Čovek 2001. godine – Božidar Đelić

Na pitanje zašto je baš srpski "ministar za poreze" Božidar Đelić "čovek godine" u prvoj godini posle obaranja starog režima gotovo je lako odgovoriti. Zato što se Srbija uželela reda i vrednih, školovanih, skromnih i nadasve čestitih ljudi koji marljivo, strpljivo, uporno i stručno rade svoj posao. U ovoj hrpi lepih, staromodnih atributa, a nijedan nije suvišan kada je reč o Božidaru Đeliću, valjalo bi izdvojiti čestitost, jer čini se da je ta reč ključna kada treba razabrati zašto je u Srbiji jedan državni činovnik postao toliko omiljen.

Zemlja koja se već mnogo puta naslušala rike razjarenih magaraca, koja je ovenčavala poniznošću razne pokretače svetske istorije, klala i plakala rađe nego da ćuti i radi, koja se dičila što je mimo sveta i što je vode mudonje plitke pameti i dubokih kompleksa – danas poštuje jednog učenog đaka čiji srpski nije savršen, ali su mu francuski i engleski odlični. Zato što oseća da je Đelić ovde iz čestitih namera i zato što posle svih krađa i razbojništava ima uverenje da samo on može kao "čuvar državne kase" odoleti svima ostalima koji suviše liče na sve nas.

Protivnici koji su pokušali da umanje njegovu vrednost navodili su da je bio tužibaba kad je bio mali i da kao odlikaš ne zna šta je život, da ima vrednoću knjigovođe, ali da knjigovođe nikad nisu napravile nijednu reformu, da ne zna šta je Srbija i kako se u Srbiji mora raditi, da je i sam izmanipulisan i da odrađuje posao za druge, da je "piroćanska stipsa" sklona malim potezima u velikim situacijama, itd. Ništa od toga nije bilo tačno, pa se nije na Đelića ni zalepilo.

Kolegijum "Vremena" lako se odlučio da Božidara Đelića proglasi za čoveka (protekle, teške) godine, ne oslanjajući se ni na kakve ankete ili nekakve mudre analize – već jednostavno zato što tako tumačimo veličinu poverenja koje je on stekao kod građana Srbije. Naš je utisak da se Srbija zaželela čestite stručnosti.

Čovek 2002. godine – Mlađan Dinkić

Redakcija "Vremena" je guvernera Mlađana Dinkića proglasila za ličnost godine 2002. pre svega zato što je u protekloj godini uspeo da od Narodne banke Jugoslavije stvori stabilnu i efikasnu instituciju koja je stabilizovala dinar kao nacionalnu valutu i obezbedila mu priznanje konvertibilnosti; koja je postigla dragocene aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, što joj je omogućilo da rapidno uveća državne devizne rezerve; koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije; koja je u pet meseci bez ikakvih krupnijih incidenata glatko izvršila konverziju oko osam milijardi maraka i drugih evropskih valuta u evro ili druge svetske valute; koja je izvršila valjane pripreme za prenos platnog prometa iz državne službe u poslovne banke početkom ove godine.

Ne potcenjujući napore reformista u drugim državnim institucijama i ne umanjujući značaj promena koje se odvijaju u privatizaciji i restrukturiranju naše privrede, ocenili smo da su rezultati guvernera Mlađana Dinkića u sređivanju toliko značajne centralne monetarne ustanove u protekloj godini daleko prednjačili ispred svih drugih pokušaja u drugim institucijama (da ne spominjemo one u kojima stvari uopšte ne kreću s mrtve tačke ili idu nagore) – i da zaslužuju i naše skromno priznanje.

Mlađan Dinkić je, to je utisak koji malo ko može da ospori, ličnost koja raspolaže i ogromnom "pozitivnom energijom" u popravljanju prilika i modernizaciji Srbije i jednostavnom "stručnom efkasnošću" koja njegove akcije čini delotvornim.