Atina: "Ljudi su, vidite, vrlo uzbuđeni u vreme Olimpijade, i imaju razne potrebe. Mi se nadamo da ćemo u dogovoru sa hotelima moći da im izađemo u susret", izjavio je nedavno anonimni zvaničnik atinske opštine. U protivnom, grčka prestonica moraće da se suoči s "nekontrolisanim situacijama", kako je ocenio predstavnik pokreta za "Lep grad", i s tim da se "potrebe" zadovoljavaju po malobrojnim parkovima i klupama.

Očekivane eksplozije atletskog adrenalina i ostalih sportskih hormona olimpijske publike, "porodice", učesnika, a – zašto ne – i organizatora pod tenzijom, u zdravoj kombinaciji sa nesnosnim atinskim vrućinama i mehanizmima seksualne komercijalizacije svega i svačega, suočile su grčku prestonicu s praktičnim problemom. Moralni problem otvorili su – ruku pod ruku – feminističke organizacije i Crkva.

PRILAGOĐAVANjE: Tu nisu pomogli ni podaci koji pokazuju da nije Grčka ta koja otkriva olimpijski seks-turizam, i time degradira antičke i ine ideale: i Sidnej i Atlanta su u vreme Igara otvorili vrata za po 10.000 prostitutki koje su, procenjuje se, zadovoljavale i po 150.000 klijenata dnevno. E sad, ako na moralnom i ideološkom planu brojke i ne igraju neku ulogu, na ekonomskom sigurno igraju. Racionalno oko tu vidi veliko tržište. Ako se pri tom pretpostavi da su davaoci i primaoci usluga razmenili svoj deo finansijsko-erotskog zadovoljstva, ostaje pitanje – ko je ubrao profit, kada već nacionalni olimpijski komiteti eksplicitno tvrde da se ne bave organizacijom te vrste pratećih aktivnosti.

Atinska opština se početkom meseca našla upravo pred takvim optužbama pošto je najavila plan da se postojeći zakonski okvir za prostituciju bar privremeno "proširi" i prilagodi potrebama Olimpijade 2004. Detalji plana ostali su nejasni, pošto je opština demantovala nameru da poveća broj javnih kuća na 230. Kako postojeći zakon dopušta da se bordeli nalaze na najmanje 200 metara od škola, crkava, bolnica i slično i da u njima rade samo tri osobe (sa beneficiranim radnim stažom) u smenama po osam sati, inicijalna pretpostavka je da je opština planirala da poveća broj legalnih i (zdravstveno) kontrolisanih prostitutki na 690 – što ne pokriva ni "mirnodopske" potrebe petomilionskog grada.

Tokom poslednjih desetak godina te potrebe stvara i o njihovom zadovoljenju se – prema policijskim podacima – brine mreža od oko 210.000 ljudi, muškaraca i žena, koji milom ili silom uvoze godišnje oko 20.000 mahom žena i dece, na kojima oko milion i po klijenata pravi obrt od oko deset milijardi evra. Poznatija kao "trafficking in human beings" zarad prinudne prostitucije, ova lukrativna aktivnost zapala je za oko američkom Stejt departmentu, koji je na osnovu napora koji ulaže u sprečavanje trgovine ljudima svrstao Grčku u treću, najnižu kategoriju zemalja i tranzita i odredišta. Ni prošlogodišnji izveštaj nije bio bolji, ali je u međuvremenu bar usvojen zakon kojim se ta aktivnost svrstava u kriminalne, sa kaznama do deset godina; bilo je i hapšenja, ali još niko nije osuđen. Trebalo je da zakon kriminalizuje i klijente, ali ta stavka nije prošla, dok još ne postoji nužna pravna podloga za otvaranje azila za žene žrtve trgovine i prostitucije.

Američki izveštaj zaokupljao je pažnju javnosti jedno dva dana, što je mnogo više nego što dobijaju domaći istraživači i aktivisti koji ukazuju na razmere fenomena i njegove posledice, socijalne, ekonomske i ostale. Pored toga što su motivi pripisani američkim političkim interesima, jedan od vodećih provladinih dnevnih listova "To Vima" naveo je i tvrdnju policijskog izvora prema kojem su, u stvari, za tako loš rejting Grčke krive – nevladine organizacije. Većina ima sedište u Americi, tvrdi izvor, i vrši pritisak iz sopstvenih finansijskih interesa. A što se tiče nepostojećih azila (ima ga samo Crkva), tu je krivica na članu komisije Ministarstva pravosuđa koji se razboleo, iako je trebalo da pripremi predsednički dekret (podzakonski akt) kojim bi se omogućilo aktiviranje azila…

CRKVA I FEMINISTKINjE: Na tako postavljenoj sceni, predsednica prestižne, centralne atinske opštine Dora Bakojani (ćerka bivšeg premijera Konstantina Micotakisa) predložila je da se zavede red. Odmah su se digle feminističke organizacije, ali bi njihova kampanja prošla nezapaženo da – sa istom argumentacijom – glas nije digla i Crkva. Ukratko, opština je optužena da od Grčke pravi odredište seks-turizma, da vređa dostojanstvo čoveka i pomaže međunarodne mreže trgovine ljudima. Grčki organizacioni komitet za Igre 2004, kojim predsedava Jana Angelopulos Daskalaki ogradio se, rekavši da se ni na koji način ne bavi tom temom, i stvar je ostala između Crkve i opštine. Reterirala je Crkva posle objašnjenja koja je dobila i pošto je dnevnik "Etnos" izneo neoboriv argument za seksualni turizam kao prateću aktivnost Igara: pozvao se na antičku praksu, u članku na dve strane objasnio je da prostitucija uz Olimpijske igre nije ništa loše, naprrotiv, jer su se prodavci svega i svačega – pa tako i seksualnosti – oduvek okupljali tamo gde ima puno sveta kome nešto može da se proda.

Hladnokrvniji analitičari stvar postavljaju drugačije: koje su to prostitutke koje se u talasima očekuju za vreme Olimpijade? Da li su to međunarodne profesionalke i profesionalci koji su već rezervisali karte, kako neki tvrde, ili će pojačanje stići iz nepresušnog bunara domaćeg belog roblja? Ako ne, pod kojim uslovima će profesionalci ući u zemlju? Ili, rečima dnevnika "Elefterotipija": da li će reket od "olimpijske prostitucije uzimati podvodači ili opština"?

Ma kako to grubo zvučalo, činjenica je da tema prostitucije i prinudne prostitucije u Grčkoj već dugo vri ispod površine, uz mnogo nerešenih moralnih i nadasve praktičnih problema i uz zavidan nivo tolerancije i od nadležnih i od javnosti. Primer sa Igrama samo pokazuje da je problem moguće izvući na svetlost dana, da ga je moguće pravno uređivati i kontrolisati ako za to ima interesa, političke moći i volje, pa makar se u propagandne svrhe koristilo i prigodno antičko nasleđe. Neiscrpna mitologija obiluje bogovima, mitovima, autorima i legendama za svaku priliku, jer činjenica (ili mit) da je nešto postojalo "još u to vreme"… jeste argument pravovaljanosti sâm po sebi…