Preduzetništvo
Kapital za početnike
Sve je više onih koji pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. Mogućnosti za to ima, ali sva lepota poduhvata nestaje kada krenu u potragu za početnim kapitalom
Srbija na putu u kapitalizam. Ništa lakše nego ostati bez posla, a ništa teže nego živeti od samo jednog posla. Zbog toga je sve više onih koji u potrazi za dopunskim poslom ili sigurnim izvorom egzistencije, pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. U tom smislu, najpopularnije su farme za uzgoj puževa, činčila, japanskih prepelica, tartufa i drugih proizvoda koji su doskora smatrani za čistu egzotiku na ovim prostorima, a za kojima vlada velika potražnja na svetskom tržištu. Velikom interesovanju doprinosi i to što sam uzgoj ne zahteva angažman velikog broja ljudi, kao i postojanje firmi koje zainteresovanim građanima obezbeđuju opremu po prilično povoljnim uslovima i garantuju otkup celokupnog godišnjeg prinosa.
ŽEljE I MOGUĆNOSTI: Nažalost, sva lepota ovakvog poduhvata nestaje onda kada oni koji žele da otpočnu ovakvu vrstu biznisa krenu u potragu za početnim kapitalom. Prosečan građanin Srbije, koji nikada nije radio u inostranstvu niti se bavio švercom cigareta ili goriva, nema pet-šest hiljada evra, koliko je potrebno da se pokrene ovakav posao. Naravno, prva mogućnost koja u tom slučaju pada na pamet jeste kredit u nekoj od šezdesetak banaka prisutnih na teritoriji Srbije i Crne Gore. Međutim, gotovo nijedna od njih ne daje tzv. start-ap kredite, koji inače služe za obezbeđivanje početnih sredstava. Situacija je identična, kako u domaćim, tako i u stranim bankama. One retke, koje bi nekako i odobrile ovakav kredit, najčešće nemaju formiranu kreditnu liniju koja bi to dopuštala. No, u pojedinim domaćim bankama ovaj problem nestaje ako imate "svog čoveka" u upravi.
Kad savladaju ovu prepreku, oni najuporniji, suočavaju se sa drugim. Pre svega, potrebno je da prođe izvestan period do pristizanja prvih prihoda od poslova o kojima je ovde reč. Na primer, oni koji se odluče za uzgajanje puževa moraju da sačekaju oko osamnaest meseci do prvog prinosa. Nažalost, najduži grejs-period, odnosno period koji prođe od isplate do početka otplate kredita koji se može naći u bankama na domaćoj teritoriji je između šest i dvanaest meseci. Uzgred, većina banaka uopšte ne predviđa grejs-period za kredite koje nudi.
Ako zainteresovani građanin pronađe načina da nekako prevaziđe i ovaj problem, već iza sledećeg ćoška sačekaće ga drugi. Normalno je da banka traži garancije da će pozajmica koju daje biti vraćena, ali tražena garancija je najčešće hipoteka na stan ili kuću. Možda se upravo u ovome najbolje vidi čitav apsurd ekonomije jedne zemlje u tranziciji, jer suma koja je potrebna za početak nekog od navedenih poslova najčešće ne prelazi 10.000 evra. S jedne strane, to je dovoljno mala količina novca da se ne isplati zbog nje rizikovati gubitak krova nad glavom, naročito ako se ima u vidu da većina građana Srbije poseduje samo jednu nekretninu, ako ima i toliko, te da prosečno srpsko domaćinstvo popunjavaju bar tri generacije jedne familije. S druge strane, u pitanju je suma koju nije nimalo lako zaraditi, budući da svaki posao nosi sa sobom određenu dozu rizika. U slučaju iznenadnog pomora činčila ili prepelica, bila bi prava umetnost pošteno i na brzinu zaraditi 10.000 evra.
MALA I SREDNjA NADA: Situacija je mnogo bolja ukoliko oni koji žele da pokrenu farmersku proizvodnju jednostavno osnuju firmu čija bi to bila osnovna delatnost. Budući da mala i srednja preduzeća raspolažu samo petinom sredstava ovdašnje privrede, a grade 41 odsto njenih prihoda, jasno je da su i država i strani investitori raspoloženi za ulaganje u ovaj sektor. Naravno, i banke su bolje raspoložene kada je reč o kreditima za mala i srednja preduzeća, ali, krediti su uglavnom razvojni, dakle za već postojeće i dobro razrađene firme, što znači da početnici ni ovako ne mogu da urade ništa.
Kada je reč o ulozi države, od pomoći mogu da budu kursevi koje drži republička Agencija za mala i srednja preduzeća, pod nazivom "Kako da započnem biznis", a na kojima budući preduzetnici mogu naučiti sve o proceduri registracije, pronalaženju izvora finansiranja i izradi biznis plana. Pored ovoga, tu je i Fond za razvoj Republike Srbije, koji daje kredite upravo za namenu o kojoj je ovde reč. Kako u razgovoru za "Vreme" kaže Milić Ilić, zamenik direktora Fonda, za njih ne predstavlja problem to što je neko početnik. Ali, ni Fond za razvoj ne kreditira pojedince, već opet mala i srednja preduzeća ili ortačka udruženja. Govoreći o smetnjama koje se javljaju prilikom odobravanja kredita za početnike, Ilić kaže da se one javljaju kada Fond traži garancije od banke da će kredit koji odobrava biti vraćen, jer banke vrlo teško i nerado daju garancije početnicima. Prema Ilićevim rečima, Fond ima nameru da od naredne godine počne sa odobravanjem kredita za pojedince, mada to još nije sigurno zbog blizine republičkih izbora i neizvesnosti njihovih rezultata. Jasno je da sve zavisi od toga koliko će buduća vlada biti zainteresovana za ulaganje u ovaj sektor privrede.