Kako se sada stvari kreću, u bliskoj budućnosti najveći broj korisnika interneta pristupaće ovoj mreži sa mobilnog telefona. Pre svega zbog činjenice da je broj korisnika mobilnih telefona u većini zemalja veći (negde i znatno) od broja priključenih na internet. Naravno, ni internet ni telefoni neće izgledati kao ovi koje imamo danas.

Da su se po tom pitanju stvari uozbiljile pokazuje najnovija inicijativa svih velikih proizvođača mobilnih telefona da se na internetu uvede novi domen .mobile. Radi se o sufiksu, poput onog dotkom (.com), ali koji bi "odvojio" sve sajtove kojima se pristupa isključivo sa mobilnog telefona. Sadašnji internet sajtovi ne mogu uspešno da se čitaju na malom ekranu telefona, brzina učitavanja takođe je problem, o kretanju po sajtovima da se i ne govori. Da bi se oni koji koriste mobilne privoleli internetu potrebno je omogućiti im da u tom iskustvu uživaju, odnosno da ono ne bude ništa komplikovanije od drugih popularnih i opšte prihvaćenih servisa poput SMS-a.

Znači, mobile sajtovi izgledaće sasvim drugačije od današnjih, a za navigaciju će se umesto miša koristiti tastatura telefona. Ukoliko se ovo ostvari dovoljno brzo, broj korisnika interneta u zemljama poput Srbije momentalno bi se udesetostručio, te više ne bi važio onaj izgovor da je broj korisnika suviše mali za neki ozbiljan posao.

Dok se sve to ne ostvari, korisnici mobilnih telefona mogu da uživaju u najnovijim dosetkama mobilne industrije. Na primer, da telefon koriste za pravljenje svog internet dnevnika, tj. bloga. Nokia je pripremila softver pod imenom Lifeblog koji vam omogućuje da sve svoje dnevne aktivnosti (misli, dosetke, fotografije i sl.) beležite u telefon i da ih, recimo na kraju dana, prebacite u računar, odnosno na svoj vebsajt. Lifeblog uzima u obzir i podatke o baznim stanicama na koje ste bili priključeni u trenutku kada ste nešto beležili ili slikali, te se i ta vremensko-prostorna komponenta beleži (možda i večno). Trajektorija vašeg života ili crna kutija, zlu ne trebalo. Postoji i mogućnost pretraživanja po sopstvenom životu, po datumu, mestu ili događaju, sasvim svejedno.

Još praktičniji i primereniji ovom trenutku je softver SounderCover, nemačke kompanije Simeda (www.simeda.com), koji za određene Nokijine modele nudi memorisane različite zvučne pozadine. Na primer, zvuk saobraćajne gužve, restorana, građevinskih radova, kancelarijskog žamora. Znači, probudili ste se kasno, još ležite u krevetu, ali hrabro zovete svog pretpostavljenog, sa sve zvukom automobilskih sirena u pozadini, da mu objasnite kako kasnite zbog zakrčenja saobraćaja. Postoji i zvuk zvonjave telefona, zgodan da se dosadnom ili neželjenom sagovorniku izgovorite sa "imam drugu vezu, izvini, čućemo se".

Ne ulazeći u moralnost upotrebe ove opcije, nameće se pitanje šta ako greškom uključite pogrešan ton? Govorite "na sastanku sam", a u pozadini "kafana". Takođe, koliko treba da traje zvučni zapis dok pažljivo uho (a takvo uvek imaju oni koje bi da slažemo) ne prepozna ponavljanje? Na kraju krajeva, šta ako telefon ima i kameru? Spremaju li Nokia i Simeda u najskorije vreme i modele sa vizuelnom pozadinom za podršku?

Lako je zameniti tišinu nekom bukom, no da bi taj model imao uspeha u zemljama sličnim Srbiji potrebno je obrnuto. Da se naše prijatno (bučno) okruženje, koje ne bi da delimo sa onim ko nas zove, pretvori u dosadnu tišinu koja ne izaziva preveliko interesovanje. Tehnologija budućnosti (zapravo sadašnjosti) omogućuje vam, dakle, da uverljivo glumite u sopstvenom animiranom životu, mešate stvarnost i fikciju, dok u potpunosti ne izgubite svest o tome sa koje strane ogledala zapravo stojite.