Depozit

Novi Predlog zakona o turizmu kojim je planirano da organizatori putovanja u zemlji i inostranstvu moraju jednom mesečno da deponuju 10.000, odnosno 30.000 evra na poseban račun, izazvao je burne reakcije u turističkim agencijama. Vlasnici strahuju od zatvaranja malih agencija zbog čega bi nekoliko hiljada ljudi ostalo bez posla. Prema dosadašnjem zakonu, agencije su bile u obavezi da na račun mesečno deponuju 5000 dolara u dinarskoj protivvrednosti, a taj novac mogao je biti iskorišćen u tekućem poslovanju. Prema rečima Momčila Neškovića, načelnika odeljenja za tržište u republičkom ministarstvu trgovine, turizma i usluga i jednog od tvoraca Predloga zakona, ovaj novac biće korišćen za isplatu naknade putnicima zbog nerealizovanog programa putovanja i troškova povratka putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja. Za potrebe tekućeg poslovanja, agencije mogu da koriste do 80 odsto ovog depozita. S obzirom na to da je tih 20 odsto depozita, prema Neškovićevim rečima, simbolična suma, to ne bi trebalo da bude velika prepreka ljudima koji se ozbiljno bave ovim poslom i od njega žive. S druge strane, generalni sekretar Poslovnog udruženja turističkih agencija ATAS Srđan Dživdžanović tvrdi da će ova obaveza pogoditi male agencije koje imaju dva do tri stalno zaposlena i koje rade legalno ali daju jeftinije aranžmane i stoga nemaju veliki obrt novca. Cilj pomenutog rešenja, po Dživdžanoviću, jeste uništavanje upravo takvih agencija i stvaranje monopola velikih. Nešković smatra da, upravo zbog agencija sa dva do tri zaposlena koje u Egipat ili Tursku vode i po hiljadu turista, putnici i profesija moraju da se zaštite na ovakav način. S obzirom na veliki broj agencija, loših iskustava turista i visokih cena aranžmana, čini se da ova cifra, koja bi putniku na neki način osigurala sigurnost i nije prevelika.

Pismenost

Prvi put od kako Republički zavod za statistiku objavljuje podatke (dobijene na prošlogodišnjem popisu stanovništva) o školskoj spremi i pismenosti stanovnika centralne Srbije i Vojvodine, u ovom delu republike ima više stanovnika starijih od 15 godina sa završenom srednjom, višom i visokom školom, nego onih sa osnovnim i nižim obrazovanjem. Od ukupno 52 odsto stanovništva sa obrazovanjem višim od osnovnog, 41 odsto stanovnika završilo je srednju školu, a 11 odsto višu ili fakultet. Utešno je što se od popisa do popisa, broj stanovnika sa osnovnim obrazovanjem znatno smanjivao. Prema podacima iz 1991. godine, onih sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem na istom području bilo je ukupno 41 odsto, znači za 11 procenata manje nego prošle godine; 1981. godine situacija je bila još nepovoljnija – centralna Srbija i Vojvodina imale su samo 31 odsto stanovnika istog obrazovanja. Od 480.000 lica koja su izjavila da su bez školske spreme 71 odsto njih živi na selu. Opšti porast pismenosti objašnjava se postojanjem pravne regulative o obaveznom pohađanju osnovne škole. Beograđani su se pokazali kao natprosečno obrazovani: svaki peti stanovnik glavnog grada stariji od 15 godina ima diplomu višeškole ili fakulteta dok je svaki drugi sa završenom srednjom školom. Samo 9800 stanovnika ima jedan do tri razreda osnovne škole. Podatak koji je verovatno iznenadio, prema svim ženskim časopisima uvek obrazovanije i elokventnije žene, jeste da one zauzimaju čak 76 odsto u grupi nepismenih i polupismenih. To je posledica tradicionalnih normi, prema kojima je na selu, očevidno, mesto žene još uvek isključivo kraj šporeta i u njivi.

Marš

U četvrtak 14. avgusta valjevskoj televiziji Marš onemogućeno je emitovanje programa sa predajnika na Ceru. Sasvim slučajno ili ne, predajnik je prestao da radi samo 12 sati pošto je ova televizija podnela krivičnu prijavu protiv ministra kulture i medija u Vladi Srbije Branislava Lečića zbog "nesavesnog rada". Konkretno, zbog donošenja rešenja od 17. marta za zabranu rada nakon emitovanja priloga o razlozima uvođenja vanrednog stanja. U saopštenju TV Marš tvrdi se da je iz kraljevačke Elektrodistribucije nalog za isključenje repetitora u Strmnoj Gori stigao u Elektro distribuciju Valjeva. Repetitor i link televizije bili su na zgradi trafo-stanice uz saglasnost Elektrodistribucije. Nevolje TV Marš počele su još 7. avgusta, kada je valjevska policija "zauzela i pretresla prostorije", kako tvrdi vlasnik Zoran Dovečer, "pod izgovorom poslovne kontrole". Dovečer je za pritisak na Marš optužio najviše funkcionere valjevske i republičke policije, Demokratsku stranku i Liberale Srbije, povezujući često gostovanje opozicionih lidera na programu, upad u Marš i tužbu protiv ministra. Tehnički direktor valjevske Elektrodistribucije Dragan Petrović izjavio je da je dozvola za postavljanje uređaja na trafo-stanici u Strmnoj Gori bila greška, ali "iz najboljih namera", kao i da je zbog nepostojanja saglasnosti Upravnog odbora Elektrodistribucije u Kraljevu sve to urađeno "pomalo ilegalno". Petrović je potvrdio da repetitor ne pravi nikakve smetnje Elektrodistribuciji, ne želeći da komentariše da li je reč o političkim pritiscima. Dovečer je podneo krivične prijave protiv predstavnika lokalne i kraljevačke Elektrodistribucije zbog isključenja repetitora TV Marš. Izgleda da će ova TV kuća morati da sačeka rešavanje svih pokrenutih tužbi da bi, tek tada, možda nastavila emitovanje programa sa Cera.

