Posle lokalnih izbora u septembru 2000, Požarevac je ostao gde je i bio, koalicija SPS – JUL uzela 38 od 68 odborničkih mandata. Ali, posle republičkih izbora u decembru iste godine, u opštem, ili će pre biti sopstvenom, interesu, leva većina na čelo opštine izglasava dosovsku manjinu. I tako to trajalo. Bilo dopunskih izbora za odbornike, posle vraćanja mandata, ali sve funkcionisalo. Posle nedavno ponovljenih izbora za tri odbornika, leva koalicija uzela dva mesta i popišmanila se. Sabrali se i videli da opet imaju većinu od 37 odbornika, uprkos tome što je jedan u Italiji i uprkos tome što se policajac Slaviša Bogdanović, u opštem i sopstvenom interesu, zarek’o da neće ući u Skupštinu. Kad su se sabrali, zatražili vanredno zasedanje da preuzmu vlast, predsednik SO Slavoljub Matić (DSS) zakazao sednicu, pa se predomislio. Onda socijalisti, u subotu, 26. jula, sami došli u opštinu i završili posao, smenili postojeće i imenovali svoje funkcionere. Ali, aktuelna vlast im ne priznaje pos’o, veli nije ispoštovana procedura, od sazivanja sednice do verifikovanja novih odbornika, i to ne bilo koja nego zakonska procedura. Takav zakon, takva demokratija, imaš većinu, ali ne možeš da je ozakoniš.

NAJBLAŽE REČENO I ZAPRAVO: Ajde da vidimo i taj srpski specijalitet. Ponedeljak, 28, nije jun nego jul, zgrada opštine, što je zovu Okružno zdanje, valjda jedino u Požarevcu što liči na nešto. Ispred ulaza novinari, kažu, dolaze socijalisti da preuzmu vlast. Eto ih, u marševskoj koloni, padoše poljupci, pade slikanje, pade ulaženje u zgradu. Bez oklevanja udariše pravo dugačkim hodnikom, sačeka ih predsednik SO Matić, može razgovor, mogu i novinari da prisustvuju, kako sedoše pohvališe demokratsku atmosferu. Javi se šef odborničkog kluba socijalista Milić Jovanović, referisa šta je bilo, da su došli zbog primopredaje dužnosti, imaju naredbu novog predsednika Dušana Vujčića. Matić odgovori da neće moći, to što su uradili nije legalno, prihvata realnost, da socijalista ima više, ali sve to treba uterati u legalne tokove, zakonski će zakazati sednicu, pa šta bude, neka budu oni, nema ništa protiv. Šta ima on da zakazuje kad je bivši predsednik, socijalisti će, sve su oni po statutu i zakonu. Kad se javi potpredsednik SO Dragan Stevanović (DS), ispred DS-a ne priznaje tu njihovu sednicu, treba neko da oceni valjanost, i manu belom ‘artijom, ima izjavu ministra Rodoljuba Šabića. Šta rek’o Rodoljub: " Ja mislim da je ovo još jedan doprinos, ovaj put od strane SPSa i JULa, unošenja konfuzije u ono što bi trebalo da bude normalan i redovan poitički život. Nije ništa bilo sporno ni za koga, jer svi znamo da je, posle dopunskih izbora u Požarevcu, koalicija SPS-a i JUL-a dobila onaj broj odbornika koji bi joj omogućio da preuzme vlast u opštini, i to niko nije dovodio u pitanje. Međutim, način na koji su oni izabrali to da urade je krajnje problematičan, najblaže rečeno, i zapravo, nelegitiman. Ovo je ipak evropska zemlja i mislim da sve stvari treba da se dešavaju u nekoj normalnoj proceduri." Šta je to, iznenadi se poslanik SPS-a Miomir Ilić, izjava ministra opštinskom radiju, kakav radio, ne priznaju ništa bez pečata, kakva im je ovo demokratija, neka predaju vlast. Kako da predaju kad je sve nelegalno, prvo da uđu u proceduru. Kakva procedura kad oni, pa socijalisti, zajedno sa JUL-om koji mnogi cene i poštuju, imaju odluke, imaju naredbu novog predsednika Vujčića da se izvrši primopredaja. Ustade Milica Radosavljević, socijalistički sekretar opštine, priđe potpredsedniku Stevanoviću, ima naredbu da mu uruči rešenje o razrešenju, ne želi, i ne priznaje. Matić zaključi, legalna sednica ili da traže tumačenje ministarstva, i ode u drugu salu, ima konferenciju za novinare, pa na istu temu.

