Avioni

Zlonamerne su tvrdnje o teškoj ekonomskoj krizi u Srbiji. Evo, recimo, primera iz Požarevca i Kostolca: četvorica novopečenih biznismena iz rodnog grada Slobodana Miloševića i jedan iz rudarskog Kostolca kupili su privatne avione, vredne tričavih nekoliko desetina evra. Reč je, kako prenosi štampa, o "uspešnim i uglednim ljudima koji na poslovne sastanke i letovanje u Crnoj Gori obavezno putuju svojim komfornim avionima". Zato ih vredi pomenuti: Požarevljani su, prema vesti iz "Kurira", Slaviša Nikolić, vlasnik TV Duga, "automehaničar Žole", Zoran Ilić, "koji je prodao stan da bi kupio letelicu" i Zoran Petrović Petrika, koji je, valjda, toliko poznat u svom gradu da mu se ne navodi nikakva preciznija karakteristika. Biznismen iz Kostolca, koji je rešio da svoje bubrege poštedi maltretiranja po živopisnim srpskim putevima, zove se Petar Čabović. On je, osim kupovine aviona, otvorio i specijalni hangar za smeštaj letelica, jer njegov ljubimac nije usamljen u gradu: Kostolac ima i aero-klub, koji organizuje i svadbene avionske letove.

Specijalci

U petak 1. avgusta nekoliko stotina crnogorskih policajaca je zbog gubitka posla blokiralo magistralne puteve na severu Crne Gore. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore najavljeno je da će otkaze dobiti najmanje hiljadu, a da ukupan višak iznosi bar 2500 policajaca. Otpušteni policajci uglavnom su mladi ljudi, specijalci, koji su do sada u policiji radili "na crno", s obzirom na to da im nisu bili uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Velik broj "štrajkača" okupio se u okolini Berana, gde su blokirali magistralu, tražeći ispunjenje zahteva: isplatu 2000 evra "na ruke" u toku dana, a u toku avgusta ostatak zarade – više meseci zaostale plate, topli obroci, kao i isplatu operativnih podataka. U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da su pokušavali da razgovaraju sa policajcima, ali bezuspešno. Slične zahteve imali su i policajci iz Nikšića, ali su se oni okupili ispred sedišta Demokratske partije socijalista. Policajci su došli baš tu jer je, kako tvrde, uslov za prijem u policijsku službu bio članstvo u toj partiji. Tvrde da su, zajedno sa članovima porodice, bili u obavezi da na izborima uvek glasaju za DPS, a kada su odradili taj posao, pokazana su im vrata.

Ovce

Čobanin Dragan Grujić iz sela Bašaida kod Kikinde je, kako tvrdi, čuvajući tuđe ovce, za godinu dana zaradio 15.000 evra. Pored svojih 170 ovaca, Grujić čuva i 270 tuđih. Vođenje brige o tuđim ovcama, po njemu, donosi veću zaradu nego vlastito stado. Posao nije nimalo lak, ali je isplativ. Čobani u severnom Banatu i Potisju na taj način mesečno mogu da zarade do 500 evra. S obzirom na to da prosečna srpska plata nije ni blizu pomenutoj sumi, ne bi bilo loše porazmisliti o započinjanju novog biznisa.

Voda

Kompanija Merkur, koja, po rečima njenog člana Stevana Čenića, ima ugovor sa budvanskim Vodovodom o isporuci vode do 2004. godine, uporno nudi Vodovodu svoju vodu za piće, ali za sada niko ne reaguje. Merkur istražuje područje Buljarica i Smokvinog venca u Paštrovićima i, prema tvrdnjama iz te kompanije, užem području Budve mogao bi da isporuči znatne količine vode. Iz kompanije se dalje kaže da uglavnom niko ne želi da komentariše razlog odbijanja njihovih usluga, a da je direktor budvanskog Vodovoda Boris Vuković izjavio da njihova voda nije za piće, iako je, prema Čenićevim rečima, podvrgnuta svim hemijskim i medicinskim analizama. Predsednik Merkura Milan Mrvaljević obratio se i gradonačelnici Budve Vesni Radunović u nadi da će ona intervenisati kod Vodovoda, kako bi se njihova voda uključila u gradski cevovod i time ublažila nestašica. U pismu gradonačelnici Mrvaljević je predložio da se Vodovod obaveže da će njihovu vodu koristiti narednih deset godina. Zbog suše na primorju, izvorišta su presahla a u Budvi vode gotovo i da nema. I dok se u Merkuru s nestrpljenjem očekuje odgovor gradonačelnice, broj turista u Budvi svakim danom prevazilazi očekivanja.

