U uvodniku "Vremena" Dragoljub Žarković napisa u vezi neispunjena roka za odgovor vladi SAD: "Bio rok, pa bilo buć!" Jeste. Mnogo se mi bućkamo, a vreme prolazi. Bejahu rokovi za formiranje zajednice Srbije i Crne Gore, rokovi World Bank i MMF za kredite, te onda usaglašavanja oko jedinstvenog tržišta, i još mnogi… Rok, pa onda buć! Za protraćeno vreme nema ni Turaka, a ni Slobe na vlasti da ih sada krivimo. A generacije mladih odlaze iz zemlje, čekaju da odu, životi onih starijih isto promiču. Svet ide dalje, Evropa bi kao i da nas primi, ali ne zna kako ovako neposlovne i neorganizovane. Kada se desi buć za neki rok u Silicon Valley-u (da, i ovde se to događa), onda se ovde ljudi dobro preispitaju, kako lično tako i ceo tim, i donesu se odgovarajuće odluke da se tako nešto ne dogodi više. Ljudi se ponekad i otpuste, prebace na druga mesta. Ništa strašno, svi učimo, i treba da se usavršavamo. Za svaki promašeni rok, treba prozivati ljude, i mediji tu mogu da urade mnogo. Nema više niko vremena i strpljenja za izgubljeno vreme.

Nadam se. Ili ćemo svi kolektivno – buć!