Protivno našoj praksi, prinuđen sam da ponovo prezentujem mišljenje, u odnosu na insistiranje gospodina Dimitrija Boarova, u prošlom broju vašeg lista, u spekulacijama i neistinitom predstavljanju podataka o formiranju i radu kompanije Mobtel:

Gospodin Dimitrije Boarov, iznoseći novu tezu o "opravdanosti" svog bavljenja BK Grupom i Mobtelom, u rubrici "Pošta" lista "Vreme", pokušava da izbegne ličnu odgovornost za tedenciozno i neprofesionalno predstavljanje svega onoga što je poslovni rezultat višedecenijskog rada porodice Karić i hiljade zaposlenih u BK Grupi.

Pokušaj da se ponovo bez ikakvih dokaza insistira na navodnoj opravdanosti pozitivnih ocena sve 54 kontrole Mobtela u poslednje dve godine, koje su realizovale specijalizovane stručne službe nadležnih organa, po ko zna koji put je pucanje gospodina Boarova municijom od blata. Verovatno je najzad i on shvatio da je stvarno teško kritikovati činjenicu da je vrednost kompanije Mobtel u poslednjih devet godina dvanaest puta povećana. Posebno što je time uvećano i vlasništvo države i građana Srbije, jer je tržišna vrednost državnog dela Mobtela od 49 odsto, sa početnih nematerijalnih davanja od 65 miliona USD, danas porasla na preko 700 miliona evra. Ovo je tržišni pokazatelj, baziran na primeru slične kompanije u Bugarskoj, čija je tržišna vrednost nedavno procenjena na oko 1,6 milijardi USD.

Kako je to jedan od malog broja primera u našoj zemlji – da je neko u poslednjoj deceniji državno vlasništvo uvećao, a ne opljačkao i uništio, gospodin Boarov sa mukom pronalazi novi poligon za svoje streljačke veštine i prelazi u oblast sopstvenih intimnih analiza objektivne stvarnosti. Bez obzira na dubinu njegovih doživljaja, stvarnost je ipak samo jedna: da BK Grupa i njeni akcionari nisu već ranije, radeći na svetskom tržištu, stekli kapital i tada, 1994. godine, investirali ga u ratovima okruženoj i ekonomski izmučenoj Srbiji, sa ogromnim ličnim i poslovnim rizikom, još uvek bismo trpeli posledice tehnološkog mraka, koji smo sa mukom proterali sa ovog prostora – razvijajući prvo jednu, pa zatim drugu vrstu mobilne telefonije, internet, interaktivne servise, multimediju i sve drugo što nas je približilo i spojilo sa modernim svetom. Istovremeno, što gospodin Boarov nikada ne sme da zaboravi, poslujući po važećim zakonima i uredno plaćajući milijarde dinara poreza državi Srbiji. Upravo iz tih razloga Mobtel se od strane potencijalnih investitora i smatra prvoklasnim strateškim poslovnim partnerom, a za vrhunske poslovne rezultate gospodin Bogoljub Karić i Mobtel nagrađeni su najvišim svetskim priznanjima na polju biznisa.

Začuđuje istina da se gospodin Boarov nikada nije bavio činjenicom ko sačinjava kriminalni srpsko-montekarlovski lobi, koji je pokušao da prvo vanzakonskom likvidacijom Astra banke, a potom pod zaštitom prikrivenih centara moći nasilnim upadom u Mobtel, obezvredi ovu kompaniju, smanji njenu vrednost za više stotina miliona evra, a potom je otkupi i proda po duplo većoj ceni na svetskom tržištu. Taj mračni pokušaj otimačine, nezabeležen u civilizovanom svetu, svoj epilog najzad dobija i u pravnoj ravni – presudama suda kojima je poništena likvidacija Astra banke. Znači, gospodin Boarov se nikada nije bavio onima koji su švercovali alkohol, naftu i derivate, cigarete, trgovali oružjem i finansirali paravojne sastave, opljačkali građane Srbije kroz piramidalno bankarstvo i krađu stare devizne štednje, mešetarili državnim fondovima, koristili monopolske kontingente za uvoz i izvoz robe, kupovali devize po povlašćenom kursu od NBJ, već se tedenciozno bavi onima koji sve to nikada nisu radili. Nama je odgovor poznat, jer vrlo dobro znamo kakva je odela gospodin Boarov nosio pre početka svog aktivnog pisanja protiv BK Grupe i njenih akcionara, a kakva je počeo da nosi nakon toga.

No, sve to izgleda nije dovoljno – pa gospodin Boarov sebi dozvoljava i igru navodnicima kada pominje Arbitražni sud u Cirihu i dalje aludirajući na validnost dokumenata o osnivanju Mobtela i nadležnosti za rešavanje sporova osnivača. Dopadalo se to gospodinu Boarovu ili ne, na osnovu pomenutih osnivačkih dokumenata (član 8, aneksa Ugovora o osnivanju), ZA SVE SPOROVE IZMEĐU OSNIVAČA JE ISKljUČIVO NADLEŽAN ARBITRAŽNI SUD TRGOVINSKE KOMORE U CIRIHU – ŠVAJCARSKA. Osnivačka dokumenta Mobtela nisu pravljena specijalno za tu priliku, već predstavljaju originalnu matricu prethodnog već potpisanog ugovora, koji je otkazala američka kompanija nakon uvođenja sankcija našoj zemlji.

Kako ni u ovom slučaju gospodin Boarov, po već ustaljenoj praksi, nije ispoljio elementarno poštovanje profesije i zamolio nas da ga upoznamo sa dokumentima i predočimo činjenice, sve svoje izrečene stavove po ovom pitanju, kao i po pitanjima ranijeg tedencioznog predstavljanja pozicije Astra banke, pri čemu je bogato trošio naslovne strane nedeljnika "Vreme" prezentujući neistine – moraće ipak da sve to dokaže tamo gde je i mesto, na sudu. Nažalost, svi mi, građani Srbije, plaćaćemo odštete, kojima će se morati kompenzovati Astra banka, gde je iznos štete 350 miliona USD, dok u predmetu Mobtela šteta naneta njegovom blokadom iznosi više od 600 milona evra. Kada se na to dodaju i arbitražni postupci, koji se vode pred međunarodnim sudovima oko ICN Galenike, Beopetrola, beogradskog Parking servisa, Sartida i Telekoma Srbija – nije teško shvatiti da će nas prikriveni centri moći, sa svojim predanim lokalnim saradnicima, zadužiti za milijarde dolara, koje će i naša deca morati otplaćivati.