Predajnik

Svojevremeno, pa kad je bilo vreme, osnovano je dopisništvo RTS-a u Valjevu. Ozidana zgrada, kupljena tehnika. Svojevremeno, opet kad je bilo vreme, pokrenut i nazovi sopstveni program. Još ozidano, nabavljeno još tehnike. Pare se nisu štedele, televizija je to. Opštini i onima koji su dali pare omaklo se da sve bude upisano na RTS. Takvo bilo vreme.

Nedavno, i kad je bilo vreme, pa ima godina, osnovana Regionalna televizija Valjevo sa sedištem u istom prostoru u kome je i dopisništvo. Opština se na taj korak odlučila jer će joj to, kako su stratezi projektovali, biti prednost pri budućoj regionalizaciji Srbije. Imenovan Upravni odbor, imenovan i v.d. direktora i urednik takve televizije, koji je od vizije kuće priložio mišljenje stranke, počeo i program da se, što se kaže, emituje. I tako to teralo. Ali, došlo do kvara klima uređaja u prostoriji u kojoj je smešten predajnik, i predajnik regionalne televizije, zbog pregrevanja uređaja RTS-a, isključen. Sad se regionalni program ne emituje. Šta onda bilo, onda bilo da v.d. direktora i urednik – koji ima ime i prezime, člansku kartu, partijske, VD i druge funkcije, koji ima i tako mišljenje, koji prosto tako deluje – ispred zgrade, koja po njemu nije vlasništvo RTS-a, održi konferenciju za štampu i kaže da su krivci za gašenje programa TV Valjevo sluge bivšeg režima u RTS-u, da zaposleni, kojih ima, žele da rade, ali im je to onemogućeno, te da će se problemi sa RTS-om rešavati sudskim putem. Sluge bivšeg režima nisu se javile, takav režim, jedino direktor televizije Crkvenjakov rekao da je dogovor moguć, kad se potpiše ugovor o korišćenju tehničkih usluga RTS-a.

Kinezi

Poznato je da su trgovačke radnje Kineza, od Subotice, preko Beograda do Leskovca, osvojile Srbiju. Primetno je da je takvih lokala sve više, što znači da se njihova roba primila na ovakav standard. Nije teško zaključiti zašto je tako, ali ima onih, pa među nama, koji imaju blanko zaključke, na koje samo ispisuju ono što ih je trefilo. U Kikindi se pojavili, pre osvanuli, plakati, pismeni i ćirilični, sa potpisom, organizacija li je, KRV i ČAST. Šta piše, piše: Poštovani građani, ovim putem želimo da vam ukažemo na opasnost koja preti građanima Srbije, pa onda ide, velikim slovima, KINEZI, pa piše da su oni takvi i takvi, Ljudi koji zarađuju na našoj bedi i siromaštvu: Ljudi koji podrivaju našu ekonomiju, svojim jevtinim a nekvalitetnim proizvodima… Reakcija nema, pa nadležnih, jer u to ne ide štampanje ćiriličnog plakata na prvoj strani "Kikindskih novina", koje imaju, treba li reći, latinični slog.

Kukovi

Zbog sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljene trgovine, protiv Đorđa Đurića (30) u Opštinskom sudu u Užicu pokrenuta je istraga. Sumnja se da je Đurić, student iz Beograda, u toku 2001. i 2002. godine bez ovlašćenja trgovao protezama – veštačkim kukovima. On je, navodno, te proteze nabavljao od jednog bugarskog državljanina i preprodavao ih na teritoriji Beograda, Užica i Zaječara po ceni od 1300 do 1750 nemačkih maraka. Bez obzira na to što je prekršio zakon, Đorđe Đurić je za mnoge postao dobročinitelj. On je veštačke kukove prodavao po ceni od 1300 do 1750 nemačkih maraka, što je upola manja količina novca od one koja mora da se izdvoji za regularno dobijanje veštačkog kuka.

Sense

Agencija Sense privremeno je obustavila emitovanje svih servisa vesti zbog finansijskih problema, odnosno nagomilanih dugova njenih korisnika u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, u iznosu od oko 60.000 evra.

Agencija Sense, koju je pre pet godina osnovala u Briselu grupa novinara iz zemalja jugoistočne Evrope, objavila je na svom sajtu da je prekinula rad 31. jula i da će ga nastaviti od 1. septembra ukoliko joj korisnici plate dosadašnje korišćenje servisa. U suprotnom, Sense će nastaviti samo emitovanje podservisa o radu Haškog tribunala za šta se obezbeđuje donacija do kraja godine.

