Posle 20 dana i 30 koncerata završene su Beogradske muzičke svečanosti, naš najveći festival klasične muzike koji je, već 35. put zaredom, ozvučio mesec oktobar.

Pod geslom "Ponesi muziku…" BEMUS je, posle više godina, najzad svojoj publici ponudio toliko dobre i raznovrsne muzike da je malo ko od nas, vraćajući se sa koncerta, bio u stanju da "ponese u sebi" barem većinu ponude festivala. Ne samo računajući cene ulaznica koje, uzgred, nisu bile previsoke za tako dobar program, već i množeći ih sa brojem koncerata i kalkulišući sopstvenu slušalačku radoznalost i izdržljivost. Jer, notorni BEMUS-ovci (među koje spada i autor ovih redova) posle tri nedelje koncerata, umorni i iscrpljeni, sa puno muzike koju su poneli, a na redovnom ad hoc okupljanju u pauzama poslednjih koncerata, zaključili su da je festival bio sadržinski raznovrstan, odlično organizovan i – Bogu hvala – završen.

Umetnički savet osmislio je program tako da svaki ljubitelj muzike pronađe za sebe nekoliko favorita a u skladu sa sopstvenim sklonostima i afinitetima.

BEMUS je, po tradiciji, imao (barem) tri jasne programske linije: glavni, "veliki" program, uglavnom ostvaren u hramu beogradske muzike, Kolarčevoj zadužbini, program "podijum mladih" za izuzetno talentovane mlade umetnike i ansamble (atrijum Narodnog muzeja), kao i liniju "BEMUS deci" koja je najmlađoj publici ponudila (svega) jedan koncert (hor Kolibri), ali i dečju muzičku radionicu pod vođstvom Biljane Slavković.

U okviru glavnog programa ljubiteljima klavirskog zvuka ponuđena su izvođenja umetnika izuzetnog rafinmana i prefinjene pijanističke poetike, Elizabet Leonskaje i Melvina Tana, oboje sa programima tzv. lirskog intimizma XIX i ranog XX veka, oboje sa izuzetnim, samosvojnim izvođačkim poetikama. Njima su organizatori pridodali i našeg favorita Aleksandra Serdara (Skarlati, Bah, Betoven) i klavirski duo Aleksandar Madžar i Andreas Štajer (Mendelson, Mocart, Brams). Nijednog koncerta za klavir i orkestar. Ali, zato je bilo violinskih koncerata, počev od Mendelsonovog, sa Minhenskom filharmonijom i Mehtom, gde je briljirao doajen Sreten Krstić, na samom početku festivala, pa do Betovenovog, sa SORTS i Bojanom Suđićem, na kraju BEMUS-a, kada je svoje mesto u gudačkom sazvežđu definitivno stekao mladi Nemanja Radulović. Slušali smo i solidnog Marka Josifoskog (kasni večernji termin, Betoven, Despić, Čajkovski, Sarasate) uz odličnu Arifu Ali-Zade. Violinske velikane iz Evrope na BEMUS-u je zastupao Gidon Kremer sa svojom Kremeratom baltikom, možda ne onako kako smo očekivali (pola programa je odsvirao na mestu koncertmajstora u orkestru), ali svakako informativno i inspirativno za one koji prate karijere gudačkih velikana.

Još jedno veliko solističko ime na ovogodišnjem festivalu bio je mladi francuski flautista Emanuel Paji, fascinantnog zvuka, tople i jarke energije i otvorene i srdačne muzikalnosti. Pajiu je BEMUS pružio priliku da se predstavi kao solista (Mocart, K.F.E. Bah, sa kamernim orkestrom "Amadeus" iz Poljske), ali i kao kamerni muzičar, uz pijanistkinju Svetlanu Dejanović-Avramović (na žalost nas koji stanujemo daleko – kasni večernji termin, sala Skupštine grada). Uz renomiranog gitaristu Tomaža Rajteriča iz Slovenije (Paganini, Bogdanović, Albenis) i dvoje vanserijskih pevača, sopran Katarinu Jovanović i bariton, Korejca Kju Von Hana (Berliozove Letnje noći i Bramsov Rekvijem) – ovo su imena umetnika koji su svojim solističkim nastupima doprineli da nam se i 35. BEMUS dugo zadrži u sećanju.

