Svi gunđaju u gradu.

Kako se odlučiš da negde pođeš, naletiš na znak koji ti objašnjava da je tu zabranjen prolaz i da su radovi u toku. Ulice su raskopane, trotoari poništeni, građani su primorani da preskaču gomile kamara peska, na sve strane čuju se kojekakve burgije, gradom krstare buldožeri i mašine za asfaltiranje. Sa fasada predratnih zgrada neprestano pada prašina jer se rekonstruiše lice Beograda. Svakog vikenda menjaju se trase vozila javnog prevoza. Ukratko, Beograd izgleda kao polublokiran grad. Situacija podseća na jednu epizodu nekad popularnog stripa Marti Misterija u kojoj "zle sile" ucene javnu upravu Njujorka tako što ispod grada postave ogromnu količinu eksploziva preteći da će Menhetn podići u vazduh ukoliko im se ne isplati određena svota. Da bi osujetili eventualnu histeriju i smanjili broj potencijalnih žrtava, gradska vlast odluči da neprestanim građevinskim radovima i saobraćajnom gužvom iznervira sugrađane toliko da oni negde otputuju.

Prosečan Beograđanin nema baš mnogo izbora. Mora da trpi i prizna da je neke stvari neophodno završiti po cenu nerviranja i potencijalno izgubljenog vremena u pokušaju da se probije kroz nasipe, rupe i blokade. Grad je toliko zapušten da će biti potrebno više godina da se urede osnovne stvari. Ono što iritira i potkrepljuje sumnju da su "ovi isti kao oni" jeste i činjenica da se rokovi nikada ne poštuju. Lepo je što je Njegoševa ulica "dobila novi krvotok i lice", ali je strašno što ta operacija traje dve godine. Projekti koji će se raditi određeni su u glavnim crtama najnovijim GUP-om (Generalnim urbanističkim planom) razvoja grada do daleke 2021. godine. Posle gotovo godinu dana od pojavljivanja predloga ovog plana, plan je s nekim izmenama usvojen ove nedelje u Gradskoj skupštini i trebalo bi da bude okvir u kome će se grad menjati. GUP predviđa velike promene. To su fundamentalni projekti koji bi trebalo da u narednih dvadesetak godina promene lice grada, kako se to obično čuje od predstavnika javne uprave. Međutim, građani, navikli da trpe, nisu baš spremni za sve to što se najavljuje.

Opsežna akcija Ministarstva za urbanizam i građevinu u vezi s legalizacijom bespravno podignutih objekata nije naišla na razumevanje onih građana koji bi trebalo da se priključe akciji. Ne pomažu, očevidno, ni medijska kampanja ni bilbordi. Podatak da je do sada podneto tek nekoliko hiljada zahteva, od očekivanih nekoliko stotina hiljada, govori o tome koliko ljudi ima poverenje u lepo zamišljenu akciju vlasti. Ovih dana je Gradska uprava, videvši da ljudi baš ne lome noge da prijave svoj objekat za legalizaciju, angažovala jednu agenciju za ispitivanje javnog mnjenja da bi saznala šta to ljude koči da daju novac, legalizuju objekat i docnije uživaju u infrastrukturnim radovima na svojoj opštini.

Na koju god stranu krenuli, videćemo da je novac glavni pokretač, odnosno da je nedostatak novca razlog što neki radovi kasne. U gradskoj upravi to odlično razumeju. "Ideja je da se privuku investitori i da im se omogući da na najbrži mogući način dobiju potrebne dozvole za rad", komentar je Siniše Nikolića, direktora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, na činjenicu da novi GUP izgleda kao da je pravljen za one koji bi da zidaju. Planirano je da se investitorima ponudi više kapitalnih projekata: izgradnja (1) metroa, (2) tzv. unutrašnjeg saobraćajnog prstena (Bežanijska kosa–Novi Beograd–Senjak–Auto-komanda–Bulevar kralja Aleksandra–Bogoslovija), (3) poboljšanje kanalizacione mreže, (4) poboljšanje vodovodnog sistema – izgradnja bar još jedne fabrike vode i (5) izgradnja industrijske zone Beograda oko autoputa ka Zagrebu i Novom Sadu.

To su zaista kapitalne stvari i njihova izgradnja trajaće godinama. Nikolić smatra da je moguće, pošto se urade studije o izvodljivosti, tačno odrediti koliko će sve da košta i u kom će roku biti realizovano. Niko više ne govori o onomad gromoglasno najavljenom projektu izgradnje Europolisa na Savi, kao i o novoj železničkoj stanici. Prema tome, gradom će još niz godina krstariti građevinske mašine jer je neophodno izgraditi podzemne elemente za ono što je već podignuto na zemlji. "Čitavi delovi Dorćola i Dedinja nemaju pravi kanalizacioni sistem, već koriste septičke jame", kaže za "Vreme" Nikolić i ističe da je sve to neophodno ispraviti u narednim godinama. Čitavu stvar otežava činjenica da mnoge poslove treba realizovati u gusto naseljenim i prometnim delovima grada, ali se infrastruktura mora postaviti po adekvatnim standardima. Sve liči na zidanje kuće od krova ka temelju (vidi kod Svifta u Guliverovim putovanjima), ali izgleda da u ovakvom gradu nema baš mnogo boljih rešenja.

