Vest bi mogla da glasi i ovako: Vašington, 25. april. Mesec dana pošto su za njega glasali poslanici u Narodnoj skupštini, budžet Srbije konačno je usvojen u Međunarodnom monetarnom fondu. Prema toj konačnoj verziji, deficit budžeta neće biti 45 milijardi dinara ili 3,6 odsto bruto društvenog proizvoda, kako je pre mesec dana predložila Vlada i usvojila Skupština. Budžetska rupa u srpskim državnim finansijama biće 30 milijardi dinara ili 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda, kako je "predložio i usvojio" Međunarodni monetarni fond.

Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić javio se iz Vašingtona tog 25. aprila posle pregovora sa zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda i građanima Srbije saopštio dobru vest – "deficit budžeta Srbije smanjen je u odnosu na planiranih 3,6 odsto bruto društvenog proizvoda i iznosiće ove godine svega 2,5 odsto". Iako je smanjenje budžeta ocenio kao "prvi veliki međunarodni uspeh koji je ova vlada postigla svega mesec i po dana od formiranja" i kao "prekretnicu u ekonomskom razvoju Srbije", ministar Dinkić ostao je dužan da samo još objasni javnosti u zemlji da je budžetski deficit smanjen, a da to niti je predložila srpska Vlada niti je usvojio srpski Parlament.

PRVI KVARTAL: Jednostavno, to je uslov međunarodnih finansijskih institucija, pa poklonu ne treba gledati u zube. "Sreća naša što imamo MMF", bio je prvi komentar jednog ekonomskog eksperta koji smatra da je važnije to što je budžetski deficit skresan, nego što je to učinjeno u Vašingtonu. Istina, poslanici srpskog parlamenta tek će formalno morati, na predlog Vlade, da izglasaju rebalans budžeta jer je to uslov iz "Preliminarnog dogovora" postignutog u Vašingtonu sa Međunarodnim monetarnim fondom da u junu pusti dve tranše kredita od 146 miliona dolara za podršku platnom bilansu državne zajednice Srbija i Crna Gora. Inače, državna zajednica do sada je već povukla šest tranši od 440 miliona dolara i prema trogodišnjem aranžmanu ima pravo da do 13. maja 2005. godine povuče još 510 miliona dolara. Obećanje o rebalansu budžeta i smanjenju deficita, kao uslovu za sledeće dve tranše, domaćinima u MMF-u dala je srpska delegacija koju su činili potpredsednik Vlade Miroljub Labus, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i ministri finansija i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Mlađan Dinkić i Predrag Bubalo.

Zahvaljujući pregovorima sa MMF-om javnost u Srbiji saznala je za još jednu dobru vest koju je ministar finansija saopštio u Vašingtonu. "Za prva četiri meseca Srbija je uspela da ima potpuno uravnotežen budžet, dakle nije bilo deficita. To je urađeno pre svega zbog dobre naplate prihoda i mera intenzivne kontrole, koje sada sprovode carina i poreska uprava", izjavio je u ponedeljak 26. aprila Mlađan Dinkić.

Ovom izjavom ministar finansija pokušao je da odgovori svim kritičarima u zemlji koji su "Preliminarni dogovor" sa MMF-om ocenili kao dobru stvar, ali istovremeno izrazili skepsu u mogućnost obećanog kresanja budžeta i deficita i spremnost koalicione Vlade da to i učini. Naime, srpski ekonomisti pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom ne smatraju toliko uspešnim po Vladu Srbije kako to žele da predstave kroz lični marketing njen potpredsednik i ministar finansija. Direktor Centra za slobodna tržišta Miroslav Prokopijević izjavio je da je sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom polovičan dogovor po kome je za Srbiju najvažnije to što su predstavnici Vlade pristali na smanjenje budžetskog deficita. To je dogovor kojim nam je pokazan žuti karton posle koga se srpska strana obavezala da smanji budžetski deficit, rekao je Prokopijević.