Od kamernih ansambala slušali smo uzoran francuski kvartet Kastanjeri (Mendelson, Bartok, Damnjanović, Debisi) i ne tako usklađen ansambl sastavljen od članova Minhenske filharmonije (Mendelson, Brukner, Šostakovič). Zato su bila čak četiri kamerna orkestra! Kremerata baltika, mladi disciplinovani sastav pod pedagoško-umetničkom palicom Gidona Kremera (Pert i transkripcije Šostakoviča i Eneskua), intonativno precizni i emotivno otvoreni kamerni orkestar "Amadeus" sa Anješkom Dučmal (Mocart, K.F.E. Bah, Gorecki, Mirković), odlični Barokni ansambl iz Limoža uglavnom sa klasičnim koncertnim programom i specifičnom, autentičnom poetikom koja je podelila stavove (Ramo, Plejel, Bokerini, Mocart, Devijen) i nenadmašni džokeri festivala, orkestar Il đardino armoniko iz Italije sa flautistom Đovanijem Antoninijem (Vivaldi, Hendl, Durante), ocenjen složno kao jedan od interpretativnih vrhova BEMUS-a.

Uz ove standardne kamerne sastave, prateći već treću godinu zaredom liniju world music, BEMUS je angažovao i sastav Tango for 3 (kasni večernji termin, Mores, Joner, Pjacola), kao i fascinantni kvartet perkusionista iz Mađarske Amadinda (tradicionalna muzika Ugande, Zimbabvea, Baskije i Tahitija, Ligeti, Holo, De Mej, Kejdž), koji je potpuno "razdrmao" festival i svojim osmišljenim programom, snažnim energetskim punjenjem i virtuoznošću zaslužio da se uvrsti među tri najuspešnija koncerta 35. BEMUS-a.

BEMUS već drugu godinu zaredom (a prinuđen tradicionalnom indiferencijom Beogradske opere) kreće u samostalnu opersku produkciju. Tako je naš ansambl za staru muziku Renesans oko sebe okupio članove ansambla za duhovnu muziku Melodi i mlade soliste (Simonida Miletić, Ančo Zorzi Đustinijani) i upustio se u polukoncertnu prezentaciju ranobarokne opere Oslobađanje Ruđera sa Alčininog ostrva. Sve čestitke. Hoće li biti repriza?

Od velikih orkestara, na brisanom prostoru koji donosi kraj festivala i sumiranje utisaka, ostaje neprikosnoven Orkestar Minhenske filharmonije, svakako sa najatraktivinijim koncertom kojim je upravljao velikan Zubin Mehta (Sava centar, Betoven, Mendelson, Brams). Orkestar Beogradske filharmonije načinio je podvig sa čak dva festivalska koncerta i dva dirigenta: Antonom Lajovicem (otvaranje BEMUS-a: Jevtić, Štraus, Kodaj, Brams) i odličnim Holanđaninom Davidom Porselijnom (Marić, Berlioz, Stojadinović-Milić, Mesijan), kao, uostalom, i Hor i Simfonijski orkestar RTS-a, koji su (zbog besparice koja ipak pogađa i ovako ambiciozno zamišljene festivale, pa se iz inostranstva ne mogu dovesti izvođačka tela megasastava) bili zaduženi za prezentaciju velikih vokalno-simfonijskih ostvarenja (prvi koncert, sa fenomenalnim i mudrim Mladenom Jaguštom: Bramsov Nemački rekvijem; zatvaranje festivala, sa autoritativnim i pouzdanim Bojanom Suđićem, Horom i Simfonijskim orkestrom beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti, horovima Bugarskog radija i "Krsmanović–Obilić": Betovenova IX simfonija). Možda je baš ovaj spektakl, upriličen za najširu publiku BEMUS-a u Sava centru, sa oko 400 izvođača na podijumu, definitivno potvrdio da je naš najveći festival klasične muzike prevazišao godine programske nesigurnosti i finansijske nestabilnosti.

To potvrđuje i odlično pripremljen prateći materijal festivala: duhovito vizuelno rešen a pregledan plakat, bogata dvojezična programska knjižica, nekoliko tipova skraćenih programa i, uvek pod lupom ljubitelja muzike, besprekorni informativni i edukativni posebni koncertni programi (dizajn Artartic). BEMUS je imao i svoj internet-bilten, a redovno su održavane i konferencije za novinare. Okupivši velik broj značajnih sponzora iz zemlje i inostranstva, organizator (Jugokoncert), Umetnički savet (predsednik Zoran Erić) i Umetničko veće (predsednik Ivana Stefanović) dokazali su da, osim resornog ministarstva i darežljive Skupštine grada Beograda, postoji dovoljan broj domaćih (!!) preduzeća koja žele da svoj novac direktno ulože u kulturu.

Medijskih sponzora takođe je bilo mnogo. Na spisku je samo nedostajao TV Pink, ali i medijska hronika BEMUS-a na jednom od kanala državne televizije.