Pivara

Pančevačka pivara odskora ima novog vlasnika – tursku pivaru "Efes brueriz internešenel". Ubrizgavanjem kapitala od 6,5 miliona dolara, ova firma je postala vlasnik 63 odsto akcija fabrike poznate po "Vajfertu", "Karstenu" i "Standardu". "Efes" će do 2005. godine uložiti još deset miliona dolara, na konto proširenja kapaciteta fabrike, poboljšanja kvaliteta i tehničke infrastrukture. Ovim poslovnim potezom Turci su sebi osigurali zvanje "prvog međunarodnog proizvođača piva sa investicijama u Srbiji". Ako uzmemo u obzir podatak da se u Srbiji godišnje proda 470 miliona litara piva (ili 58 litara po glavi stanovnika), investicija turske pivare može se smatrati i više nego profitabilnom.

Ljubimci

Da bismo postali članica Evropske unije, nedostaje nam, izgleda, između ostalih, i zakon za zaštitu životinja. Organizacija za brigu i zaštitu životinja, Orka, je u to ime, prošlog vikenda obeležila svetski dan napuštenih životinja. Na improvizovanom štandu, u Knez Mihailovoj ulici, Beograđani, i oni "u prolazu" imali su priliku da se učlane u Orku, a neki od njih postali su ponosni vlasnici pet napuštenih pasa. Sve u cilju postizanja kakve-takve harmonije između ljudi i ljubimaca koje nema ko da štiti. Ako se osvrnemo na činjenicu da svaki grad u zemlji Srbiji ima problema sa psima lutalicama i da se isti u 60 odsto slučajeva rešavaju trovanjem, ova akcija bi mogla da posluži kao podsticaj zakonodavcima da izrade pravnu regulativu, koja će se ticati prava i zaštite životinja. Niko, naravno, ne očekuje da se u tom zakonu nađe i klauzula koja bi obezbedila mesingane posude iz kojih bi napuštene životinje jele (nekadašnja neuslišena želja jedne od viđenijih dama srpskog džet-seta), ali apel za "par redova" koji bi se bavili odgovornim gajenjem ljubimaca, sterilizacijom i udomljavanjem pasa i mačaka lutalica, ne zvuči nimalo besmisleno.

Predlog

Eksperti OEBS-a, koji su analizirali rad MUP-a Srbije, napravili su izveštaj o radu naših službi u slučaju vanrednih situacija. Osnovni problemi Srbije u ovoj oblasti, po mišljenju tih eksperata, su: nepostojanje specijalizovanih spasilačkih jedinica, čiji posao za sada po potrebi rade vatrogasci ili članovi sportskih speleoloških, alpinističkih i ronilačkih klubova. Koordinaciono telo za hemijske udese formirano je još tokom dvadesetih godina prošloga veka, ali ono nije radilo čak ni tokom bombardovanja 1999. godine, a koordinacija između republičke i lokalne vlasti u slučajevima velikih nesreća nije sistematski rešena. Takođe, ne postoje ni planovi za vanredne situacije niti za uspostavljanje odeljenja za obaveštavanje o žrtvama koje bi obrađivalo podatke i komuniciralo sa rođacima. U pomenutom dokumentu navodi se da je cilj da se uspostavi organizacija zaštite u vanrednim situacijama po ugledu na države EU-a. Predlog je da se u okviru MUP-a formira posebna organizaciona jedinica za zaštitu u vanrednim situacijama koja bi bila neposredno odgovorna ministru. Pored toga, ovaj projekat predviđa uspostavljanje "baznih" vatrogasnih i spasilačkih jedinica u Beogradu i u još deset većih gradova Srbije. U ostalim gradovima bi, takođe, bile uspostavljene vatrogasne i spasilačke jedinice koje bi pripadale organima lokalne samouprave, a funkcionalno bi bile vezane za organe unutrašnjih poslova. Nedavni incidenti, kao što su prevrtanje cisterni vinilhlorida, izlivanje za sada nepoznate opasne materije u Leštanima, i veliki požari, morali bi da budu dovoljna opomena vlastima da je ubrzano rešavanje ovog pitanja neophodno. Najveći problem će, kao i obično, biti novac, s obzirom na to da je na primer, prosečna starost vatrogasnih vozila 20 godina.

Linux: promocija

Kao i u mnogim drugim zemljama, i u Srbiji sve više počinje da se govori i razmišlja o Linuxu, besplatnom kompjuterskom operativnom sistemu koji su prihvatile najveće korporacije i administracije. O mogućnostima i prednostima ove moćne platforme razgovaraće se u septembru za vreme "Linux dana" koje 4, 11, 18. i 25. septembra uz podršku IBM-a, organizuju ICTT i Vidra Info. Fokus seminara je primena Linuxa i adekvatnih rešenja u privredi, od čega umnogome zavisi konkurentnost kompanija na tržištu.