Imate li najnovije izdanje Harija Potera? A drugi deo Golog kuvara Džejmija Olivera? Jeste li ih kupili ili vam ih je neki ljubazni prijatelj poslao prikačene uz e-mail poruku? Ukoliko ste ih dobili džabe u elektronskoj formi, pre nego što odlučite da proširite ovaj "lanac sreće", imajte u vidu da se za takve aktivnosti u Srbiji može završiti u zatvoru uz debelu novčanu kaznu.

Distribucija tuđeg autorskog dela, bez znanja i dozvole autora, predstavlja kršenje Zakona o autorskim i srodnim pravima koji važi na celoj teritoriji Srbije i Crne Gore. Pored toga, u Srbiji se dolazi i pod udar Krivičnog zakona koji štiti autore.

Advokat Nenad Popović (partner u kancelariji Janković, Popović, Mitić) kaže za "Vreme" da autori čija se prava krše mogu tražiti naknadu materijalne i nematerijalne štete (novčanu) uz, naravno, zabranu dalje neovlašćene distribucije njihovih dela. Takođe, zakon predviđa i uništenje ili preinačenje predmeta kojim je prekršen zakon, što bi moglo da znači oduzimanje (uništenje) računara.

Zakon o autorskim pravima predviđa i zatvorsku kaznu, maksimalno do tri godine, dok Krivični zakon u slučajevima težih prekršaja predviđa i do osam godina robije (vidi član 183a). Dugme "send" zaista vas može poslati na sasvim neočekivana mesta.

Ukoliko ste tuđa autorska prava kršili sa službenog e-mail naloga (s posla), firma u kojoj radite ne mora biti kažnjena, kaže Nenad Popović, sem ukoliko se utvrdi da vas je u tome podstakao nadređeni.

Autorskim delom može se smatrati sve što je neko proizveo, čak i obična e-mail poruka. No, ne treba očekivati da dopadnete bukagija ili ostanete bez veće sume novca jer ste "forvardovali" nečiji vic. Ipak, između vica i visokotiražne knjige postoji, slažemo li se, jasna razlika.

E-mail ima tu osobinu da iza sebe ostavlja vidan trag koji vodi do počinioca dela. Delimično vas može zakloniti korišćenje nekog javnog naloga (Hotmail, Yahoo) koji ne odaje vaš identitet, ali je često moguće utvrditi da mu pristupate sa kućnog ili službenog računara. Ako preduzmete sve potrebne mere, uključiv i pristup sa nekog javnog mesta gde vas je teško pozitivno identifikovati, onda nema problema – i vama je jasno da radite nešto što je protivzakonito pa ste valjda spremni i na posledice.

Moć distribucije elektronskom poštom je ogromna, što smo imali priliku da naučimo kada su kompjuterski virusi u pitanju. Činjenica da se nešto deli besplatno na mreži, obara prodaju tog proizvoda. Za neke knjige to bi mogla biti komercijalna tragedija. Teško da će iko čitati Harija Potera sa ekrana ili da će ga štampati (što je skuplje), ali za Džejmijev kuvar to je idealan format. U tom smislu, za očekivati je da izdavačke kuće ozbiljno reaguju ukoliko pojava uzme maha.

A da se na internetu sve brzo dozna, pokazuje i eksperiment sa Kolumbija univerziteta u Njujorku, gde je merena "širina" interneta. Testerima je zadato da pošalju poruke osobama čije adrese nemaju (često na drugom kraju sveta) tako što će ih proslediti svojim prijateljima, koji će ih proslediti dalje (tipičan lanac) sve dok ne stignu do cilja. Utvrdili su da je, u proseku, dovoljno da se poruka forvarduje pet do sedam puta!

E, sad, zamislite sve te hiljade srećnika koji uživaju u receptima, a prstom upiru na vas kao izvor.