Ekonomista Boško Mijatović ocenio je da dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom stavlja srpsku Vladu u težak položaj i da praktično znači njen poraz, a ne pobedu kako se predstavlja u javnosti. Tek kad je delegacija Vlade pristala da smanji predloženi budžetski deficit od 45 milijardi na 30 milijardi dinara Međunarodni monetarni fond je odlučio da odblokira uplatu dve tranše ranije ugovorenog stend baj aranžmana, rekao je Mijatović, upozoravajući da se budžetski deficit može ograničiti na 30 milijardi dinara samo ako se smanje predviđene subvencije u poljoprivredi i investicije u javnom sektoru.

PRVE ŽRTVE: Nema sumnje da će agrarni budžet, u koga je ministar Dinkić investirao previše obećanja, morati na drastično kresanje, ali se isto tako loše piše i kapitalnim investicajama (kojima je Vlada želela da pokrene privredu). Tako se obećanje o razvojnom budžetu s kojim je Vlada ušla u parlament istopilo pred nemilosrdnim stavom MMF-a da deficit ne može biti veći od 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Laiku se obično nameće pitanje zašto MMF tako uporno insistira da učešće deficita u BDP-u ne bude 3,6 nego 2,5 odsto? Objašnjenje nije suviše komplikovano i svodi se na stav da međunarodni bankari jasno vide da je sistem još nestabilan, da očigledno još nemaju dovoljno poverenja u novu srpsku vladu, pa tvrdim stavom pokušavaju da se dodatno obezbede jer im najavljene Vladine mere za smanjenje deficita za sada nisu dovoljna garancija. Otuda i najčešće postavljano pitanje pregovarača iz MMF-a upućeno srpskoj delegaciji: "Kako nameravate da smanjite deficit?" Zbog tog pitanja ni pojedini budžetski korisnici očigledno neće radosno dočekati povratak delegacije u Beograd. I ovde većina stručnjaka pokušava da reši dilemu "ko će biti prve žrtve"?

Ceh će morati da se plati i to treba otvoreno reći javnosti jer alternative saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom zapravo i nema, osim ako ne želimo da se država vrati u kameno doba Mirka Marjanovića i Slobodana Miloševića.

Reagujući iz Vašingtona na domaće kritike da će Vlada teško sprovesti sporazum s MMF-om, Mlađan Dinkić tvrdi da je Vlada ovim potezom zapravo rasteretila privredu. "Odgovor na tu kritiku je veoma jednostavan jer će deficit biti manji i biće mnogo lakše finansirati ga", rekao je Dinkić i zatim upozorio da kritičari zanemaruju činjenicu da je Vlada već usvojila zakone o akcizama i neke druge poreske promene koji su od usvajanja doneli u budžet sedam milijardi dinara.

Dinkićeve optimističke izjave posle svih pregovora u Vašingtonu teško se, ipak, rimuju sa upozorenjima koje je pred taj put dao guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Guverner je 21. aprila izjavio da će srpska delegacija u pregovorima sa MMF-om ukazati na dodatne izvore planirane za pokrivanje deficita u budžetu i dodao da se sredstva očekuju od povećanja akciza na naftu i cigarete i još neke proizvode koje će biti usvojene, kao i mogućnost da se preusmeri deo prihoda iz javnih preduzeća u budžet. Preusmeravanje profita javnih preduzeća kao način pokrivanja budžetskog deficita spomenuo je, bez dalje elaboracije, u ponedeljak 26. aprila i ministar privrede Dragan Maršićanin. Da li to konkretno znači da bi, na primer, republička vlada sav profit Naftne industrije Srbije potrošila na krpljenje budžetskog deficita, ostaje da se vidi ali prema najavama guvernera Jelašića i ministra Maršićanina sva je prilika da će se upravo to dogoditi.