KO ĆE PROFITIRATI: Sede Matić, sede potpredsednik Stevanović, pozadi grb, biće neka simbolika sa crnim bikom i crnim konjem, napred vazdan u cveće obojadisane plastike, rekoše se na istu temu. Matić bi lično bio najsrećniji kad bi se sve razrešilo, ali situacija ne nudi rešenje, on bi sednicu, socijalisti neće, a sami ne mogu jer nemaju kvorum kojim bi verifikovali dva odbornika koja im nedostaju za prostu većinu. Može on da podnese ostavku, ali praktično nema kome, socijalisti neće na sednicu, njegovih nema za kvorum, sve će prepustiti ministarstvu. Uključiše se i novinari, to uzeše da pitaju, to uzeše da odgovaraju, sve opet i iz početka. Završiše, da uzmemo predsedniku koji minut, može. U predsedničkoj kancelariji korpulentna množina čeka rasplet, pređosmo u slobodnu kancelariju. Predsednik sede pa se opusti, pređe u, takoreći neformalan razgovor. Jesu socijalisti imali većinu u jesen 2000, ali odnos snaga nije im išao u korist, prihvatili da odlučuju, što će reći da glasaju, a da drugi rukovode. Nije to ništa novo, ima toga i u republičkoj skupštini. U jednom danu postao i predsednik opštine i republički poslanik, na Svetog Savu. Ma nije saradnja amnestirala socijaliste od odgovornosti, pedesetak ljudi se trenutno procesuira, šta će kad su sudovi spori… Jednostavno, socijalisti su shvatili da je bolje da ih podrže, nego da dođe prinudna uprava, a da su i ostali ne bi došlo ništa od donacija, ovako u Požarevac stiglo 2,5 miliona evra.

Pa šta je sad socijalistima kad su dosad bili mirni, takoreći kooperativni, šta on misli, u opštini je preko 10.000 nelegalnih objekata, preko 200 je problematično što se tiče legalizacije, a bar desetak treba odmah rušiti, izgleda da u tom grmu leži zec, čini im se da će objekte zadržati samo ako se dočepaju vlasti, pa ima među vlasinicima spornih objekata bitnih ljudi iz SPS-a, ima i odbornika. Ne čini li mu se, kao pripadniku DSS-a, da će iz insistiranja na zakonu i proceduri, zavođenjem privremenih mera, profitirati DS, moguće. Nismo pitali da li je moguće da socijalisti, bar nekoliko njih, ponovo postanu kooperativni, pa zarad onih nelegalnih objekta, onih desetak koji su za rušenje, pretpostavljamo da će teranje procedure dati odgovor i na ovo pitanje. Nismo pitali ni ono što svi pitaju, za Bambi park i Madonu, ali predsednik rešio da kaže, jedno od prvih rešenja opštine bilo da se ukine odluka o dodeljivanju opštinskog zemljišta za Bambi park, na koji je diskoteka Madona upisana kao vlasnik jedne, a Bambi dve trećine poseda. "Bambi se žalio i to stoji u ministarstvu finansija. Jednom pitao Đelića, šta je sa tim, ovaj samo pogledao Lončara koji je za to zadužen. I sad Bambi park opet radi, i njega pitaju zašto radi, radi zato što je Milica-snajka Miloševića-Gajić podnela zahtev za neki SUR, i dobila dozvolu, to se nije moglo sprečiti. Što njega pitaju, neka pitaju Đelića. Pitaju njega i kako ovde mogu da žive Mira, Milica, Markovi pajtaši, o tome odlučuje sud, a ne predsednik opštine. Radi i diskoteka Madona, sad pod imenom Planeta, zakupio je g. Kuzmanov, trgovac naftom, predsednik odbora Liberala Srbije. Razgovoru kraj, pošto je predsednik neformalno i obučen, da ne opisujemo, pitamo, gde je odelo, iz fundusa namenjenog opštinskim funkcionerima. Kad već pitamo, eno ga na vešalici, još ga nije obukao, a kad bi rekao šta su sve prethodnici kupovali, ali neće da bude vulgaran, tampone su, bre, kupovali.

