Rečeno, učinjeno. Narodni poslanik Miroslav Hristodulo najavio je pre nekoliko nedelja u ovoj rubrici spremnost da startuje sopstveni "blog", odnosno internet dnevnik. Pre nekih desetak dana blog je postao aktivan i dostupan svim zainteresovanim čitaocima (i glasačima) na adresi http://www.ins.org.yu/hristodulo/. Budući da se radi o prvom pokušaju ove vrste kod nas, a verovatno i u regionu, trebao bi ga zdušno podržati ne bi li uhvatio korena. Mogućnost da najdirektnije pratite život i razmišljanja svojih izabranih predstavnika veoma je uzbudljiva, a može biti i indikativna. Naročito ako su blogeri izlistani u kvorumu skupštine na dan kada u svom dnevniku iznose da su na nekom sasvim drugom mestu, na primer.

Za političarski blog od presudne je važnosti razmena mišljenja sa čitaocima kao i njihov uticaj. Upravo oni trebali bi da ga modifikuju i usmeravaju autora. U kontaktu sa "bazom" političar bi mogao da koriguje ili brani svoje stavove i razmišljanja. Da provocira ili da bude na usluzi. Odsustvo tog uticaja, odnosno komentara čitalaca, za sada je jedina mana Hristodulovog bloga, ne njegovom greškom.

Narečeni blog je, inače, veoma svedenog dizajna i krajnje jednostavan za praćenje (sve pohvale). Nedostaje malo više ličnih informacija o autoru, što se da ispraviti. Lepo bi bilo i da postoje termini za "čet", gde bi se sa Miroslavom moglo razgovarati uživo, što bi posebno bilo interesantno u vreme nekih značajnih zbivanja u skupštini i oko nje.

No, ako je pomenuti blog trenutno najpozitivniji primer simbioze interneta i politike, o raspisanim predsedničkikm izborima i njihovom prisustvu na internetu ne bi se moglo naći previše lepih reči. Procenjenih 700.000 do 800.000 korisnika interneta u Srbiji, od kojih najmanje polovina ima pravo glasa, svakako nisu za ignorisanje. No, za razliku od prošle godine, za sada nijedan kandidat nema sopstveni, samo za izbore kreirani veb sajt. Radikali svog kandidata promovišu na sajtu stranke (www.srs.org.yu), što je polovično rešenje, dok kandidat DOS-a praktično i ne postoji. Ni na sajtu ove koalicije (www.dos.org.yu) ni na sajtu sopstvene stranke (www.dc.org.yu). Ako se uzme u obzir da je u današnje vreme internet sajt zapravo ogledalo neke aktivnosti sa sigurnošću možemo reći da DOS još nikakve ozbiljne izborne poslove ni ne preduzima. Te stoga na internet nema šta ni da se stavi. Ko bude želeo da ozbiljno prati stanje i rad izbornih štabova, moći će to da čini posmatranjem internet sajtova koje oni koriste. Za njihove aktivnosti biće neophodan odgovarajući prostor, a internet sajt je idealno mesto jer ne košta skoro ništa i ima vrlo malo ograničenja.

Kada, uskoro, budu krenule i kampanje na bilbordima biće interesantno videti hoće li ih kandidati potpisivati i adresama svojih sajtova, koje će do tada, sva je prilika, formirati.

Budući da ovaj broj "Vremena" nosi interesantan broj, 666, zabavno je bilo pogledati šta se pod tim đavolskim znakom krije na mreži. Zamislite, ništa strašno. U najvećem broju slučajeva radi se o raznovrsnim tumačenjima ovog trocifrenog broja i njegove moguće veze sa satanizmom. Naš favorit je, ipak, sajt www.666.com koji nema nikakve veze sa temom i čiji je autor (inače programer) iskoristio ovaj domen za ličnu promociju. Poučno.