SKUPljE I JEFTINIJE: Nije naodmet podsetiti na još jednu izjavu Radovana Jelašića datu pred odlazak na prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke u Vašington. Guverner je, naime, vrlo otvoreno srpskom ministru finansija poručio: "Sa makroekonomskog stanovništva u Narodnoj banci Srbije smatramo da je umesnije da se smanji potrošnja, a ne da se budžet izbalansira preko povećanja prihoda, jer to uvek ima inflatorne posledice." Praktično, Dinkiću se savetuje da ne traži nove načine oporezivanja i da se ne igra izazivanjem rasta cena (inflacijom), nego da smanjuje budžetske troškove i javnu potrošnju.

Nema sumnje, međutim, da će zahvaljujući sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom Srbija ove godine imati daleko više sredstava za finansiranje budžeta i pokrivanje deficita. Dinkić je u Vašingtonu otkrio da je sada odblokirana i makrofinansijska pomoć Evropske unije, što znači da bi treća tranša te pomoći od 25 miliona evra Srbiji trebalo da bude dostupna u junu. "Dogovoreno je da se do novembra za dodatnih 70 miliona evra naprave novi programi, o čemu će početi da se pregovara u maju", izjavio je Dinkić.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da bi Srbija posle postizanja dogovora sa MMF-om ove godine mogla da očekuje ukupno oko 500 miliona dolara podrške iz sveta. "Direktan efekat dobrog ishoda razgovora u Vašingtonu bio bi oko 250 miliona dolara, a dodatno do kraja 2004. godine može da se računa na još 250 miliona dolara", naveo je Jelašić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima iz beogradske centrale NBS-a.

Srpska delegacija završila je posetu Vašingtonu dogovorom i sa Svetskom bankom, što bi zemlji (prema najavama iz srpske delegacije) do kraja godine trebalo da donese 120 miliona dolara. U razgovaru sa predsednikom Svetske banke Džejmsom Volfensonom, prema rečima potpredsednika srpske Vlade Miroljuba Labusa, dogovoren je početak nove trogodišnje saradnje, iz programa Country Assistance Strategy, vrednog 550 miliona dolara koji će se koristiti, pre svega, za reformu penzionog sistema i za neke važne infrastrukturne projekte. "Završićemo dva strukturna kredita sa Svetskom bankom od po 40 miliona, a biće zaključen i nov sporazum na 40 miliona, pa do kraja godine računamo na 120 miliona dolara", rekao je Labus novinarima u Vašingtonu.

Pre "istorijskog boravka" u Vašingtonu na godišnjoj Skupštini Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ministar finansija Mlađan Dinkić proveo je dva dana (18. i 19. april) u Londonu na godišnjoj Skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), gde je lobirao za dodatnu finansijsku podršku Srbiji. Londonske aktivnosti ministra Dinkića javnost u Srbiji mogla je da rekonstruiše na osnovu njegovih čestih telefonskih izjava koje je tih dana davao agenciji Beta. Ti izveštaji korišćeni su i u ovom tekstu. Zato, idemo redom.

Ministar Dinkić razgovarao je sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Žanom Lemijerom o projektima te finansijske institucije u Srbiji i posle razgovora istakao da će EBRD i ove godine značajno pomoći srpsku privredu. Pre svega to su kofinansiranje autoputa Beograd–Novi Sad sa 70 miliona evra i projekat ulaganja u privatne srpske kompanije. Dinkić je precizirao da će, na primer, ta institucija sa 22 miliona evra pomoći Hemofarmu da izgradi fabriku u Rusiji, a među projektima EBRD-a su i unapređenje sistema kontrole vazdušnog saobraćaja za šta će biti izdvojeno 70 miliona evra. EBRD će, kako je istakao Dinkić, biti aktivna u animiranju "grinfild" investicija, a planira i da investira u dokapitalizaciju pojedinih banaka u Srbiji i obezbedi linije za podsticanje 18 privatnih preduzeća. Srpski ministar finansija rekao je da će prva investicija u kojoj će učestvovati EBRD biti izgradnja američke fabrike Bol pekidžing (istina taj projekat dogovoren je još za ministrovanja Gorana Pitića) početkom maja u Zemun Polju. Ukupna vrednost te investicije je 80 miliona dolara. Još jedan projekat u kome će učestvovati EBRD je regulisanje sistema prečišćavanja otpadnih voda u Subotici, koji bi trebalo da bude potpisan u drugom kvartalu, a vredan je devet miliona evra. EBRD je spreman da uloži i 35 miliona evra u modernizaciju kontrole letenja na beogradskm aerodromu, dodao je Dinkić.

