar je javna, otvorena, želimo da čujemo šta javnost misli o tome, a šta građani i odbornici. Sigurni smo da većina odbornika i ljudi koji obavljaju funkcije u lokalnim samoupravama žele da se ponašaju u skladu sa Kodeksom, da već imaju usvojene etičke standarde. Nije loše kada se to stavi na papir i kada to ljudi prihvate kao pravu obavezu, i kada se otvori mogućnost svima da upozore na odstupanje od ponašanja predviđenog i standardizovanog ovim kodeksom.

Da li predstojeći septembarski lokalni izbori mogu da poremete ili uspore proces usvajanja i primenu Etičkog kodeksa?

Mi smo svesni toga da se lokalni predstavnici biraju – ovi su izabrani pre četiri godine, drugi će biti izabrani na narednim lokalnim izborima. Lokalni izbori se svuda u svetu održavaju, i to nije nešto od čega treba bežati. Mi ćemo sigurno organizovati još jedan krug javne rasprave u našim opštinama i gradovima po okončanju lokalnih izbora, sa željom da nove odbore i funkcionere upoznamo sa projektom. S obzirom na to da smo mi asocijacija gradova i opština, nama to nije problem već obaveza. Bavićemo se i edukacijom lokalnih funkcionera i odbornika vezanom za primenu zakona koji se primenjuju u lokalnim samoupravama. To je veliki korpus propisa koje nije lako savladati i ukoliko možemo ponudićemo tu vrstu pomoći opštinama. Što se tiče novoizabranih, koji prvi put dolaze na funkciju, siguran sam da će oni umeti da iskoriste mogućnosti koje se nude kroz Stalnu konferenciju gradova i opština.

Kada ćemo imati Etički kodeks za republičke funkcionere kojima je, čini se, i te kako potreban?

Na republičkom nivou donet je Zakon o sprečavanju sukoba interesa, znači postoji zakonska regulativa. Kodeks je nešto više od toga, on treba da predupredi dolazak u konflikt sa zakonom, jer cilj nije kažnjavanje funkcionera. Veća korist je da uspostavimo sistem vrednosti, da ono što postoji u Kodeksu postane uobičajeno ponašanje… Izuzetno važan deo kodeksa je javnost rada, obrazlaganje odluka, pristup informacijama i nama je ključni cilj da što veći broj funkcionera prihvati ovaj kodeks. Ako prođete kroz tekst nacrta, videćete kako je on zapravo veoma zahtevan za ljude koji hoće da se bave ovim poslom, ali to je napor ka usvajanju evropskih standarda u društvu. Svoju želju da pristupimo EU-u moramo da pokažemo i na delu, a ne samo verbalno.