Beograd u tom svetlu izgleda kao grad koji se podiže i ulepšava posle godina potpune zapuštenosti. Ruševine koje su ostale posle NATO bombardovanja izgledaju kao ceo grad u malom. Kao što je porušenim zgradama u centru Beograda potrebna temeljna rekonstrukcija tako je sa čitavim gradom. Ipak, za razliku od celine, ovi urbani mikroprostori u centru grada (zgrade Generalštaba, saveznog SUP-a, republičkog MUP-a), odnosno na Novom Beogradu (palata Ušće i zgrada kineske ambasade) imali su manje sreće poslednjih godina. "Sramota je da petu godinu od prestanka bombardovanja ne uspevamo da uklonimo i počistimo ruševine iz centra grada. Titu je onomad trebalo dve godine da ‘pospremi’ grad od posledica dvostrukog bombardovanja", kaže Nikolić i dodaje da je iz gradske uprave bilo nekoliko inicijativa za rešavanje ovog problema, ali da je uvek negde zapinjalo. U razgovoru za "Vreme" on kaže da je grad itekako zainteresovan za pronalaženje načina za eksploataciju ovih atraktivnih lokacija. Palata Ušće je pre dve godine ekspresno prodata vojvođanskom preduzetniku Miodragu Kostiću i u toku su veliki radovi na njenoj rekonstrukciji. Ta je krpa našla zakrpu. Grad je dobio i lokaciju na kojoj je devedesetih podignuta kineska ambasada – takođe spektakularno pogođena s proleća 1999. Za uzvrat je NR Kini dodeljena parcela u Užičkoj 25. Tajnu tri rakete još čuvaju temelji zgrade bivše ambasade, što onemogućava nadležne da urade nešto sa tom građevinom-skulpturom. "Kada se teren očisti od bombi, napravićemo procenu da li rušiti ili rekonstruisati", reči su Siniše Nikolića. Za ova dva novobeogradska stradalnika ipak postoji neko rešenje, jer je određen titular.

Pitanje vlasništva je ono što sprečava nadležne u gradu da jednu od beogradskih magistrala, ulicu Kneza Miloša, dovedu u red tako što će nešto učiniti sa tri porušena objekta. Trenutno petnaestočlana komisija pri Savetu ministara državne zajednice SCG radi na podeli imovine između članica. U izjavi za "Vreme" kopredsednik komisije Budimir Lončar iz Ministarstva finansija Srbije kaže da se još ništa precizno ne zna šta će biti sa vojnim objektima, jer nije jasno kolika će vojska biti, kakve su njene potrebe u budućnosti i da li su joj, na primer, potrebne porušene zgrade Generalštaba (nekad – Savezni sekretarijat za narodnu odbranu). Zgrade arhitekte Petra Dobrovića, simboli snage vojske nekadašnje države i bitaka iz kojih je narodna armija izašla kao pobednik, predstavljale su u svoje vreme verovatno vrhunac modernizma u arhitekturi, a porušene su u žestokom bombardovanju 1999. godine. Nikolić kaže da je predlagao da se ove zgrade prekriju velikim reklamnim panoima dok se problem rekonstrukcije i vlasništva ne reši, jer se tako moglo nešto zaraditi. Ovako, one su poslužile kao podsećanje na ratne dane (isto što su značile u svojoj osnovi) i kao idealan pano za oglašavanje srpskih parafašista i ostalih patriotskih snaga.

Nešto je, ipak, dogovoreno. Stamena, kamena i gabaritna zgrada bivšeg saveznog SUP-a koja je odlično povezana sa glavnim putnim pravcima, sa aerodromom, rekom i centrom grada, biće narednih dana ponuđena na prodaju, jer je u podeli pripala Republici Srbiji, saznajemo od Lončara. Nikolić tvrdi da je za ovu lokaciju već bilo zainteresovanih, jer je ona idealna i za hotel i za poslovni objekat. Ukoliko se neko odluči da investira na toj lokaciji, možda će građani uskoro moći uživo da prate nastavak rušenja zgrade koja u narodu važi za zgradu DB-a.

I dok se na padini prema Savi bude gradio poslovno-hotelski kompleks, preko puta, u zelenilu podno Kliničkog centra biće, po svemu sudeći, obnovljena takođe uništena zgrada republičkog MUP-a. Njena se namena neće menjati, prema onome što je do sada poznato. Reformisana policija ući će u obnovljenu zgradu.

Arhitekturu i izgled Beograda u prošlom veku više od svega su uslovljavali ideologija i bombardovanja. Zato grad ni ne izgleda kao da je planski građen. Još jedan urbanistički plan nagoveštava pokušaj da se Beograd utegne i ušori. Grad-ruševina trebalo bi zaista da postane ono što mu je u imenu zapisano. Dok se ne urade velike stvari, za strpljenje i novac građana valja se boriti čineći neke sitnice koje život znače. Oprati autobuse, na primer, umiti i obrijati vozače i konduktere.