Ko se dovoljno davno priključio na internet, seća se "rata brauzera", odnosno borbe Majkrosofta i kompanije Netskejp oko softvera za čitanje internet stranica. Pobedio je Majkrosoft, tako da danas praktično svi koji koriste Windows, internet čitaju Internet Eksplorerom, a ne Netskejp Navigatorom.

Nešto slično dešava se ovih dana sa servisima za pretraživanje interneta. Najpopularniji od svih, Gugl (www.google.com) koji se koristi za 70 odsto svih pretraživanja na svetu/internetu dobija ozbiljnu konkurenciju od nekadašnjeg lidera u ovoj oblasti Jahua (www.yahoo.com) i ponovo Majkrosofta, čiji su šefovi zaključili da je pretraživanje delatnost u kojoj je prostor za širenje najveći.

Čisto ilustracije radi da navedemo da Gugl ovih dana treba da izađe na berzu a očekuje se da mu vrednost bude 15 milijardi dolara. Tek da podsetimo da se radi o kompaniji koja je nastala 1998. godine, praktično ni iz čega, odnosno iz nekoliko servera i potpuno nove ideje za pronalaženje i klasifikovanje sajtova. Izlazak na berzu za Gugl će značiti ogroman priliv svežeg novca koji nestrpljivi investitori jedva čekaju da ulože.

Da čorba bude gušća, Jahu je pre nekoliko godina potpuno batalio sopstvene metode pretraživanja i za taj posao iznajmio Guglove kapacitete, prebacujući težište sopstvenih aktivnosti na sadržaj (vesti, informacije raznih vrsta, trgovina, diskusione grupe i sl.) i vebmejl. Ne bi se moglo reći da su pogrešili jer su danas vodeći internet sajt, odnosno portal, i vrednost na berzi im je 30 milijardi dolara (a postoje od 1994. godine, samo malo duže od Gugla).

Ocena da je pretraživanje najunosniji posao na internetu u budućnosti, vodila je tome da se Jahu lepo zahvali Guglu i najavi sopstveni metod pretraživanja koji bi trebalo da bude revolucija u toj oblasti (u kojoj se revolucije dešavaju na tri do četiri godine, te je sazrelo za jednu). Jahuovci poručuju da će se uskoro polovina svih pretraživanja u SAD obavljati preko njihovog sajta, iz Gugla odgovaraju da neće sedeti skrštenih ruku, što bi bilo dovoljno za ozbiljnu bitku sve da se Majkrosoft i ne upetlja, a hoće.

Ako uzmemo u obzir da samo na Guglu ima više od šest milijardi arhiviranih stranica i slika, postaje jasno zašto je princip pretraživanja tako važan. Pritom, smatra se da je to tek jedna petina ukupnog sadržaja na mreži, odnosno da ni najveći pretraživači ne obuhvataju sve što na internetu postoji, daleko od toga. Zbog toga je, kod zahtevnijih pretraga, preporučljivo kombinovati različite pretraživače. Dobre savete na tu temu naći ćete na domaćem sajtu www.pretraga.co.yu ili na www.noodletools.com (pogotovo korisna opcija je Choose the Best Search, koja preporučuje pretraživače prema temi pretraživanja).

A da pretraživanje interneta može iz temelja da vam promeni život pokazuje primer Orija Štajnmena (17) iz Los Anđelesa koji je poželeo da dozna koliko je prisutan na internetu. Ori je, kao i svi drugi, ukucao sopstveno ime u Gugl da bi na svoje zaprepašćenje među rezultatima pretrage naišao i na sajt za nestalu decu i sebe na njemu. Poverio se profesorki u školi, koja je daljom proverom utvrdila da je Orijeva majka sa trogodišnjim Orijem pobegla iz Kanade, nakon što je tamošnji sud dete dodelio ocu. Majka je uhapšena i preti joj deset godina zatvora, Ori je privremeno kod staratelja, pre nego što se donese odluka hoće li biti vraćen ocu, koji ga nestrpljivo očekuje. Budući da je prilično vezan za majku, verovatno se sada pita "do I feel lucky".