Na festivalu reklame u, tada sveže otcepljenoj, Sloveniji pobedio je plakat za Jägermeister – jedno jednostavno i efektno rešenje koje je prikazivalo druga Tita kako pod punom lovačkom opremom jaše, ne na čelu kolone, već na konju. Žiri je prepoznao i nagradio ideju da se piće, čiji naziv označava "lovca nad lovcima", promoviše kim drugim do najvećim lovcem naših naroda i narodnosti. I niko nije smatrao, ni klijent ni agencija, da bi to moglo da povredi nečija osećanja ili uznemiri duhove u mladoj evropskoj državi koja tek što je završila kratki rat sa JNA.

Možda je sličnih ideja bilo i kod nas samo nisu mogle da se realizuju jer smo godinama imali zakon i komisiju za zaštitu lika i dela Josipa Broza. A kada su oni najzad ukinuti, odmah je donet drugi zakon – onaj o zaštiti lika i dela tadašnjeg predsednika (kao da bi ga neko pa uzeo za reklamu).

Ali, zakoni nisu bili naš najveći problem – još je komplikovanije kada ih nema pa nam je ostavljeno na volju da sami odlučimo kako ćemo da štitimo ili zloupotrebimo nečiji lik i nečije delo.

Donatorski spot za hram svetog Save, a pod sloganom koji kopira parolu omladinskih radnih akcija: "Mi gradimo hram, hram gradi nas", sačinjen je od nekoliko kadrova samog hrama, dva grupna snimka sveštenih lica i jedne zajedničke fotografije patrijarha i Zorana Đinđića. Pitam se zašto je baš Đinđić jedini civil koji se pojavljuje u ovom spotu? Ako se htelo prikazati da značajne osobe daju podršku ovom projektu – zašto ih onda nema više? Ili, zašto nema još nekog političara, ako su hteli da nam pokažu kako su crkva i država u dobrim odnosima? Zašto nije uzet susret patrijarha sa nekim drugim političarem koji se mnogo više vezuje za crkvu – zato što je živ, a i nije na vlasti? Šta je navelo one koji su spot pravili i one koji su ga odobrili da iskoriste lik pokojnog premijera? Ono što meni pada na pamet nije bogougodno pa ću zato prećutati, mada bih na lakat progovorila.

S druge strane, kad vidite ko i kako štiti nečiji lik i delo, dođe vam da ih zamolite da prestanu da vas brane.

Posle onog već legendarnog mahanja avionskim kartama i astronomskim taksi računima (koje još ne videsmo niti nam je objašnjeno šta bi sa tim i da li se kralo u skupštini), još jedan naš glumac dobija odbranu "u korist svoje štete". Obimna PR kampanja kojom Pink aktivno štiti lik i delo Milana Gutovića, a preko njega i lik i delo drugooptuženog Željka Mitrovića, spustila se sa malih ekrana u novine. (Spustila bi se možda i u kvalitetu, ali je to nemoguće.) Odmah posle vesti da je glumac napadnut na pijaci, pojavila se i kontra "vest" (čitaj: plaćeni oglas u formi redakcijskog nepotpisanog teksta) sa sve fotografijama prodavačica na spornoj pijaci, za ovu priliku obučenih u "Lane, oženi me" majice. Jedna od njih (prodavačica, a ne majica) čak ima i balončić kao u stripovima u kojem piše: Lane, Tarzane, pokaži nam banane! Da je Pink organizovao podelu majica na pijaci, a to izazvalo pažnju medija koji bi objavili fotografije i intervju sa baba Milkom, ovo bi bio školski primer Pi Ar–a. Ovako, pošto tekst insistira na "verodostojnosti" – prodavačice su, kao, samoinicijativno odštampale i obukle majice i još, ničim izazvano, "tvrde da ih niko nije primorao na ovaj korak"(!?) Ovo je, kao i toliko puta do sada – samo običan Pi(lj)Ar.