Gospođa Liljana Raičević obavlja posao vredan svake pohvale. Količina tragedije, ljudske muke, jada i tuge sa kojima se ona susreće svaki dan, a uz to trpi pritiske, otpor, pa i pretnje sa najviših mesta, prosto da je i nepojmljiva "običnom" čoveku.

Istovremeno, količina dostojanstva, brige, pažnje i pozitivnog duha sa kojima ona ulazi u koštac sa svim gore navedenim zaslužuje neizmerno divljenje. Ona bukvalno radi Božji posao.

Ipak, imam za vas u "Vremenu" jednu ogromnu zamerku.

Prosto je neverovatno da vaša redakcija, iako joj je dala zasluženu čast i izvrstan članak, g-đi Raičević nije dodelila celu naslovnu stranu kao što je urađeno sa prošlogodišnjim laureatom Mlađanom Dinkićem ili pretprošlogodišnjim Božidarom Đelićem. Po čemu su ove dve bivše "Ličnosti godine" važnije od Ljiljane Raičević?

Zaista mi je nepojmljiv i nerazumljiv kult dnevne politike u našem društvu koji mediji ovakvim postupcima obilato pothranjuju. Zar je tupava postizborna matematika i grabež političara za startne pozicije pred formiranje Vlade nešto što ove ili bilo koje druge sedmice ima veću težinu od problema na koje ukazuje Ljiljana Raičević. Zar oni, pa makar to bilo i kroz karikaturu, zaslužuju celu stranu, a Ljilja Raičević, komparativno, dobija mizernu sličicu u uglu.