Njujork: Griža savesti

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan priznaje da je trebalo da učini više kako bi se sprečio genocid u Ruandi 1994. godine, kada je bio odgovoran za mirovne misije Ujedinjenih nacija. "Međunarodna zajednica nije bila na visini u Ruandi i to bi za nas zauvek trebalo da bude razlog za gorko kajanje i tugu", rekao je Anan prošlog petka uveče u Njujorku, na komemorativnom skupu, održanom povodom deset godina od genocida u Ruandi. Anan je ocenio da se ubijanje u Ruandi moglo sprečiti da je međunarodna zajednica reagovala adekvatno i odlučno. "Međutim, politička odlučnost nije postojala, kao ni trupe" za obezbeđivanje mira u Ruandi, podsetio je Kofi Anan. On je priznao da snosi odgovornost za masakr u toj zemlji u kojem je za tri meseca sukoba između plemena Tutsi i Hutu poginulo 800.000 ljudi, kao i za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini. "U to vreme sam mislio da činim sve što mogu, ali sam posle genocida shvatio da sam mogao i morao učiniti više kako bih alarmirao i pronašao podršku", izjavio je Anan. Generalni sekretar UN-a je pozvao sve građane sveta da minutom ćutanja, u podne 7. aprila, odaju počast žrtvama nasilja. "Dokažimo ovog puta da smo jednaki, što nismo mogli da dokažemo pre deset godina, i pošaljimo minutom ćutanja poruku griže savesti i odlučnosti da se u budućnosti takva tragedija više nikada neće ponoviti", rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Kijev: Nestalo stotinu raketa

Ministar odbrane Ukrajine Jevhen Marčuk saopštio je da je iz arsenala ukrajinske vojske na neobjašnjiv način nestalo više stotina raketa sovjetske proizvodnje. "Tragamo za nekoliko stotina raketa. Ne možemo da ih nađemo", naveo je Marčuk prošlog četvrtka. Marčuk nije umeo da kaže da li su rakete prodate, ali je ocenio da su po svemu sudeći stavljene van upotrebe bez prvobitnog objašnjenja. Portparol Ministarstva odbrane Kostantin Kivrenko rekao je da se radi o raketama S-75 za vazdušnu odbranu. Kivrenko je naveo da je nekoliko stotina takvih raketa iz sovjetskog arsenala zemalja članica Varšavskog pakta preneto u Ukrajinu kako bi bile uništene. Rakete S-75, koje su na Zapadu poznate pod šifrom SA-2, prodate su u vreme postojanja Sovjetskog Saveza velikom broju zemalja i korišćene u brojnim sukobima. Ukrajina je u vreme raspada SSSR 1991. godine nasledila velik arsenal, uključujući i interkontinentalne balističke rakete, strateške rakete i drugo naoružanje. Nuklearno oružje poslala je u Rusiju početkom 1990. godine pod nadzorom SAD. "Kažu da su uništene. U redu, uništene su, ali šta je sa zlatnim, srebrnim i platinastim delovima. Gde su pokazatelji uništenja?", kazao je Marčuk.

Tokio: Zaoštravanje prema Kini

Japan je od prošlog petka pojačao kordon ratnih čamaca oko arhipelaga nenaseljenih ostrva u blizini ostrva Senkaku, kako bi sprečio dolazak novih kineskih aktivista na ostrva na koja pravo polažu Japan, Kina i Tajvan. Kina zahteva od japanskih vlasti da oslobode sedam kineskih državljana koji su se iskrcali ove nedelje na ostrvo Senkaku, koje Kinezi zovu Dijaou. Japanske vlasti su uhapsile aktiviste pretprošle srede i to su prva hapšenja u sporu oko arhipelaga koji predstavlja jednu od potencijalno neuralgičnih tačaka u ovom delu sveta. Portparol japanske obalske straže Masajoši Iramina je rekao da su brodovi koji čuvaju ta nenaseljena ostrva u stanju povišene pripravnosti, ali nije želeo da navede koliko je novih čamaca dodato redovnim patrolama. Japanske vlasti su nastavile da ispituju sedam kineskih aktivista koji su uhapšeni pod sumnjom da su ilegalno došli na ostrvo. Kineska Federacija za odbranu Dijaou ostrva, koja je poslala prvu grupu aktivista, planirala je da u prošlu nedelju pošalje još 30 osoba na ostrva. Kineska štampa objavila je zahteve da Japan oslobodi aktiviste. Oko 50 demonstranata okupilo se ispred japanske ambasade u Pekingu, noseći transparente s porukama da arhipelag pripada Kini. Japan je preuzeo kontrolu nad tim ostrvima koja se nalaze između Tajvana i Japana, nakon što je pobedio Kinu u ratu 1895. godine. SAD su imale jurisdikciju nad tim arhipelagom posle Drugog svetskog rata sve do 1972. godine, kada su ostrva vraćena Japanu. Najnoviji incident dodatno je pogoršao odnose između Tokija i Pekinga, koji su već napeti zbog posete japanskog premijera Koizumija hramu palih boraca koji, kako smatraju azijske zemlje, veliča militarističku prošlost Japana.

Ankara: Osuđeni zbog torture

Sud u Turskoj osudio je četiri policajca zbog mučenja i ubistva studenta Birtana Altinbasa na četiri godine i pet meseci zatvora, javili su krajem prošle sedmice turski mediji. Sud je oslobodio druga četiri policajca koji su učestvovali u hapšenju ubijenog studenta. Policija je u janurau 1991. godine privela levičarskog studenta Altinbasa sa još trojicom studenata, a njegovo telo je pronađeno nedelju dana kasnije. Policajci su prvobitno osuđeni na deset godina zatvora, ali je kazna smanjena na četiri godine i pet meseci zbog primernog ponašanja i zbog toga što nije jasno ko je od njih četvorice odgovoran za studentovu smrt. Taj sudski proces bio je neka vrsta testa u vezi s unapređenjem ljudskih prava u Turskoj, koja je često kritikovana zbog nekažnjavanja onih koji vrše torturu. Dvojici policajaca koji su povezani s Altinbasovim ubistvom sudi se odvojeno. Policija još nije uhapsila jednog od njih, Ahmeta Bastana, koji je na sudu u ovom slučaju svedočio 1998. godine. Aktivisti za ljudska prava kritikovali su turske vlasti, pošto policija, iako je znala gde Bastan živi i iz koje banke redovno dobija penziju, nije uhapsila optuženog i izvela ga pred sud.