Da izađemo iz opštine, kad i socijalistička vlast se izlaže medijima. Sve legitimno i legalno, sačekaće da vide šta će i to ministarstvo da kaže. A da li je odluka o preuzimanju opštinske vlasti u vezi sa nelegalnim objektima, jok, što je nelegalno neka se ruši, ne znaju na koje je objekte Matić mislio. Svima mnogo hvala, javi se, iz stojećeg stava, i od subote socijalistički predsednik Vujčić.

GLEDANjE ONOG: Kad smo već tu ajde da vidimo i ono, za koje u turističkom vodiču, kako nego lepo, piše: "Bambi park predstavlja raj zabave, sa terenima za odbojku na pesku, poligonima za rolere i skejtborde, karting stazom, lavirintom, brodom, vidikovcem. Roditelji dovode decu, ali se ne zna ko se bolje provodi, mala deca, koja još nisu izašla iz sveta bajki, ili velika deca, njihovi roditelji koji bi rado da se u njega vrate." Vidimo, sve isto kao što piše. Drvena kapija, sa, biće, kulama, iza kućice u boji, staze, bazen, jarboli, reflektori, svega. Ne radi, nekoliko ljudi, mlađih, nešto farba, ispred ulaza dva džipa za videti, za micubiši vele da je mlađanog brata snajke Milice.

Kad smo videli, da vidimo još, u centru kružni tok, bilbord sa vodom Duboka, na jednoj od zgrada nekoliko primeraka Bambija, da ne kažemo lanadi. Evo i one Markove pekare, ne radi, u izlogu natpis, Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, ima i obaveštenje, sastanci subotom. Ajd’ dalje, bašta pod lipama, kad, pa slučajno, za stolom otporaši i ostala otporna bratija. Zoran Milovanović, onaj što ga Marko privodio u Madonu, nasrt’o motornom testerom, šta ima da kaže, razočaran, već rek’o za TV Mrežu, neće ovde da živi, ide tamo gde ima demokratije, pa u Čačak. Za susednim stolom institucija Slobodan Ilić, sam se uključuje, školski drug druga Slobodana Miloševića, prodavac karanfila, bio i glumac, glumio u 11 filmova, imao tekst, trebalo da kaže, Ja sam jovam kolaboracionista, bez teksta, i za pare, besili ga na sred ulice, u Seobe nije igrao, terali u Moravu, u vodu, sa one kopnje… Nailazi i Radojko Luković, i on prebijan od Markovih pajtaša u leto 2000, sećate se, njegovo izubijano lice bilo na predizbornim posterima. Radojko odbornik Narodne radikalne stranke, izjavio da će glasati za smenu gradske vlasti jer ne vidi razliku između bivših i sadašnjih, jedni se zovu socijalisti, drugi demokrate, ustvari lopovi i jedni i drugi. Što se tiče prepucavanja oko namere socijalista da dođu na vlast, nije time opterećen, samo mu je teško da prihvati činjenicu da će oni ponovo da se vrate.