Pokušaju američke administracije da zauzda spam poruke preti totalna propast, jedva mesec dana od kako ga je, u obliku zakona, potpisao Džordž Buš. Ideja je bila da se spam legalizuje, umesto da se zabranjuje i guši. Pošiljalac ovih, u suštini neželjenih, reklamnih poruka, a koje čine oko 60 odsto svih mejlova koji se šalju internetom, po novom zakonu mora pod obavezno da omogući primaocu (vama, recimo) da odbije dalje primanje poruka. Znači, kome spam ne smeta, neka ga prima, ko ne voli, samo lepo kaže i kraj priče, rešen problem.

Neće moći – poručivali su eksperti, upozoravajući da će zakon čak podstaći američke firme da zatrpaju spamom svoje sugrađane, sve i ako do sada to nisu radile. Jednostavno, novim zakonom to nije prokažena aktivnost, pod uslovom da se poštuju propisi. Opcija da odbijete dalje primanje poruka od neke firme je simpatična, ama nefunkcionalna, jer samo u SAD ima 23 miliona biznisa i dovoljno je da vam svaki samo jednom napiše mejl (što je dopustivo) pa vam veće spamovanje i ne treba.

Kao što je predviđano, u prvih nekoliko nedelja efekat zakona bio je nikakav i ponovo su u prvi plan došli autori ideja za zaustavljanje spama, podjednako neuspešni. Nakon brojnih filtera koji uglavnom daju mizerne rezultate, najnovija "caka" je polušifrovanje i-mejl adrese koju nudi servis ZoEmail nadajući se da će biti opšte prihvaćeno. Na vaš uobičajen username, recimo "navigator" dodaje se šifra generisana od slučajno izabranih brojeva i slova, na primer "987dvg", što potom lično prosleđujete prijateljima. Adresa vam onda bude nešto kao navigator.987dvg@vreme.com. Ukoliko vas spameri provale, menjate adresu, tj. šifru i automatski obaveštavate sve kontakte iz adresara o toj promeni. Čestim promenama smanjuje se priliv spama, budući da broj neželjenih poruka raste sa vremenom korišćenja neke adrese.

Razlog zašto se spam tretira sa toliko ozbiljnosti je njegovo nenormalno uvećanje. Samo u poslednjih godinu dana broj spam poruka porastao je za 50 odsto i ako se taj trend nastavi za godinu dana će sasvim obesmisliti elektronsku poštu, inače najpopularniji internet servis.

Najčešća tema spam poruka je reklamiranje raznih proizvoda i usluga (22 odsto), slede finansijske usluge, odnosno ponude za kredite i kreditne kartice (20 odsto), potom pornografija (17 odsto), u nešto manjoj meri prevare (8 odsto), te ponuda lekova, odmora, internet usluga, religija i politika.

Interesantno je da su građani SCG u celoj toj spamerskoj priči "kolateralna šteta". Isključivi razlog što nas spam pogađa je što postojimo na internetu, inače spamerima nismo preterano interesantni. Primeri domaćeg spama retki su i beznačajni o čemu, uostalom, svedoči i vaše lično sanduče i ono što u njemu dnevno nalazite.

Na neki način pojava domaćeg spama trebalo bi i da nas raduje, bio bi to pokazatelj makar kakve ekonomske aktivnosti i batrganja. Ovako ćemo se svejedno "ugušiti", ali u tuđem đubretu, možda čak željni vijagre, intervencija na nekim delovima tela, kreditnih kartica sa povoljnim kamatama i udvaranja političara za koje bi radije glasali, samo da možemo.