Napominjući da velik broj korisnika, i pored pisama, molbi, opomena i kolegijalnih upozorenja, nije plaćao korišćenje servisa, agencija Sense navela je da ne može da održi redovnu produkciju vesti jer ne želi da utone u još veće gubitke.

Takođe, najavila je da će pokrenuti sudski postupak protiv korisnika koji ne vrate dug. Na sajtu agencije Sense objavljen je i spisak medija koji joj duguju.

Agenciju Sense čini grupa novinara iz zemalja jugoistočne Evrope, koji su izveštavali iz Brisela, Haga, Vašingtona, Pariza, Strazbura, Praga, Moskve, Berlina, Ženeve…

Identitet

Tužilaštvo u Boru naložilo je sprovođenje istrage nad italijanskim državljaninom Alesandrom Ferlugom zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo prevare, čime je privatni list "Borske novine" 1999. godine oštećen za 61.000 maraka.

Prema krivičnoj prijavi koju je nakon četiri godine pokrenuo ovaj list, navodi se da je Ferluga, 8. septembra 1999. godine u Segedinu, od predstavnika "Borskih novina" Miroslava Radulovića, radi nabavke štamparskih mašina, primio "na ruke" 61.000 maraka dobijenih iz donacija Evropske unije.

Italijan je obećao da će preko svoje firme Forniture grafiče Ferluga mašine isporučiti do kraja te godine, što još nije učinjeno.

Borska policija naložila je da se preko Interpola utvrdi identitet italijanskog državljanina, kako bi se preduzele dalje radnje.

Plate

Najbolju platu u Srbiji imaju "duvandžije" i bankari. Srećnici zaposleni u duvanskoj industriji primili su u junu u proseku 27.150 dinara, a kako su nedavno dobro prošli na tenderu, sva je prilika da će plate i dalje biti vrlo dobre.

Na drugom mestu ove top liste su, kao i svuda u svetu, bankari koji su prosečno primali 24.258 dinara. Neobično je da su se u ovom visokom društvu našli i zaposleni u JAT-u – njihov prosek iznosi 22.118. U svetu su i najpoznatije avio-kompanije prisiljene da stežu kaiš, pa se zaposleni nikako ne mogu pohvaliti da su medju najbolje plaćenim.

Opština s najvećim platama i dalje je, zahvaljujući cementari, Beočin. Prosečna plata u beočinskoj privredi iznosila je 30.331 dinar, skoro 500 evra.

Na dnu lestvice po visini primanja tradicionalno su zaposleni u tekstilnoj industriji gde su plate u junu iznosile samo 1887 dinara. Da li će se i za ovu granu naći neki domaći ili strani lek?

Univerzitet

Srbija će 2010. godine dobiti novi, reformisani univerzitet, u skladu sa evropskim i svetskim standardima, ukoliko univerzitetska javnost prihvati koncepciju novog zakona o visokom obrazovanju koju je nedavno jednoglasno usvojio Republički savet za razvoj univerziteta.

Prosvetne vlasti planiraju radikalnu reformu da bi se poboljšala efikasnost studija, da bi put do diplome bio kraći i da bismo se i na ovaj način približili Evropi i svetu.

Novi zakon predvidja dva tipa studija (univerzitetske i strukovne) i tri nivoa studija (osnovne, magistarske i doktorske).

Da bi se stekla diploma, potrebno je skupiti odredjen broj poena: osnovne studije donose najmanje 180, a najviše 240 bodova. Predmeti se dele na obavezne i izborne i tokom jedne akademske godine treba sakupiti 60 bodova; izborom predmeta i skupljanjem bodova student sam odredjuje tempo svog studiranja.

Reformatori predvidjaju da će svi predmeti biti jednosemestralni, samo retki izuzeci mogu da se "protegnu" na dva semestra.

Večitih studenta o trošku države neće biti: student koji ne položi ispit iz dva pokušaja mora ponovo da sluša ceo predmet. I samofinansirajući su stimulisani da što bolje uče: mogu se prebaciti "na budžet" na osnovu dobre srednje ocene tokom studija.

Velika novina za sve buduće studente jeste uvodjenje novog sistema ocenjivanja: za pozitivnu ocenu, dosadašnju mršavu šesticu, minimalan broj bodova je 55, a maksimalan 100. Ispiti na umetničkim visokoškolskim ustanovama mogu se održavati i van fakulteta, odnosno akademije: to mogu biti izložbe, koncerti, predstave…

Po nekim od ovih parametara približavamo se svetu: još da se poboljšaju i uslovi rada i materijalni položaj zaposlenih na univerzitetu, evo nas u Evropi!