Ministar je naveo da je sa delegacijom EBRD-a razgovarao o reformama bankarskog sektora i najavio zainteresovanost EBRD-a za dokapitalizaciju nekoliko banaka u Srbiji, pre svega za Nacionalnu štedionicu, Kulsku banku i Delta banku.

U još jednoj od brojnih telefonskih izjava agenciji Beta, Dinkić je izjavio da je interesovanje stranih investitora bilo veoma veliko, a naročito za privatizaciju banaka i to ne samo onih koje je država ponudila – Novosadsku, Kontinental i Jubanku, već i za druge, kao što su Panonska i Niška banka.

Ministar Dinkić zatim je izjavio da je sa Evropskom investicionom bankom (EIB) dogovoreno da u naredna dva meseca budu potpisani projekti vredni 190 miliona evra. (Dan kasnije ministar se ispravio tvrdeći da je Evropska investiciona banka planirala da Srbiji u ovoj godini odobri kredite u ukupnoj vrednosti od 280 miliona evra.) Već u maju, obećao je ministar finansija, biće potpisani ugovori za kreditiranje izgradnje autoputa Beograd–Novi Sad u vrednosti 110 miliona i projekte poboljšanja vodosnabevanja u Novom Sadu i Nišu. Do kraja juna biće zaključen ugovor o kreditiranju malih i srednjih preduzeća u vrednosti od 45 miliona evra, rekao je Dinkić.

Ministar Dinkić zatim je najavio da će delegacija jedne od najvećih svetskih investicionih grupacija, Siti grupa, sredinom maja u Beogradu pregovarati o učešću u privatizaciji Mobtela. "Siti grupa je generalno zainteresovana za sektor telekomunikacija u Srbiji", rekao je Dinkić.

U okviru londonske turneje ministar Dinkić najavio je da će narednog meseca biti sklopljen memorandum o razumevanju sa nordijskom investicionom bankom "Nordik investment bank". "Nordijske zemlje prvi put iskazuju veći interes za ulaganje u Srbiju, a sledećeg meseca očekujemo da ćemo sklopiti memorandum o razumevanju kako bi investicije nordijskih zemalja u Srbiju bile osigurane", precizirao je Dinkić.

ZBIR – MILIJARDA: Na kraju posete Londonu i pre polaska za Vašington, ministar Dinkić ocenio je da je godišnja Skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, koja će biti održana u maju iduće godine u Beogradu, velika šansa za Srbiju i njen glavni grad. "Na organizaciji tog skupa mora početi odmah da se radi. Takva šansa se ne sme propustiti, jer će sve ono što vredi u finansijskom svetu doći na konferenciju", rekao je Dinkić.

Kad se, na osnovu Labus-Dinkić izjava, saberu svi efekti godišnjih skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, proizilazi da su to bile berićetne posete jer brat-bratu nakupilo se skoro milijardu dolara koje bi Srbija u ovoj godini mogla da očekuje za relaksaciju budžeta i podršku nastavku reformi. I sve bi bilo kao u bajci da se delegacija u Beograd ne vraća i s političkom porukom koja glasi: za finansijsku podršku sveta ekonomskoj stabilnosti neophodna je politička stabilnost u Srbiji.

"Ne samo od administracije Sjedinjenih Američkih Država nego i od međunarodnih finansijskih institucija dobili smo veoma važnu političku poruku da nastavak reformi i privlačenje stranih investicija zavise od političke sigurnosti u zemlji i od toga da li ćemo imati demokratskog predsednika. Ako nemamo demokratskog predsednika, zemlja će ponovo doći u izolaciju i mislim da bi nas to ovog puta mnogo koštalo", izjavio je na polasku iz Vašingtona Miroljub Labus, potpredsednik srpske vlade.